„Večiti“ muče svoje muke

Dva i po sata kasnije, tačno u 21.00 sva pažnja u Novom Sadu biće usmerena ka večitom derbiju i očekivanom susretu Partizana i Crvene zvezde u nadmetanju za mesto u finalu Kupa Radivoja Koraća.

Ni dva ovosezonska abaligaška poraza nisu bila dovoljna opomena za crno-bele u četvrtfinalnom okršaju sa Borcem.

Čačani su ih opet namučili, bili nadomak novog iznenađenja, što bi, uprkos „osakaćenom“ igračkom kadru moglo da za crveno-bele predstavlja jasne znakove pored puta.

Duel protiv Borca pokazao je da je trener Filipovski i definitivno uspeo da revitalizuje Erika Miku, ali je ostala enigma iz kojih razloga Zagorac i Janković nisu ulazili u igru.

Ponovilo se, po ko zna koji put, da ekipa nije imala preterane koristi od Džoša Perkinsa, jedinog klasičnog plejmejkera, i da je Jaramaz preopterećen organizacijom igre što posledično utiče na produktivnost gotovo čitave centarske linije.

U Zvezdi će imati pregršt motiva proisteklih iz činjenice da je korona virus iz igračkog ritma izbacila čak petoricu igrača od nemerljivog kvalitativnog značaja.

Četvrtfinalni duel sa ipak nedoraslim Radničkim iz Kragujevca poslužio je treneru Radonjiću tek da malo preznoji svoje izabranike, ostvari dečački san 19-godišnjem Milutinu Vujičiću da zaigra za prvi tim, stekne bolji uvid u to u kom opsegu može proširiti rotaciju i u kakvom su stanju roviti Kuzmić, odnosno povratnik, nakon preležanog kovida, Marko Simonović.

Kao finalista drugog stepena Kupa Košarkaškog saveza Srbije (u finalu poražen od Vojvodine) Radnički je samo u određenoj meri kao sparing partner „pomogao“ crveno-belima da „osete“ vrlo mekane obruče u Spensu, ali i da se uvere u spremnost i želju za dokazivanjem Džonija Brajanta nakon „odslužene“ suspenzije.

Dejan Radonjić, trener Zvezde, nije mogao puno toga da kaže o polufinalnoj utakmici.

„Ostaje da se vidi koliko možemo da odigramo kvalitetno u meču sa Partizanom. Sigurno je da ćemo dati sve od sebe. Utakmica nam dolazi u momentu kada smo se više bavili zdravstvenim problemima, ali kao što sam i rekao sigurno ćemo izaći na teren i dati maksimum, boriti se, dati energiju… Za šta će to biti dovoljno – videćemo“, rekao je Radonjić.

Jasno je da će biti taktičkog nadmudrivanja, obe ekipe imaju vidljive slabosti koje bi naročito mogle da budu multiplikovane u organizaciji igre i odbrani od pika.

Zvezdi nedostaju trojica plejmejkera, dok Partizan u sastavu ima jednog, ali gotovo beskorisnog.

Oscilacije u šutu sa distance hronična su ovosezonska falinka kako crno, tako i crveno-belih (naročito Partizana sa četvorke) i veliko je pitanje hoće li crno-beli uspeti da materijalizuju sužen izbor igrača Dejana Radonjića.

U datim okolnostima kontrola skoka mogla bi da bude ključna, Partizan je u ofanzivnom skoku veoma dominantan, ustalom, bez obzira na loš abaligaški skor i izubljen plasman u plej-of, u regionalnim okvirima ubedljivo je najproduktivniji iz drugog napada.

Nikolić „pretnja“ za Megu

Uvideli su u FMP svu snagu, taktičku slojevitost i iskustvo vođenja slabijih ekipa Miroslava Mute Nikolića. Na 16 asistencija, Vojvodina je imala 17 izgubljenih lopti i uprkos statističkom neskaldu, mizernih 7/30 za tri, eliminisala je srpskog abaligaša. Veće upozorenje neće biti potrebno Meginim košarkašima koji će, kao i tokom sezone, pokušati da kapitalizuju visinsku dominaciju, atleticizam i znanje centarskog tandema Petrušev-Simonović. „Ljubičasti“ igraju u najbržem ritmu, imaju najveći broj asistiranih poena u abaligaškim okvirima (20,18) i ukoliko ubace u mašinu rivala Vojvodini neće pomoći košgeterska umešnost kapitena Bjelice, centra Gaćeše, odnosno darovitog krilnog centra Beslaća. Rakićević i LJubičić čine sasvim solidan tandem plejmejkera koji je u stanju da kontroliše ritam, međutim odbrana od tranzicije biće možda i najveći izazov za Vojvodinu koja u KLS ligi nema rivale koji igraju u tako brzom ritmu.

Crveno-beli željni revanša

Četvrta je godina kako Crvena zvezda čeka na novi pehar u Kupu Radivoja Koraća. Poslednji put Žućkovu levicu na Mali Kalemegdan crveno-beli su doneli 2017. i od tada su u čak tri finala poraženi od Partizana. U prethodna dva susreta za pehar, crno-beli su 2019. trijumfovali sa dva poena prednosti (76:74), odnosno poenom u prošlogodišnjem, nezaboravnom finalu (85:84). Gledano od 2003. kada je nacionalni kup preimenovan u Kup Radivoja Koraća, nakon što je međunarodno takmičenje istog naziva ukinuto, Partizan je trijumfovao osam puta, a Zvezda u šest navrata. Računajući učešća u kupovima u SFRJ i SR Jugoslaviji, Partizan je 16 puta bio najbolji, dok su crveno-beli u devet navrata podizali pehar. Interesantno je to da je Zvezda u velikoj Jugoslaviji bila uspešnija od Partizana u kup takmičenju pošto je tri puta podizala pehar, a crno-beli u dva navrata. U SRJ okvirima Zvezda nije osvajala najmasovnije takmičenje, dok je Partizan to učinio čak šest puta.

Raspored

polufinale

subota

Mega – Vojvodina                18.30

Partizan – Crvena zvezda   21.00

finale

nedelja     21.00