Vidić za Sport Klub: Glasaju protiv, a nisu me ni čuli

Na vrata zdanja odakle je prezime Vidić godinama izbijalo na najdragocenijim igračim spiskovima, kucao je dva puta u februarskim danima. Kažu, na veliko iznenađenje oponenata, 24. dana, u društvu Danka Lazovića, sa dostavnom kandidaturom, potom i ozvaničenim sastavom Izvršnog odbora.

Tačno šest dana, pred utakmicu odluke u Staroj Pazovi, Nemanja Vidić u najopširnijem razgovoru za srpske medije, spreman je da pogleda istini u oči. I gotovo slavodobitnički, paradoksalno, konstatuje:

„Davno sam naučio – mala očekivanja, mala razočaranja. Nisam se bavio drugim ljudima, već sopstvenim idejama. Hteo sam da čujem Srbiju, regione, klubove, ali nisam mogao da saopštim šta želim. I tu sam se malo razočarao, pre nego štu su čuli moj plan, ljudi iz trenerske, sudijske organizacije, regionalni savezi, moja Crvena zvezda ustali su protiv. Otišao sam u ubsko Jedinstvo, jer je Nemanja Matić mene prvi podržao. Suvišno je da dokazujem ljubav prema Zvezdi, društveno sam odgovoran, čovek u godinama… Na kraju, Jedinstvo zvuči baš dobro! To nam treba!“

Tako zbori Nemanja Vidić 8. marta 2023. Momak razapet jazom između velikog imena igračke gromade i želje da preuzme brigu o srpskom fudbalu. Bez laži, skrivanja i izgovora, u igri naizgled unapred podeljenih uloga.

„Na terenu sam se uverio da nije lako biti kandidat, niti doći do pozicije. Osetio sam, takođe iznenađujuće, negativan stav, pogotovo što se odmah posle moje kandidature pojavio i predstavnik Crvene zvezde. Protumačio sam više kao poruku meni, nego podršku drugome. Zvezdaš sam, ni reč nisam rekao protiv mog kluba, niti dao povod sličnoj reakciji. Usledili su čudni događaji, ljudi su počeli da glasaju i pre izbornog procesa, čak i moje kandidature. Javljali su se sa zapada, severa, Beograda da me ne podržavaju. A, do tada nisu mogli da čuju ni program, ni sastav Izvršnog odbora“, obzanio je prvi put Nemanja Vidić u razgovoru za Sport klub i Mocart sport kojim pravcima se razvijala predsednička kandidatura.

Dovoljno za lepezu pitanja. Možda i strateški najvažnije – ima li svrhe kampanja unutar sistema FSS?

„Razgovarao sam sa severom, Beogradom i zapadom. Prve poruke bile su pozitivne i najednom otišle u drugu, negativnu krajnost. Od jednog regiona čak sam i dobio „da“, brzo pretočeno „pa, mi ne bismo“. Iz drugog je stigao odgovor o podršci Draganu Džajiću, iako u tom trenutku nije ni bio kandidat. Čekao sam malo duže odgovor beogradskog saveza. Nemam ništa protiv, samo sporan je tajming – zašto mora javno da se dokazuje podrška, ili glas protiv. Ružna slika ljudi, rešenih da spreče kandidaturu Nemanje Vidića. Možda i nemam iskustva, iako sam iznenađen činjenicom da se glasalo pre izbora. Kako vreme prolazi, razmišljam – čemu izbori?“

Zaista, čemu?

„Nudim rešenje, drugo i drugačije. Postoje dva relevantna kandidata i dobar je način da biramo između programa, ideja, planova… Odlučujemo koje rešenje je bolje, ništa više! Ponudio sam program, tim, na delegatima je da biraju šta i koga hoće. Delegati, napokon i država, odlučuju koliko su spremni za promene.“

Zameraju vam da u IO nikoga niste inkorporirali sa istoka?

„Nisam stigao da razgovaramo… Jednostavno, javili su se sa podrškom Džajiću. Kandidaturu sam predao u petak, predloženi sastav IO FSS tri dana kasnije. Hteo sam da saopštim program regionima, ali tek posle imenovanja sastava mog tima. Želeo sam da uvažim reginalne saveze, ali nisu želeli… Nije, jednostavno, moja krivica. Ima bitna stavka u celoj priči – Nemanja Vidić nije došao da razjedini, već ujedini srpski fudbal.“