Večiti derbi pokazao šta je potrebno crno i crveno belima

Kodi Miler-Mekintajer mogao je poslednjim šutem na meču da kazni indolentnost i dezorijentisanost košarkaša Crvene zvezde pred kraj četvrte deonice i tako im poništi, u suštini, kompletniji nastup u odnosu na večitog rivala.

U 8. kolu ABA lige, međusobni susret najboljih srpskih klubova pokazao je da Partizan vapi za pojačanjima i to onim vrlo kvalitetnim, prevashodno na mestu beka šutera i krilnog centra, odnosno da su crveno-beli na tržištu „pazarili“ vrlo sumnjive opcije na centru, zbog kojih sada već hronično kubure na defanzivnom skoku i jasnim rešenjima na niskom postu.

Bez povređenih Ognjena Jaramaza i Erika Mike, i sa Nemanjom Dangubićem koji je već do poluvremena zaradio četiri faula, uz mizernih 20 odsto šuta za tri poena (5/25) crno-beli su došli nadomak pobede.

Trener Filipovski pod košem je u najvećoj meri koristio Tomasa i Mozlija i upravo su Amerikanci bili osnovni pokretač ekipe, koji je pritom ogolio sve Zvezdine slabosti u reketu.

Njih dvojica imali su devet ofanzivnih skokova; do poluvremena inicirali su 17 poena prouzrokovanih navedenim segmentom, ukupno čak 25, ostvarivši pritom 28 poena iz reketa.

Partizan jeste izveo impozantnih 38 bacanja (zbog čega se Zvezda oglasila „ponoćnim“ saopštenjem), ali je većinu „izvukao“ dominacijom u ofanzivnom skoku i snagom na samom obruču.

Obojica su, istovremeno, potrošili ogromnu energiju, s obzirom na to da je Tomas igrao 37, a Mozli 33 minuta.

Zvezda je, u odsustvu povređenog Ognjena Kuzmića, na centru rotirala četvoricu igrača, od kojih je najkorisniji bio Jagodić-Kuridža, koji po vokaciji nije petica, već neko ko se po stilu igre može definisati kao „četiri na pet“.

Da problem po Sašu Obradovića bude veći, Mozli i Tomas ne spadaju u igrače prefinjene tehnike na niskom postu; Tomas pritom kao četvorka nema konstantnost u šutu za tri, uprkos tome što je u ponedeljak van 6,75 šutirao 2/6.

Mozli se brzo otvara iz centralnog „pika“ i teži da loptu uhvati što bliže obruču koristeći izvanredan vertikalni odraz; konstantan je pritom na ofanzivnom skoku, ali mu je sve ostalo iz centarskog arsenala vrlo upitno.

Tomas atleticizam eksploatiše na ofanzivnom skoku i u tranziciji, dok je u svim ostalim segmentima krajnje prosečan.

U takvoj konstelaciji i brojem igrača u rotaciji, nejasno je kako Teri, O’Brajant  i Rit pojačani Jagodić-Kuridžom nisu barem isparirali Partizanovom tandemu.

O’ Brajant je pritom, kao pojačanje najveće reputacije, ponovo za broj ubačenih poena iskoristio preveliki broj pokušaja (devet poena iz deset pokušaja).

Obradovića bi trebalo da zabrine i to što fizički nije mogao da isparira Mozliju i Tomasu, baš kao i Teri, sa kime na parketu Zvezda poziciono nema nikakvu dubinu.

Večiti derbi je istovremeno potvrdio, bez obzira na odsustvo Jaramaza, da sa trojicom igrača na dva i tri (Pejdž, Dangubić i Zagorac) Partizan neće moći da održava visok ritam protiv najboljih timova u regionu i Evrokupu.

Iako sva trojica poseduju kvalitet i raznovrsnost, nisu dovoljno konstantni i pritom u igri jedan na jedan uglavnom ne prave razliku.

Zagorac i Dangubić pritom neretko pokrivaju i poziciju krilnog centra, tako da trener Filipovski mora da „krpi rupe“ na beku i niskom krilu „alternativnim rešenjima“.

U odbrani, pogotovo jer Filipovski često preferira preuzimanja od jedinice do četvorke, previše energije troše čuvajući ili niže i brže ili snažnije od sebe pa tako neretko upadaju u problem sa faulovima.

Uprkos finasijskim problemima, ako žele da imaju trofejnu sezonu, u Partizanu bi trebalo da pronađu način da dovedu pojačanje na mestu beka ili niskog krila.

Više za tri nego za dva

Sezona je bila počela, a trener Obradović nikako se nije mirio sa činjenicom da u centarskoj liniji ima samo četiri rešenja (Kuzmić, Rit, Jagodić-Kuridža i Simonović). Zahtevao je od uprave da mu ispune još najmanje dve želje i to baš u likovima Emanuela Terija i naročito Džonija O Brajanta, kojeg je čekao „kao ozebao sunce“. Zaista deluje neshvatljivo da je u takvoj konstelaciji Crvena zvezda protiv Partizana imala više pokušaja za tri nego za dva poena. Uprkos tome što je crveno-bele služio šut sa distance (15/32) za analizu je podatak da su za dva imali dva pokušaja manje uz isti broj pogođenih šuteva (15/30).

Hol nije teže povređen

Pred kraj druge četvrtine Lengston Hol, koji je do tada bio među boljim pojedincima u crveno-belom dresu, požalio se na bol u levoj preponi. Amerikanac do kraja utakmice više nije ulazio u igru. Dan kasnije ustanovljeno je da nije u pitanju teža povreda i da bi startni organizator igre Zvezde već u četvrtak mogao da zaigra protiv Efesa.