Vlade više od 30 zemalja pozvale MOK da objasni definiciju neutralnosti u vezi povratka ruskih sportista na takmičenja

„Sve dok se ova fundamentalna pitanja i suštinski nedostatak jasnoće i konkretnih detalja o funkcionalnom modelu ‘neutralnosti’ ne objasne, mi se ne slažemo da ruskim i beloruskim sportistima treba dozvoliti povratak takmičenjima“, navodi se u pismu poslatom MOK-u.

Uz pozivanje na pojašnjenje, potpisnici su naveli da će najbrži način da se Rusija vrati na međunarodnu sportsku scenu biti „okončanje rata koji je započela“.

Među potpisnicima su zvaničnici iz SAD, Velike Britanije, Francuske, Kanade i Nemačke. Tih pet zemalja doneli su gotovo petinu svih učesnika prošlih Olimpijskih igara u Tokiju.

Zemlje, poput Poljske, Letonije, Estonije i Litvanije, koje su nagovestile da bi mogle da bojkotuju Igre u Parizu ako se rat nastavi, takođe su potpisale pismo u kome se nije pominjao bojkot.

Pismo je rezultat samita 10. februara u Londonu lidera vlada koji su slušali obraćanje predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog. On je tada rekao da Rusiji nije mesto na Igrama sve dok traje njen napad na Ukrajinu.

MOK pokušava da nađe način da dozvoli Rusiji učešće na Igrama, pozivajući se na mišljenje stručnjaka Ujedinjenih nacija za ljudska prava, koji veruju da Rusi i Belorusi ne treba da budu diskriminisani samo zbog pasoša koje poseduju.

MOK želi da sportisti iz tih zemalja koji nisu podržali rat mogu da se takmiče kao neutralni, bez državnih simbola.

Pomoćnica državnog sekretara Li Saterfild potpisala je pismo u ime SAD. U odvojenom saopštenju ona je naglasila potrebu da MOK razjasni definiciju neutralnosti.

Kada je rat počeo, MOK je predložio sportskim organizacijama da izbace Rusiju iz međunarodnih takmičenja, a taj stav se promenio početkom godine.

Predsednik MOK Tomas Bah je prošle nedelje rekao da je organizacija solidarna sa ukrajinskim sportistima, ali da moraju da se poštuju ljudska prava svih sportista.