Večno čekanje na „spas“ nove uprave

Trofej je samo zamaskirao probleme u klubu i ustvari odložio njihov izlazak na površinu.

Na vapaj trenera Nenada Lalatovića da se zavađene strane u upravi ujedine i pomognu da se isplate zaostale zarade i premije za Kup Srbije još uvek se niko nije zvanično oglasio.

Za to vreme na „Karađorđu“ po informacijama Danasa vlada vid anarhije, a o svemu nezvanično odlučujuću reč ima čelnik prvoligaša FK Kabel Slobodan Milutinović (34), koji je na stranicama crne hronike tabloida poznat kao Sloba Snajper koji je tri puta izbegao pokušaj ubistva.

Iz kluba poručuju da se čeka održavanje Skupštine u petak na kojoj bi trebalo da bude izabrano novo rukovodstvo. Do sada aktivni broj Nenada Lalatovića je već dva dana nedostupan.

Mada je trener „lala“ u suštini rekao sve na konferenciji posle meča sa Radničkim u Nišu i teško da bi imao šta novo da kaže.

Bivši sportski direktor Nikola Lazetić zatražio je putem SMS poruke da vidi pitanja pre nego što odluči da li će na njih da odgovori.

Komunikacija se na tome i završila, pa je za sada javnost ostala uskraćena na odgovore šta je sve, osim svađe sa Lalatovićem, dovelo do njegovog odlaska iz kluba, da li su i u vreme njegovog mandata navijači imali glavnu reč u odlučivanju i ko je odgovoran za sadašnje rasulo u „staroj dami“.

Bivši trener Vojvodine i nekadašnji direktor kluba Milorad Kosanović naglašava za Danas da je stanje u klubu ustvari samo odraz onoga što se već dugo vremena dešava u celokupnom srpskom fudbalu.

– Evidentno je da se ne samo u Vojvodini, već i u Zvezdi i Partizanu na poseban način dešavaju stvari u poslednje vreme. Tu kao da se sve pomešalo, nema više nekog pravila da se kaže tačno da je ovaj predsednik kluba, a onaj direktor, a onaj tamo je član uprave… Ne, to je sve sada pomešano i često se ne zna šta ko tačno radi. Sve ide po sistemu „može, a ne mora…  biće, a možda i neće…“ Meni to izgleda kao dečija posla. Puno je raznih ljudi u klubu, izmešanih sa menadžerima, sa drugim ljudima sa strane, i sve je to tako vrlo neuređeno. Onda ne možeš ni očekivati da stvari mogu da se boljim putem kreću. Kako ko iskoristi svoju šansu i dočepa se neke pozicije, tako onda to po inerciji ide dalje, gleda se kako da izvuče šta može – tvrdi Kosanović.

Ističe i da bi svi koji su upućeni u dešavanja u klubu trebali otvoreno da kažu šta se dešava jer promene na bolje neće ni moći da bude dok se stvari ne isteraju na čistac.

– Dosta je seljačkog foliranja i plakanja tipa: „mi dajemo krv za klub, a šta vi radite“. To su bapske priče, koga to interesuje… Mora da se zna ko šta i kako radi. Dok ima para da se plaća – neka se plaća. Kada više nema – postaješ slobodan i doviđenja. Nema smisla da se ovako umešaju mnogi sa svih strana, a onda se neodređeno upire prstom. Ne zna se da li su to oko kluba menadžeri, sportski radnici, ko su ti ljudi, ko ih je doveo i s kojim pravom se petljaju u klub – dodaje Kosanović.

Na pitanje kako je moguće da su igračima uopšte obećane premije u slučaju osvajanja Kupa Srbije, a potom nisu isplaćene, Kosanović odgovara da ni njemu jasno kako je do toga moglo da dođe.

– Kod ozbiljne uprave je nemoguće da se desi da se nešto obećano ne isplati. Postoji u klubu finansijski sektor koji vodi računa o tome šta tačno može da se obeća. Oni dozvoljavaju da se nagrade obećaju ili ne. Ja nisam u klubu više, pa ne znam ko šta određuje, koliko određuje, ko traži pare, ali to sve meni ovako sa strane deluje neozbiljno. To je počelo još sa pokojnim Batom (Butorovićem), kada je prvi put krenulo da može i ovako i onako, dođe jedan obeća, pa drugi kaže da nećete ništa dobiti… Neodgovorno je tako raditi i tu praksu treba prekinuti – navodi Kosanović.

Predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Mirko Poledica ističe da bi svaki klub morao da na početku sezone donese Pravilnik o nagrađivanju, ali da se često dešava da funkcioneri nešto samo usmeno obećaju, pogrešno misleći da posle neće morati to da ispune.

– Donese se zvanična odluka kluba za kakav plasman je kolika premija i to je sveto pismo. Dešava se da u toku sezone klub napravi neke rezultate bolje od očekivanih i onda se igračima obeća ono što obično nazivaju vanredna premija. O tome često nema zvaničnog traga jer obično uđe neko iz uprave u svlačionicu i kaže tipa: „ako pobedite večeras dobićete toliko i toliko“. Bitno je naglasiti da je i to takođe formalno pravno obavezujuće, bez obzira što nije zvanično stavljeno na papir. Kada bi podneli zahtev ili kada bi morali da pokrenu sudski spor, to bi se lako dokazalo. Svi igrači bi svedočili šta im je obećano, a ne može reč jednog direktora da bude protiv 25 igrača – zaključuje Poledica.

Privatizacija jedino rešenje

Milorad Kosanović nema dilemu da bi privatizacija jedina mogla da spase srpski fudbal, a time i Vojvodinu.

– Generalno je za sve u srpskom sportu rešenje privatizacija, ali vlast to ne dozvoljava. To je iz prostog razloga jer žele da pre svega kontrolišu Zvezdu i Partizan. A privatizacija bi bila spas, da se zna ko vodi klub, ko je odgovaran, ko plaća. Ovako se ne zna ništa i sve deluje kao da se igramo. U Vojvodini je jedno vreme bio direktor Darko Jevtić, tada je klub ličio na nešto. On kao bivši sportista razume sport i kako diše klub, a razume jako dobro i ekonomiju. Dare nije sa tamne strane meseca, već je čovek sporta. Dok je on vodio klub sa Dušanom (Bajatovićem), to je funkcionisalo veoma dobro. Međutim, nekima nije odgovarao – navodi Kosanović.