Velimir Stjepanović: Voleo bih da odem kao autsajder u Rio

U takvim situacijama mi je lakše da zablistam i pokažem koliko mogu. Da „iznenadim“ – kaže srpski plivač Velimir Stjepanović, kome će nastup u Brazilu biti drugi olimpijski nakon što je debitovao u Londonu, osvojivši šesto mesto u finalnoj trci na 200m delfin. U međuvremenu, Stjepanović je na Evropskom prvenstvu u Berlinu 2014. godine osvojio dva zlata na 200m i 400m slobodno, naredne sezone nije beležio željene rezultate, a olimpijsku godinu počeo je obaranjem rekorda mitinga u Luksemburgu na 200m slobodno i osvajanjem srebra na EP u Londonu u istoj disciplini. Kada se osvrne na četvorogodišnji period kaže da je „dosta sazreo“.

– Imao sam 19 godina kada sam stigao na Olimpijske igre u London. Jako mlad, nedovoljno iskusan za sve to što se dešavalo, ali sam uprkos tome bio šesti, i tim rezultatom sam zadovoljan. Impresionirao me je ceo ambijent, legendarni sportisti koji su se šetali svaki dan oko vas, ceo taj olimpijski duh je bio nešto veličanstveno. Sada na to gledam znatno trezvenije. I dalje sam oduševljen Igrama, ali sam skroz fokusiran na svoje takmičenje i na to da otplivam najbolje što mogu. Sve ostalo je u drugom planu.

*Iako ste osvojili srebro na 200m na Evropskom prvenstvu ove godine, niste bili zadovoljni rezultatom, i rekli ste „ovo ne sme da se ponovi u Riju.“ Na šta ste mislili?

– Ne bih baš da otkrivam sve detalje, ali uočio sam da je potrebno da poradim na završnici, na poslednjih 15-ak metara trke. Na EP mi se dešavalo da sam izgubio prva mesta u trkama baš u finišu, iako sam vodio gotovo sve vreme. To u Riju ne sme da se ponovi. Radio sam dosta i na okretu, na snazi, na tehnici i sličnim stvarima. S obzirom na to da sam niži od većine rivala, ne mogu da se uzdam u dužinu ruku ili stopala, već moram svaki potez da dovedem do savršenstva.

*Šta ste vi sebi postavili kao cilj u Riju?

– Neki okvirni plan je da trka na 400m slobodno posluži više kao zagrevanje za ono što me čeka na 200m slobodno gde želim da ostvarim maksimum, i da napadnem što bolji rezultat. Na 100m kraul ću plivati kako bih video gde sam u ovom trenutku na toj distanci, ali ću u isto vreme probati da oborim državni rekord Milorada Čavića koji je ostvario 2008. u Pekingu, kada je otplivao 48.15.

*Ko će vam biti glavni rivali u Brazilu?

– Glavni su Kameron Mekevoj iz Australije, Britanac DŽejms Gaj, Nemac Pol Biderman, Kinez Sun Jang, Has iz Amerike, Australijanac Frejzer Holms… Ima ih previše da ih sve nabrojim. Samim tim, biće jako teško da se plasiram u finale. Ali, jedva čekam da počnem da se takmičim.

* Pre dve godine uzeli ste dva zlata u Berlinu, a onda u Kazanju niste ostvarili rezultate koje ste vi i drugi očekivali. Kako izlazite na kraj sa neuspesima?

– Neuspesi me ne remete. Dali su mi snagu da treniram još jače i bolje nego ikad pre. Na sve gledam sa pozitivne strane i učim iz sopstvenih grešaka.

*Povremeno Vas porede sa Miloradom Čavićem, ne samo zbog uspeha, već i zato što ste kao i on živeli van zemlje a odlučili da plivate za Srbiju. Kako gledate na ta poređenja?

– Baš i ne volim poređenja, jer je svako priča za sebe, ali uvek je čast kada imate jednog slavnog zemljaka poput Milorada Čavića. Čavke je naš najbolji plivač ikada, i voleo bih da ga nadmašim jednog dana, iako sam svestan da će to biti jako teško. Dobro je kada imate nekog takvog ispred sebe, koji vas dodatno motiviše, gura. Milorad mi je dosta pomogao, davao mi je vredne savete, daje mi podršku i kao plivač, i kao čovek, na čemu sam mu veoma zahvalan.

