Vladimir Lučić, kapiten reprezentacije Srbije: Nije bila ideja da čuvam Vilbekina, mentalitet je bio dobar, naoštrili smo se kako treba

Način na koji je Vladimir Lučić odigrao odbranu na Skotiju Vilbekinu, u poslednjim sekundama meča, trebalo bi da bude primer mlađima kako izgleda kada se igrač spusti u defanzivan stav i učini sve da rivala tehnike i znanja američkog plejmejkera onemogući da dođe do realizacije.

Naravno, veliku pomoć imao je kapiten Srbije od Alekse Radanova, na kraju i Luke Mitrovića, ali je u tim uvodnim skevencama zaista bio defanzivni zid naspram Skotija Vilbekina.

Da bude interesantnije, posle utakmice, Lučić je otkrio da uopšte nije bio plan da on čuva Vilbekina u poslednjem napadu reprezentacije Turske.

„Nije bila ideja da čuvam Vilbekina, odigrali su „pik end rol“ sa Kabadžom, pa smo mi odigrali preuzimanje. Prepoznali Luka Mitrović i ja da će ići „pik“ i shvatili smo da je bolje da ostanem sa njim kako bih mogao da preuzmem. Nije bio nikakav dogovor“, iskren je, kao i uvek, kapiten reprezentacije Srbije.

Mnogo mečeva odigrao je Lučić u klupskoj konkurenciji protiv Skotija Vilbekina. Tačno je znao na koji način jedino nekadašnji student Floride može da se uspori ili zaustavi.

„Znao sam koliko je bitno da se zaustavi Vilbekin. Način na koji jedino može da mu se parira defanzivno jeste da mu se ne ostavi previše prostora i da budeš što agresivniji. Srećom, promašio je taj ‘flouter’ i upisali smo važnu pobedu.“

Bio je uveren Lučić, usled udvajanja Vilbekina od strane Alekse Radanova, ali i izlaska na njegovu šutersku ruku Luke Mitrovića, da Amerikanac neće ni do obruča dobaciti, međutim.

„Iskreno, mislio sam da lopta neće biti ni blizu obruča, s obzirom da je bio negde iza table, preko četiri ruke… Nisam imao utisak da može da bude blizu da postigne pogodak. Posle sam video da je malo skočila po obruču.“

Uspeo je Vilbekin u jednom deliću sekunde da promenom iza leđa izbaci iz ravnoteže Lučića, ali se kapiten Srbije brzo vratio ispred plejmejkera Turske.

I njegovo premišljanje da li da šutne za tri ili krene na prodor omogućilo je Lučiću da se defanzivno brzo konsoliduje. Jeste Amerikanac uspeo da ga probije u levu stranu, ali ga je u primarnoj nameri osujetio Radanov dovoljno da mu potom Lučić i Mitrović izađu na šut.

Pomenute defanzivne sekvence oduševile su i selektora Svetislava Pešića koji je odmah posle utakmice zagrlio i poljubio svog kapitena.

„Važnost utakmice, publika je doprinela toj energiji u punoj hali i uz podršku je lepše igrati. Po meni, navijači probude to u tebi da odigraš maksimalno u trenutku kada možda osećaš dozu umora. To je prevashodno došlo sa tribina. Mentalitet momaka je bio dobar, naoštrili smo se kako treba“, apostrofirao je Lučić doprinos kompletne reprezentacije.

Pobeda nad Turskom, kao i trijumf Grčke u Belgiji doveli su do toga da u poslednjem „prozoru“ Srbija cilja samo jedan trijumf težine sigurnog plasmana na Mundobakset.

„Poklopio se rezultat Grčke i Belgije, važno je što smo nastavili sa pobedama koje su počele u avgustu kada smo dobili Grčku i Tursku u punim sastavima. Važna pobeda momaka koji su bili tu sa Velikom Britanijom, ali i sada. Turci su došli u izvanrednom sastavu, igraju zajedno u klubovima i poznaju se odlično, bolje nego mi. Talentovani su u napadu mnogo… Uz veliku podršku sa tribina, zasluženo smo slavili.“

Vladimir Lučić jedan je od retkih vrhunskih sportista, ne samo košarkaša, koji u profesionalnom i ljudskom smislu predstavljaju primer mlađima.

Povređen je neretko igrao za Srbiju; posle velikih klupskih napora nikada nije dovodio reprezentativni angažman u pitanje; istovremeno negujući profesionalan odnos prema medijima, koji u sebi ne sadrži nadobudnost, cinizam i nipodaštavanje…