Fudbalska reprezentacija Srbije nije „jela malu decu“ protiv Republike Irske, nije ni ispunila obećanje da će ovaj takmičarski ciklus početi pobedom.
Ali, u remiju je sa jednim od najprijatnijih iznenađenja poslednjeg šampionata Evrope konačno viđeno više dobrih nego loših stvari u igri večitih luzera u kopačkama, što deluje kao podstrek za sledeće bitke u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2018. godine.
Iako su primili gol još na „zagrevanju“ izabranici Slavoljuba Muslina nisu po starom običaju izgubili glavu i stihijski pokušavali da se vrate u život. Odavno nisu bili toliko agresivni, uporni i konkretni, pogotovo u drugom poluvremenu, a da je Pavlovićeva lopta pogodila mrežu umesto prečke, odnosno da nisu nesuvislo izabrali da brane 2:1, verovatno bi stali uz bok vodećem dvojcu Vels – Austrija, posle uvodnog kola D grupe.
– Primili smo gol iz prve šanse i posle se pojavio taj pritisak zbog čega je još bilo teže. Možda smo na početku i previše žurili sa napadima, a onda kad smo preokrenuli, ne znam što smo se povukli. Ispada da nam je bilo bolje da smo taj drugi gol postigli malo kasnije – komentariše desni bek Viljareala Antonio Rukavina, koji se, kao i Filip Mladenović na suprotnoj strani, često ubacivao iz drugog plana u napad i centrirao, ali sigurno može i mora biti još korisniji u distribuciji lopti prema napadačima.
Golgetersko – asistentski tandem Filip Kostić – Dušan Tadić bio je još ubedljiviji. Probojni po boku, vešti tehničari i dobri šuteri predstavljali su skoro konstantnu opasnost po irskog golmana Rendolfa.
– Selektor to od mene očekuje i dao mi je tu vrstu slobode, da probam da rešavam utakmice. Uostalom, igram na takvoj poziciji, moj zadatak i jeste da postižem i nameštam golove, da saigračima stvaram šanse. Spreman sam za to. Volim da preuzimam rizik – nije glumio lažnu skromnost posle meča vezista Sautemptona Dušan Tadić, koji je izgleda na putu da partije u nacionalnom timu konačno izniveliše sa kvalitetnim klupskim rolama.
Branislav Ivanović nije iskoristio zicer u finišu meča, nije ni kao neko sa najviše godina i najdužim stažom u reprezentaciji stao na loptu posle rezultatskog preokreta i(li) uticao na bolji raspored defanzivaca kod prekida koji je prethodio drugom, jeftino dobijenom pogotku, ali je kao kapiten još najpozvaniji član ekipe da ocenjuje timski učinak.
– Videla se ideja, uložili smo napor, a i odnos prema igri je bio skroz dobar. Međutim, vidi se da smo još „zelena“ ekipa i da moramo još da popravimo neke segmente – u pravu je odbrambeni fudbaler Čelsija, koji ovog puta nije mogao da podeli odgovornost i teret na terenu sa suspendovanim starterima Aleksandrom Kolarovim i, pre svega, Nemanjom Matićem, gospodarom defanzive na sredini terena.
Nema linije tima u novoj formaciji 4-3-3 koja ne može bolje da funkcioniše ni pojedinca bez prostora za lični napredak u reprezentaciji, ali najurgentnije je stanje u poslednjem defanzivnom bloku, naročito prilikom prekida, koji su bili prečica za oba gola Iraca. Muslina i njegove saradnike čeka dosta posla i na psihološkom planu, jer ekipa očigledno vuče traume od silnih kikseva i razumljivog odijuma javnosti. A vera u sebe i drugih u ono što radite najbolje se vraća pobedama.
„Orlovi“ će priliku za to imati već u oktobru, protiv Moldavije i Austrije, koje su daleko od fudbalskog krema, ali su u ovom trenutku visoko društvo za selekciju bez plasmana na četiri vezana EP i poslednjim učešćem na SP pre šest godina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.