*Da li biste postigli sve dosadašnje rezultate da ste živeli i trenirali u Srbiji a ne u Dubaiju?

– Dubai je jedan prebogati Emirat, koji ulaže u infrastrukturu i teško je bilo kome da se približi tom nivou. Sportistima su, praktično, omogućeni termini za plivanje kada god to požele, bazeni su odlični, a u mom klubu Hamilton Akvatiks postoji dosta odličnih plivača sa kojima mogu da treniram i radim. Samim tim, mislim da ne bih postigao ovoliko koliko jesam da sam živeo u Srbiji, ali dobra stvar je što vidim da se i to menja nabolje. Obnavljaju se bazeni, sve je više dece u ovom sportu. To je dugotrajan proces…

*Kada se piše o Vama, često se ističe da ste „veliki Srbin“. Vi sami kažete da ste ponosni na to što plivate za Srbiju. Šta za Vas znači patriotizam?

– To „veliki Srbin“ mi prija, ali mislim da nisam ništa veći Srbin od bilo koga drugog ko iskreno voli svoju državu. Zbog uslova za treninge i napredak u plivanju ja živim u Dubaiju, ali kada god dođem u Beograd shvatim da su Srbija i Republika Srpska, zapravo, moja zemlja. Volim sve što je srpsko, našu hranu, naše ljude, vazduh, reke, prirodu, ćirilicu. Ta ljubav i nostalgija je možda pojačana jer sam u inostranstvu, a možda to ima i do porodičnog vaspitanja. Ponosim se time što sam Velimir Stjepanović, i što nosim naš grb na majici. U isto vreme da odgovorim i na drugi deo pitanja, zdrav patriotizam je kada volite nešto što je vaše, negujete to i poštujete, a da pritom ne gajite negativne emocije prema nečem stranom.

Plivanje - ljubav na prvi pogled

– Brzo sam se zaljubio u plivanje. Posle nekoliko dana sam ja budio tatu i mamu da me vode na treninge, već u pet ujutro. Ustajao sam prvi, spremao se i čekao ih da krenemo, kako ne bismo zakasnili. Domaće zadatke i stvari vezane za školu često rešavao u kolima, na putu od treninga do kuće, gde sam imao ručak, pa odmor, pa odlazak na novi trening. Tako sam morao, ali mi ništa nije teško padalo – seća se Stjepanović.

Isti trener od malih nogu‘]

– Trener Kris Tadej me je primetio kao dečaka na treninzima i potom rekao mojim roditeljima da istraju, jer je uočio talenat i mogućnost da jednog dana napravim nešto veliko. Poručio im je već na tom prvom susretu da je uveren da ću se plasirati na Olimpijske igre, ukoliko budem vredno radio. NJegove reči su se i obistinile četrnaest godina kasnije. U našem odnosu je ključno poštovanje. On je moj trener, autoritet, stručnjak koji zna šta radi i kome verujem – zahvalan je Velja svom plivačkom učitelju.

Plivački tim Srbije‘]

Pored Velimira Stjepanovića u plivačkom timu Srbije nalazi se još troje učesnika. Najmlađa među svim srpskim olimpijcima, šesnaestogodišnja Anja Crevar ove godine osvojila je zlatnu medalju na Evropskom juniorskom prvenstvu u Mađarskoj u disciplini 400m mešovito i bronzu u 200m mešovitim stilom. Mlada Pančevka je prethodno izborila olimpijsku normu na 5. FINA Svetskom juniorskom prvenstvu u Singapuru. Čaba Silađi, najiskusniji među plivačima kome će nastup u Riju biti treće učešće na OI, došao je do vize za Rio na mitingu u Ajndhovenu, gde je isplivao olimpijsku normu u trci na 100 metara prsno. Ove godine na Evropskom prvenstvu u Londonu Silađi je bio sedmi u finalnoj trci na 50 metara prsno, a dve godine ranije na EP u Berlinu dve stotinke su mu nedostajale da uzme bronzu. Među srpskim plivačima je i Katarina Simonović koja je normu obezbedila na mitingu Sete Koli u Rimu ove godine gde je 200 metara slobodno isplivala za 1:58, 87 što je novi državni rekord.