Vladimir Jovanović: Ići ću tamo gde je košarka na prvom mestu

Prethodne sezone je vodeći FMP demonstrirao ideje koje su se dopale brojnim inostranim klubovima; imao je i ponude da preuzme vođenje ekipa koje su se takmičile u Evrokupu, ali je odlučio, delom i iz porodičnih razloga, da ostane u timu iz Železnika.

U međuvremenu je postao i član stručnog štaba reprezentacije Srbije, međutim, još tokom leta sve je nekako “krenulo po zlu” – FMP ni u obrisima nije ličio na ekipu kadru da se ravnopravno nadmeće sa najboljim timovima u regionu; ubedljiv poraz od Crvene zvezde u 10. kolu ABA lige ispostavio se prelomnim –  crveno-belima je bila neophodna velika promena i Vladimir Jovanović je staloženo prihvatio opciju, da posle tri i po godine napusti mesto prvog trenera tima iz Železnika.

– Iskreno, nisam očekivao rastanak na polusezoni; nije mi to bilo u planu, ali jednostavno, u datom trenutku promena je u klubu bila neophodna i tako se desilo. Ova godina je zbog korone specifična na svim poljima, pa tako i u sportu. Preteško je bilo i još uvek je, nešto planirati na duže staze, a opet je to neophodno kada je sastavljanje ekipe u pitanju, sam proces uigravanja i timskog sazrevanja. Između dve sezone, promenili smo bili devet igrača; istovremeno, u dva navrata nas je zadesio virus korona, u junu i krajem oktobra, početkom novembra, što je bio izuzetno težak hendikep. Ljudi ne shvataju da problem nije samo u 14 dana mirovanja, izolacije, već u tome da je nakon preležanog virusa organizmu potrebno najmanje mesec, mesec i po dana da se vrati u pređašnje stanje. Primera radi; pre korone, igračima je na testu opterećenja potrošnja kiseonika bila od 52 pa do 60 ml/kg/min. što je vrlo bitno kada su funkcionalne sposobnosti u pitanju ,a posle preležanog virusa tek 40. To je ekstremna razlika. Nažalost, mi smo, odmah nakon negativnih testova, morali da igramo po dve utakmice nedeljno, zbog odloženih mečeva; ponekad i tri u osam dana, faktički bez treninga. S tim u vezi, u poslednjim četvrtinama jako bitnih utakmica, uzmimo u obzir i poslednje dve protiv Zadra i Mornara (pod vođstvom novog trenera Bojana Đerića, prim, aut) igrači su gubili svežinu i padali u samim završnicama – dao je Vladimir Jovanović detaljnije obrazloženje loših rezultata FMP od starta takmičarske godine.

* Trenerski ste se formirali u FMP; sa svega 33 godine dobili šansu da vodite prvi tim. Kakav je bio rastanak sa upravom kluba?

– Prijateljski sam se rastao sa klubom u kojem sam proveo poslednjih osam godina kao trener; prošavši sve mlađe kategorije, zaključno sa vođenjem prvog tima FMP u poslednje tri i po godine. Timu iz Železnika ću zauvek biti zahvalan na ukazanoj šansi i stečenom poverenju. Ponavljam, okolnosti su bile takve da je ekipi bila potrebna promena i rastanak se ispostavio kao najbolje rešenje.

* Iako su rezultati bili slabi, izgledalo je da je novoformirana ekipa za sezonu 2020/21 bila tako napravljena da je želja bila da se pojedincima revitalizuju karijere i da istovremeno pomognu razvoju mladih igrača.

– Meni je drago što su igrači iz prethodne takmičarske godine otišli iz FMP u klubove u kojima igraju na višem takmičarskom nivou i imaju značajne role. To je jednostavno dokaz našeg dobrog rada; istovremeno, novih devet igrača, uprkos kvalitetima, zahtevalo je proces i podrazumevalo neizvesnost, jer garancije ne postoje da ćete pogoditi sa svim pojačanjima, odnosno da će se svi uklopiti na željeni način. Vratio bih se na 2017. kada smo formirali ekipu; ta prva selekcija igrača nije odmah postizala dobre rezultate; napravljena je potom doselekcija, pa se sačekalo sa uigravanjem i tek onda su i rezultati stigli. Uveren sam da bi se nešto slično dogodilo i sa ovom ekipom da smo imali više sreće i povoljnije okolnosti.

* Od pojedinih igrača, poput Stefana Đorđevića, očekivalo se da ove sezone budu apsolutni lideri. Od statusa potencijalnog reprezentativca Srbije, za par meseci, Đorđević je postao puki epizodista u ekipi.

