Visoka cena „moranja“

To je takmičenje koje se održava jer je tako „moralo“, zbog „tradicije“, a pre svega komercijalnih razloga. Zbog novca niko ne razmišlja o psihofizičkom zdravlju fudbalera posle napora koji su u ovoj specifičnoj sezoni bili još nenormalniji nego inače. Mnogi odmor uopšte nisu imali, a UEFA organizuje turnir u 11 gradova, sa mnogo putovanja povrh svega. Nenormalno.

Kako ostati normalan gledajući da je posle strašnih scena sa Eriksenom, utakmica nastavljena. Videlo se po ponašanju danskih igrača da im nije bilo ni do čega, a još UEFA izađe sa saopštenjem da su se obe ekipe saglasile da se nastavi, što je nemoguće. Nema drugih termina, ne može se nikako registrovati, dakle, mora da se odigra, što je suludo. Da li se iko zapitao šta bi se desilo da je došlo do tragičnog ishoda, šta bi se tad desilo.

Da li bi se nastavila utakmica? U evropskom fudbalu vlada pravilo „kadija te tuži, kadija ti sudi“, i ne treba se uopšte pitati da li bi zbog toga neko odgovarao. Sigurno ne bi onaj koji je sve to organizovao. Kao što u današnjem svetu imate na hiljadu nebuloza i van fudbala, na koje nema odgovora. Osim onog da nema više emocija i ljudskosti u ovoj našoj savremenoj planetarnoj, pa i fudbalskoj priči.

Možda će poslednje polufinalne i finalne utakmice gde se još više prelaze pragovi izdržljivosti i inspiracije zbog želje da se uzme trofej biti na najvišem nivou, ali zbog svega što je prethodilo ne može se očekivati neki vrhunski kvalitet fudbala što se za ovo takmičenje nekako podrazumeva.

Kad nemaš svežine, kad ti nisu lake noge, kad glava nije u stanju pune koncentracije, ne može biti vrhunskog kvaliteta. Prijatno je iznenadila Italija, nisam očekivao tako ubedljivu igru i čak tri gola, iako su oni izuzetna takmičarska ekipa bez velikih zvezda i igraju timski. Belgijanci su dokazali nesumnjivu klasu. Za početak malo i o fudbalu.