Jovana Ilić, foto: J. PatarčićNa Balkanskom prvenstvu atletike u dvorani za seniore, koje će se održati sutra u Istanbulu, svoj rodni grad i zemlju u disciplini troskok predstavljaće Jovana Ilić, mlada atletičarka “Spartaka” iz Subotice.
– Kada se skače troskok, njegova dužina se meri od odrazne daske, što znači ako sam se odrazila pola metra od daske, to nije važno, jer će se skok meriti od daske. Na poslednjen nastupu nisam uopšte dolazila na dasku, nije mi lepo izlazio zalet i odrazila sam se oko pola metra pred dasku. Dužina tog skoka bila je oko 13,34 metara, a ako se na to doda pola metra, to je 13,84 metara. To je moj cilj za ovo takmičenje. Tamo će biti i moj trener, što će mi mnogo značiti i ako uspem da pogodim tu dasku, to bi trebalo da bude blizu 14 metara. Znam da imam to u sebi i da to umem, samo što do sada nisam uspela da se odrazim sa dobrog mesta – kaže Jovana Ilić u intervjuu za Danas pred polazak na put u Istanbul.
Da li bi vam takav skok obezbedio učešće na Svetskom prvenstvu u dvorani, koje će se održati u Beogradu u drugoj polovini marta?
– S obzirom na to da je Srbija zemlja domaćin, kao takva ima pravo da povede atletičare za koje smatra da su dobri, iako možda nemaju ispunjenu normu za to takmičenje. U razgovoru sa Atletskim savezom Srbije, rekli su mi da to treba da bude skok dužine oko 14 metara da bih mogla da idem. Ambicije su mi, za sada, samo učešće, jer mislim da bih time sve uradila. Ako posle tako kratkog vremena od povratka to uspem da uradim, onda mi nije važno ni da li ću biti poslednja. Jer jako je velika stvar učestvovati. U atletici je ogromna konkurencija i mnogi koji imaju ispunjene norme ne mogu da idu iz određenih razloga.
Budući da ste bili dugo odsutni sa borilišta, da li ste očekivali ovakve rezultate u zimskoj sezoni?
– Ovi rezultati su donekle očekivani, a s druge strane, su i sjajni baš zato što sam imala malo vremena da se pripremim i ne bih bila razočarana ni da na tome ostane za ovu zimsku sezonu. Prošlog leta sam imala veću povredu mišića zadnje lože, usledio je oporavak par meseci i pripreme sam počela tek u oktobru, što je tri meseca pred takmičenja. Takođe, uvek mi je bolja letnja sezona zato što u Subotici nemamo uslove da se spremimo za zimsku. Nemamo zatvorenu dvoranu i uvek je ta zimska sezona „patila“ zbog toga, ali sam ove godine i pored toga uspela da oborim lični rekord, što je fantastično.
Koliko vam otežava to što u Subotici nemate zatvorenu dvoranu i na koji način se pripremate za takmičenja u zimskom periodu?
– Trenirala sam 20 dana u januaru i februaru u Beogradu, a išla sam i u decembru svaki drugi dan tamo i nazad pet-šet puta. Još sam išla i u Mađarsku sada i u decembru dva puta, na četiri-pet dana, jer imaju zatvorenu halu i mnogo je povoljniji smeštaj, samo što je daleko, blizu granice sa Austrijom, što je 400 kilometara tamo i nazad. Otežavajuća okolnost je i to što maltene sve finansiram sama, a zbog gustog rasporeda treninga, putovanja i takmičenja više ne mogu da radim. Radila sam do januara kao frilenser i predavala sam onlajn engleski jezik, a sve što sam zaradila je otišlo u atletiku. Imam pomoć od Atletskog saveza Srbije koji je mom treneru i meni platio 20 dana priprema u Beogradu, što je ukupno 40 dana i to je stvarno fenomenalno. Osim toga sam od Grada Subotice prošle godine dobila jednokratnu pomoć, što mi je služilo za novembar i decembar, a od Atletskog kluba “Spartak” imam 10.000 dinara mesečno. Ne tražim da meni neko uplaćuje platu, jer ako budem imala dobre rezultate, novac će doći sam i uopšte mi nije do novca, nego do toga da se ti neki moji troškovi donekle pokriju zato što je sve jako skupo.
