Viđene sve i vrline i mane

Prvi polufinalni mečevi ABA lige prošli su rezultatski očekivano, pokazali otprillike poznate vrline i mane učesnika, i donekle najavili nastavak dominacije klubova iz Srbije. Oba polufinala protekla su bez rezultatske neizvesnosti. Domaće ekipe su skoro sve vreme bile u prednosti, gosti su sve pokušavali ali nisu uspevali da dohvate priključak.

Utakmice su donekle i ličile jedna na drugu, posle malo sporijeg početka crno i crveno-beli su agresivnom odbranom rivale stavili pod pritisak i lagano sticali razliku, kontrolišući rezultat do samo kraja. Zajedničko u oba meča je i da je ključnu ulogu imala dominacija u reketu domaćih ekipa i, samim tim, primoranost gostiju da šutiraju mnogo i neselektivno sa distance. I konačno- u oba slučaja se moglo videti da je duža klupa omogućila beogradskim klubovima viši ritam i manje padova u igri.

Puleni Željka Obradovića nisu briljirali, ali su ipak rutinski i na kraju ubedljivo slavili protiv Podgoričana (82:66). Izuzimajući “žutu minutu” kad su za kratko vreme izgubili pet lopti i “bacili pojas” rivalima, sve ostalo je bilo takmičarski veoma korektno. Moglo bi se reći i da su se relativno loši procenti šuta mogli i pretpostaviti zbog “izlaska iz šoka” posle Burse, isto važi i za više grča nego što treba.

Obradović je najviše zamerio lošu selekciju faulova, a bilo je očigledno da su crno-beli odlično iskoristili komparativnu prednost u oba reketa i protivnike bukvalno isterali iz njih. Posebno je bila upečatljiva partija Matijasa Lesora, čija je ogromna energija ovog puta materijalizovana i poenima, skokovima i blokadama. Verovatno Obradovića hrabri učinak unutrašnje linije, posebno pred moguće finale, gde bi crno-beli baš na tom polju trebalo da ostvaruju prednost. Mada reč “finale”, naravno, nećete još čuti ni od koga u Partizanu.

Budućnost je po većinskom utisku bila mekša nego što je trebalo, ali je pitanje koliko uopšte može da parira fizičkoj igri Partizana. Bez Vilija Rida, Barović, Zoran Nikolić i Kuridža teško mogu da 40 minuta ispariraju Lesoru, Ledeju, Koprivici i Smailagiću, i verovatno će trener Aleksandar Džikić probati da od starta ide mnogo čvršće, preuzimajući rizik od problema sa faulovima.

Spolja na domaćem parketu sigurno mnogo više očekuje od Kobsa, Silija i Perija, a posebno od Atića i Danila Nikolića koji su u Beogradu bili ofanzivno nevidljivi. U Morači (nedelja, 20.45) gostima nikad nije baš ugodno, s tim što pritisak ostaje na domaćinu, a Partizan može biti rasterećeniji utoliko što je majstorica ipak na njegovom parketu.

Dejan Radonjić je pred meč sa Cedevitom pokazao možda najveće rezerve prema trenutnom potencijalu svoje ekipe (makar javno) od kako je u dva mandata na klupi Zvezde. Takmičarska pauza od skoro 20 dana je, prema njegovim rečima, bila nešto premijerno i nepoznato, i posle sigurne igre i pobede u prvom meču, verovatno mu je pao kamen sa srca.

Odigrala je njegova ekipa zrelo i pametno, iskoristila je skoro sve limite i hendikepe Ljubljančana. Očekivalo se da će Zvezda da lomi rivala agresivnom odbranom i visokim ritmom, ali ne i da će “visok rezultat” otići na stranu crveno-belih. Ipak, u drugom delu iskorišćen je pad u igri kraćeg rostera gostiju, i rival je sveden na podnošljiv broj poena, računajući i one primljene kad je meč već bio odlučen. Ostvarila je Zvezda veliku supremaciju u reketu, X faktor je bio Luka Mitrović, Kalinić na nivou, a Vajt i Ivanović sa sjajnim epizodama.

Cedevita je bila otprilike na očekivanom nivou, izuzimajući baš potpunu propast u oba reketa, što Omić, Ogust, Radovanović i Edžim nisu smeli da dozvole. Doduše, sami su sebe ubacivali u kontra ritam nekim suvišnim faulovima, čime su se Blažić i Dragić “samoisključivali”, a ovaj drugi pokazivao i veliku nedisciplinu u igri.

Vera u šut spolja varljiva je rabota, ali ovoga puta kobnija je bila hronično loša osobina ove sezone – psihološki pad kad protivnik stekne iole opipljivu prednost. Tad se vidi pucanje po šavovima, i nestanak koncepcije. U drugoj utakmici koja će se u ponedeljak (18.30) zbog atmosfere odigrati u Tivoliju, a ne u Stožicama, može se očekivati jači otpor Ljubljančana.

Finale od 24. maja

U zavisnosti da li će se u polufinalnim serijama igrati i treće utakmice je i raspored finala. Ukoliko se bude igrala bar jedna majstorica, finalna serija koja se igra na tri dobijena meča počeće 24. maja na parketu bolje plasiranog tima u regularnom delu sezone. Dva dana kasnije je drugi meč, a igra se zatim 30. maja kod lošije plasiranog, na istom mestu ako treba i 1. juna, a eventualna majstorica na programu je 5. juna.

Zanimljivo je da je Partizan od svih polufinalista igrao finale samo sa Zvezdom (pomenuto, u Laktašima), dok su crveno-beli dva puta bili boji od Cedevite i dva puta od Budućnosti, dok su jednom od njih bili uspešniji Podgoričani. Crno-beli imaju šest ABA titula, crveno-beli pet, Budućnost jednu, kao i Cedevita pod imenom Union Olimpija.