„Večiti“ u dubiozi od 90 miliona evra

Fudbalski klub Crvena zvezda je do 31. decembra 2020. zabeležila gubitak od 7.055.499.000 dinara, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, 60.015.132 evra. Fudbalski klub Partizan do istog dana imao je gubitak od 3.4430.853.000 dinara, ili 29.268.187 evra. Zvezda je prošlu sezonu završila sa minusom od 1.683.606.000 dinara (14,32 miliona evra), a Partizan 753.626.000 dinara (6,41 milion evra).

Šokantnim ali očekivanim rezultatima revizije poslovanja dva najveća srpska kluba treba dodati i podatke da je dubioza Zvezde veća od kapitala kluba za 12,3 miliona evra, a Partizana za 17,5 miliona. Da bi se predupredila „objašnjenja“ tipa koliko duguju Mančester junajted, Real ili Barselona kojima pravne države iz kojih su ne bi dozvolile zaduživanje preko te granice. Po ko zna koji put zaredom, revizorsko mišljenje u oba slučaja je da su „mogućnosti poboljšanja finansijskog položaja kluba ograničene i gotovo u celosti zavise od planiranih akcija rukovodstva kluba.“ Ranijih godina su trendovi ocenjeni veoma lošim, a procene su bile da vode nemogućnosti finansijskog opstanka. I svedoci smo da se situacija promenila, na gore.

Argumenti iz klubova su isti ili slični kao za 2019. Neostvareni planirani prihodi zbog poremećaja na tržištu zbog pandemije, nedostatak prihoda od prodaje ulaznica iz istog razloga, smanjena potranja na tržištu fudbalera, i uglavnom sve sasvim „objektivno“, bez ikakvih naznaka o preuzimanju odgovornosti. Ni reči o preplaćenim igračima sumnjivog kvaliteta i gomilanjem istih sa neodrživo velikim platama, nesposobnosti da se ozbiljnije zaradi od prodaje fudbalera, trošenju novca od UEFA premija…

„Klub posluje sa velikim nedostatkom trajnog kapitala i obrtnih sredstava, a kratkoročne obaveze su veće od obrtne imovine za 3.757.412.000 dinara. Ovakvo stanje ukazuje na postojanje materijalno značajnih neizvesnosti koje mogu da izazovu značajnu sumnju u sposobnost kluba da nastavi sa poslovanjem po načelu stalnosti“, stoji u izveštaju revizora o poslovanju FK Crvena zvezda.

Pominju se i sporovi protiv kluba u procenjenom iznosu od 836.545 evra, a iz kluba su „procenili“ da „neće biti izloženi dodatnim značajnim gubicima po donošenju konačnih sudskih odluka“.

Oni „uveravaju“ da će u narednom periodu ostvariti pozitivan poslovni rezultat „ostvarenjem značajnog prihodovanja od prodaje prava na registraciju igrača i od UEFA takmičenja, restrukturiranjem ostatka obaveza, ostvarenjem novih sponzorskih ugovora, diversifikacijom izvora prihoda“, kao da je to nešto novo i do sada bilo neostvarivo.

Što se tiče Partizana, navodi se da je „u toku 2019. godine zaključio sporazum o odlaganju plaćanja poreskog duga na 36 mesečnih rata, po osnovu koga prva rata dospeva u martu 2021.

Partizan je ustupio buduća potraživanja po osnovu sponzorstva, takođe, ima založena buduća potraživanja po osnovu sponzorstva za kredit kod banke. Klub u 2021. kasni u izmirenju dospelih rata po osnovu kredita.

Revizor upozorava na nešto jasno i potpunim laicima, „na značajnu sumnju u sposobnost kluba da redovno izmiruje obaveze i posluje sa načelom stalnosti“.

Rukovodstvo Partizana, takođe, „nagoveštava“ poboljšanja. „Klub sa određenim sponzorima ima zaključene anekse ugovora o sponzorstvu za naredne godine.

Planirano je povećanje prihoda od markentiških aktivnosti na bazi uspostavljanja saradnje sa novim sponzorima, povećanje prihoda od prodaje prava na registraciju igrača i kao rezultat investiranja u fudbalere i njihove dalje prodaje“.

U reviziji se i ovde navodi sumnja, tačnije „da ponuđena rešenja treba prihvatiti sa rezervom“.

U izveštaju se još navodi da se protiv Partizana vodi 46 prekršajnih postupaka, sa propisanom kaznom od 60.000 do dva miliona dinara (ukupne potencijalne obaveze 49.566.000 dinara).

Rukovodstvo „veruje da i ukoliko se ne reše u korist kluba, neće imati značajne gubitke“.

Crveno-beli i crno-beli, dakle, duguju stranim klubovima, domaćim igračima, domaćim klubovima, bankama, državi za porez, struju i komunalije.

Sa državom potpisuju reprograme do iznemoglosti, domaće igrače ucenjuju da oproste dugove da bi dobili „papire“ za odlazak, a ovi ne smeju da ih tuže da bi izbegli „linč“, i medijski i pravi, a i nemaju kome.

A država ih tretira kao „institucije od nacionalnog značaja“ za šta nema nikakvog pravnog osnova, a klubovi je ne samo papreno koštaju, nego vrlo često i brukaju.