– Istina je; od nekih igrača očekivali smo znatno više, verujem i oni sami od sebe. Stefan Đorđević je sigurno jedan od njih; nažalost imao je neviđeni peh da je dva puta bio inficiran koronom, pritom je tokom priprema tri nedelje morao da pauzira zbog povrede skočnog zgloba. Sve to je sigurno uticalo na njegovu formu. Ideja je bila da napravimo željeni miks mladih i iskusnih igrača, tačnije onih za koje se mislilo da u FMP mogu revitalizovati svoje karijere. Nažalost, ispostavilo se da smo napravili pogrešne procene kod određenih igrača i da zamisao nije bila relevantna kvalitetima koji su bili prezentovani. Mislili smo da će iskusniji imati tu sposobnost prepoznavanja važnih momenata na utakmicama i kvalitet da u prelomnim trenucima preuzmu odgovornost i krucijalno utiču na rezultat.

* Osim navedenih, koje su još faktori uticali da po stilu igre FMP ove sezone ne liči na tim iz prethodne, koji je igrao atraktivnu i brzu košarku?

– Prošle sezone delovali smo kao ekipa koja se takmiči za trofeje, a zapravo nismo imali imperativ te vrste. Bilo smo ekipa koja je mogla da posle osnovne selekcije napravi i adekvatnu doselekciju; recimo Duopu Ritu je to bila druga sezona kod nas. Uspeli smo da uklopimo na željeni način karaktetre igrača, njihove talente sa sistemom igre koji smo želeli da implementiramo na terenu.

* Uprkos jasnoj želji i ideji, mladi igrači poput Pecarskog, Popovića, Simovića imaju mali ili gotovo nikakav uticaj na igru i rezultate.

– To su naši najtalentovaniji igrači koje imamo u državi, ako izuzmemo nekolicinu poput Alekseja Pokuševskog, koji je sada u NBA. Mi smo prošle sezone u Superligi Srbije igrali sa četvoricom-petoricom igrača rođenih 2000. i mlađi i uspeli smo da se nosimo sa Partizanom u plej-ofu i izgubimo u seriji sa 2:1. Trenutno, većina njih smatra da po talentu zaslužuje da u prvom timu ima prostora kao Luka Dončić svojevremeno u Realu. Mesto i uloga u prvom timu zaslužuju se pak na sasvim drugačiji način: uloženom energijom u odbrani, spremnošću da se ispuni zadatak i da se tako nadograđuje talenat protkan atleticizmom, fizičkom snagom i određenim sposobnostima. Juniorska i seniorska košarka dva su različita sporta. U juniorima oni svojim fizičkim predispozicijama mogu da iskompenzuju greške koje prave na terenu, dok u seniorskoj konkurenciji obično za takve propuste budu kažnjeni. Taj vid neodgovornosti, stečen tokom staža u mlađim kategorijama, ispravlja se samo shvatanjem da mesto i ulogu u prvom timu mlad igrač može dobiti samo ako zasluži, a ne zato što mu je to dato. Puno su zaštićeni; često misle da samo zbog talenta moraju da uzimaju određeni broj šuteva po utakmici, bez obzira na okolnosti i razvoj situacije na terenu. Moramo da ih negujemo, nemamo bolje, ali ne na način da dobiju ono što ne zaslužuju.

* Do momenta odlaska iz kluba, praktično od starta sezone izgledalo je kao da porazi ne utiču stimulativno na igrače u smislu još veće želje za dokazivanjem, borbenošću, postizanju timskog sklada i automatizma u igri.

– To i jeste bio najveći problem, počevši od priprema pa sve do meča sa Crvenom zvezdom. Na negativne serije, često smo odgovarali spuštenim gardom. Nekako smo se lako predavali, ne pokazujući rekaciju da nam je stalo i da želimo da napravimo preokret. Taj vid razmišljanja, stava i reakcije nešto je što se gradi. Trebalo nam je vremena da se uloge adekvatno raspodele; vidi ko šta i koliko može; ko je sposoban da prepozna krucijalne trenutke, bude spreman i sposoban da drugome pomogne i da se, potom “trule jabuke” odbace i napravi adekvatna doselekcija. Gledano isključivo košarkaški; ekipa ima kvalitet, ali za pomenute procese, vremena nije bilo.

* Kakvi su vam dalji planovi? Da li ste imali nekih ponuda od odlaska iz FMP?

– Uživam u trenucima koje nisam doživeo poslednjih sedam-osam godina. Biću sa porodicom za praznike; imam vremena da dete odvodim u vrtić i dočekujem ga i to je nešto što mi sada izuzetno prija. Već sada postoje neka interesovanja; veoma mi je drago zbog toga, jer je to dokaz da je rad i uloženi trud praćen. Nigde ne žurim; neću da napravim grešku. Želim da dođem u košarkašku sredinu u kojoj će košarka apsolutno biti na prvom mestu, a sve ostale stvari u drugom planu. To će mi biti prioritet u pravljenju narednog odabira; perspektivna sredina, a ne manja ili veća. Ako ekipa ima potencijala, a uslovi za rad su adekvatni, dugoročni ciljevi isplanirani onda je to željena sredina za trenera.