Vaša primarna disciplina je bila sprint, kako je došlo do toga da se odlučite samo za troskok?
– Kada sam se vratila u Srbiju 2020. godine, počela sam rekreativno da treniram i nisam mislila da ću se ikad više vratiti u takmičarske vode. Međutim, kako su pripreme odmicale, pokazivala sam dobre rezultate, lepo sam se kretala i u dogovoru sa trenerom smo odlučili da probamo. Prvo smo spremali sprint i troskok, ali smo ubrzo shvatili da ne mogu oba, jer se na takmičenjima obe discipline uglavnom odvijaju u isto vreme. Odlučila sam se za troskok zato što mi više leži i bolje mi ide, a ima i više prostora, jer u sprintu imaš jednu trku i ako pogrešiš, to je gotovo. U troskoku imaš šest skokova i od šest jedan ćeš uspeti. Prošlog leta sam imala svega dva takmičenja, ali sam skočila svoj lični rekord za pola metra, što je bilo iznenađujuće.
Koliko je troskok zahtevna disciplina i na šta sve treba obratiti pažnju prilikom njegovog izvođenja?
– Kao tehnička disciplina je mnogo zahtevan. Zalet mora da bude iste brzine, da od tačke A do tačke B stignem za isti broj koraka. Ne mogu jednom da idem brže, a jednom sporije, jer neću uspeti da dođem na dasku, a idealno je da dođeš na dasku da se tvoja dužina tačno izmeri. Tako da je vrlo teško ići svaki put istim tempom, ali to se nauči. Zatim, svaki skok moram da skočim na petu, pa na prste i onda ide amortizacija, a naročito je zahtevan taj tehnički aspekat tri skoka koja su u jednom. Sve to ume da bude naporno, jer moram da razmišljam o milion stvari u isto vreme i ako pogrešim samo jednu, sve ostalo neću moći da izvedem dobro, jer je sve povezano.
Nakon zimske sledi kratka pauza, pa počinju pripreme za letnju sezonu. Kakve planove imate za takmičenja koja vas očekuju u drugom delu godine?
– Glavni akcenat je na ispunjavanju norme za Evropsko prventvo na otvorenom, koje će se održati u avgustu u Minhenu. Svakako sam malo jača u letnjoj sezoni, baš zbog toga što imam gde da se spremim, a glavni cilj je finale. Idealno bi bilo da skočim oko 14,30 ili 14,40 metara, ali bih i sa 14,15 metara bila prezadovoljna. To nije nemoguće, jer je brzina u troskoku jako bitna, ako ne i najbitnija, a ja, nažalost, brzinu koju sam imala prošlog leta još uvek nemam, jer se brzina ne može raditi zimi. Mišići jednostavno ne dozvoljavaju kada su od hladnoće stegnuti i zgrčeni. Tako da na brzini uopšte nismo radili i ono u čemu sam letos bila najbolja, sada sam najgora, a u snazi i u svemu ostalom sam mnogo jača. Kad na leto dobijem tu brzinu, to bi trebalo da bude mnogo bolje. Ono što je, takođe, dobro, jeste da sam ja i dalje vrlo nova u svemu ovome. Nemam možda ni 15 takmičenja u životu, a neke devojke imaju toliko u godinu dana i na meni se to vidi. To mi svi kažu dok trčim i skačem, da se vidi da sam nova i da ima jako puno prostora za napredak. To je odlično, jer uz ove rezultate i sa tim prostorom za napredak, jednog dana su mi cilj Olimpijske igre u Parizu i Los Anđelesu.
Ko je Jovana Ilić
Mlada atletičarka rođena je 27. maja 1997. godine, a atletikom se bavi još od srednjoškolskih dana, kada je bila najbolja srpska juniorka u sprintu. Visoko obrazovanje je 2016. godine nastavila u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je uz sprint odabrala i disciplinu troskok, ali je zbog zdrastvenih problema bila duže od tri godine van borilišta, zbog čega je mislila da se nikada neće vratiti atletici. A vratila se u velikom stilu, jer je nakon završetka fakulteta i izbijanja pandemije korona virusa 2020. godine, došla u Srbiju i u svom rodnom gradu ponovo počela da trenira, da bi ove zimske sezone briljirala na takmičenjima u disciplini troskok.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