* Nije tajna da ste tokom prošle sezone imali interesantnih ponuda, čak i od klubova koji su se takmičili u Evrokupu.

– Tačno je; bilo je interesovanja i to od vrlo respektabilnih klubova na evropskom nivou. Zanimljive ponude su postojale, ali je pandemija korona virusa mnoge klubove primorala da se okrenu domaćim rešenjima. Meni je FMP, i iz privatnih razloga, tada bio prioritet i uopšte se ne kajem što sam se bio odlučio da nastavimo saradnju.

* Jeste li spremni, kao što je to u NBA sasvim normalna stvar, da možda budete i asistent u nekom stručnom štabu?

–  Trenutno sam pomoćnik u stručnom štabu reprezentacije Srbije i neko ko je privilegovan da sarađuje sa čovekom i stručnjakom kao što je selektor Igor Kokoškov. Nisam o mestu pomoćnika u nekom klubu razmišljao, jer takve ponude nisam ni dobijao od rastanka sa FMP. Ako bi se neka primaljiva pojavila, sigurno bih o tome razmislio i ne bih imao problem u smislu prelaska sa glavnog na pomoćnog trenera u stručnom štabu – naglasio je Jovanović.

Mladi igrač može da se isforsira u Zvezdi i Partizanu

Sve je više bivših igrača i trenera, čak i aktuelnih, koji obično ne žele da budu kritički nastrojeni, iznenađenih zbog toga što su, posebno ove sezone, Crvena zvezda i Partizan maltene zatvorili vrata mladim srpskim igračima: “ Ubeđen sam da i Zvezda i Partizan u svakoj sezoni mogu da izguraju po jednog mladog igrača; nije realno i moguće da ih budu trojica, ali za jednog bi trebalo da se napravi adekvatan plan i strategija kako da se isforsira. Danas je i u mlađim kategorijama merilo rezultat; te titule u juniorskoj, kadetskoj ili pionirskoj konkurenciji ne bi trebalo da imaju takvu težinu i da se tretiraju kao nešto od krucijalnog značaja. Titule ne bi trebalo da budu prioritet, već razvoj igrača na način da se u kadetima izdvoje petorica najtalentovanijih, potom od njih četvorica u juniorima i da trojica dospeju do prvog tima spremni da se bore za ulogu i adekvatan doprinos u prvom timu u nekom prostoru do deset minuta. Bojim se, ukoliko na vreme ne shvatimo težinu problema, da ćemo posledice u nekoj skorijoj budućnosti osetiti i na reprezentativnom nivou”, iskren je Jovanović.

Uskoković kao projekat

Tek kada se Lengsiton Hol povredio, a Tejlor Ročesti otišao iz kluba, Aleksa Uskovoić dobio je šansu da zaigra i to u nešto većem vremenskom opsegu. Mladi plejmejker pokazao je talenat dovoljan za jednu finu obradu i “rudarski” rad na fundamentalnim segmentima igre.: “ Lično, vidim Aleksu Uskokovića kao nekoga ko bi mogao da se izbori za mesto dobrog plejmejkera u seniorskoj košarci, na visokom nivou. Njemu je tekuća zapravo četvrta seniorska sezona (pretthodno stasavao u FMP); nadam se da bi mogao da postane kvalitetan organizator igre, sposoban da talenat i potencijal valorizuje u senirskoj konkurenciji. Mnogo će zavisiti od njegovog napretka, načina na koji bude tretiran u prvom timu, ali i od sposobnosti da zasluži poverenje trenera”, zna o čemu govori trener Jovanović, s obzirom na to da je u prethodne dve sezone sa njim radio u FMP.

Van Gandi i Bogdanović

U Srbiji vlada većinsko mišljenje, verovatno i opravdano, da ako domaći igrač do 22. najkasnije 23. godine nije potvrdio talenat, šanse su vrlo male da će postati vrhunski igrač. Trener Jovanović naveo je zanimljivu anegdotu sa Košarkaške klinike organizovane 2019. na kojoj je učestvovao čuveni američki trener Sten Van Gandi, stručnjak koji je vodio Majami, Detroit, Orlando, a od ove sezone je šef struke Nju Orleansa.

“Van Gandi je 2019. za najboljeg mladog šutera u NBA smatrao našeg Bogdana Bogdanovića, koji je u tom trenutku imao 27 godina. Mislim da je to jasna razlika u percepciji između našeg poimanja mladog igrača i načina na koji su oni posmatrani u NBA.  Kod nas, ako igrač do 21. ili 22. godine nije proigrao i ne daje željeni i smatrani doprinos, mi ga automatski otpisujemo.