Odjek žreba za Evropsko prvenstvo u fudbalu: „Srbija će biti na ivici plasmana u osminu finala“

Novinar Vladimir Novaković pamti mnoga prvenstva, a nema dileme da nas izuzetno zanimljiv EURO očekuje za pola godine.

Kako komentarišete grupu u kojoj je Srbija završila. Da li „orlovi“ mogu do osmine finala Evropskog prvenstva?

U teoriji mogu. Ono što znamo iz prakse je to da je bitno da imaš 3 boda i „nultu“ gol razliku i to je dovoljno za prolazak dalje. Dakle, potrebno je da se ostvari jedna pobeda. Hijerarhija u grupi je jasna. Engleska je prva, Danska druga, Srbija treća i Slovenija četvrta. I dobro je da je tako. Srbija je uvek pre bila u grupama sa nejasnom hijerarhijom. Na prethodna dva turnira na kojima je igrala Švajcarska je potcenjivana, ovoga puta je sve drugačije. Nacija sada ne veruje u uspeh. Za prošli Mundijal u Kataru ljudi su mislili da cemo stići do četvtrfinala, a sada u nekoj anketi koju sam radio skoro čak 60 odsto njih misli da nećemo izaći iz grupe. Realno je da ćemo biti na ivici plasmana za nokaut fazu takmičenja. Da li ćemo se zadržati na njoj, videćemo. Razgovor vodimo u decembru, a EURO počinje za šest meseci. Da je Mundijal u Kataru bio neposredno posle Lisabona, bolje bismo prošli na njemu nego prošlog decembra. Za plasman u osminu finala su potrebna tri boda. Možda mogu biti dovoljna i dva boda. Ali je ipak sigurnija opcija ako se osvoje tri.

Poznato je da pratite Dansku dugi niz godina. Šta nam možete reći o njoj? Kakav je to protivnik i može li se Srbija sa njim nositi?

Danska je na prethodnom EURU bila ekstremno specifična zbog Eriksena i onoga što mu se dogodilo na meču protiv Finske. To je bio katalizator za celu naciju. I ono što je istina je da nemaju zamenu za njega. Matijas Jensen mu je zamena, ali još uvek ne igra na tom nivou da ga može dostojno odmeniti. Danska je sa Eriksenom volela da kontoliše situaciju na terenu i tempo utakmice. On je počeo 2010. da igra za nacionalni tim. Tada su se suočavali sa problemom davanja golova. Imali su utakmice sa 70-30 posedom lopte u svoju korist, ali su im falili golovi. Niklas Bendtner im je bio „udarna igla“ u napadu. Imali su i Jusufa Poulsena koji daje gol na svakoj šestoj utakmici za nacionalni tim. Mikel Damsgard je bio „iks“ faktor na terenu kada je ušao u igru na prošlom EURU umesto Eriksena, ubrzao je protok lopte i postigao je nekoliko spektakularnih golova na šampionatu. Mikel Skov Olsev i Joakim Mele su mu svojski pomagali u tome, a Mele je bio jedan od najefikasnijih bekova na turniru. To je učinilo da Danska zaigra drugačije i ofanzivnije.

Onda se vratio Eriksen u ekipu i Danci su prešli na pređašni fudbal. Gledamo ga u Junajtedu i on ima snage za 40 do 60 minuta fudbala. A i kad igra ne briljira. Druga važna stvar oko ove ekipe je ta što su stariji. Pogotovo Tomas Dilejni. Zatim nemaju adekvatnu zamenu za golmana Kaspera Šmajhela koji ima već 37 godina. Odnosno imaju pet dobrih zamena za njega, ali nijedna nije spektakulatrana i na njegovom nivou. I za kraj, ovaj tim nema onoliki „plafon“ kao što je imao tim sa prošlog Evropskog prvenstva, ali je u pitanju poprilično jak kolektiv i ono što je za njih važno imaju i Rasmusa Hojlunda koji je u stanju da samo ćušne loptu i postigne gol. Osim Španije nema tima protiv koga Srbija ne može da igra. Hrvatska je zato i nervozna kad igra protiv Španije pa onda i primi šest golova. Vrlina Španaca je što umeju da „sakriju loptu“. Belgija, Danska i Holandija ne odgovaraju Srbiji, „meč-ap“ ide njima na ruku. Fizički su jači od nas, pogotovo Danci i Holanđani i tehnički su daleko potkovaniji od Srbije, a i mnogo su brži na terenu. Dancima ako se „otvori“ utakmica, mogu da nas bez ikakvih problema dobiju i sa velikom razlikom.

Kako se boriti sa Englezima? Da li strahujete da bi nas eventualni visoki poraz na početku takmičenja bacio „u konopce“ pred odlučujuće dve utakmice u grupi?

Sa Srbima je to uvek problem. Da padaju psihički posle neuspeha. Englezi su najbolji od kad ih pratim, a pratim ih još od kraja sedamdesetih godina prošlog veka. Belingem je trenutno po meni najbolji igrač na svetu, uz Harija Kejna kome jako prija Bundesliga, koja je kvalitetna, ali čiji je intezitet igre niži nego u Premijer ligi. Srbija nema igrače nivoa Belingema. Na širem spisku Engleske se nalazi 30-40 igrača na koje mogu da računaju, pa ih ni dve ili tri eventualne povrede uoči prvenstva neće omesti u sastavljanju tima. Pre 15 godina su možda imali bolje igrače, ali nisu mogli da naprave ekipu, a i imali su problema sa golmanima. Nije da sada Džordan Pikford briljira na golu, potpuno suprotno, zapravo mislim da je i prosečan golman, kao što je tog kalibra i selektor Geret Saugejt, ali vrlina ovog tima je što je taktika tako postavljena da Pikford i nema mnogo posla na utakmici. Ono što je kuriozitet je to da su Englezi 25 puta učestovali u grupnim fazama turnira i da su samo jednom ostvarili sve pobede u grupi. Bilo je to na Mundijalu u Španiji 1982. godine kada su u grupi bili sa Francuskom, Čehoslovačkom i Kuvajtom. U tom smislu možda bi „orlovi“ mogli da pokušaju da otkinu bod Englezima na samom početku takmičenja, iako je to naravno lakše reći, nego učiniti. Najbolja Piksijeva osobina pogotovo u prvoj godini na klupi Srbije bila je reakcija. Dakle, kada ne krene dobro po Srbiju, pravovremene izmene su bile te koje su donosile prevagu na terenu u našu korist. Uvek se možemo prisetiti meča u Beogradu protiv Portugala koji je završen rezultatom 2:2 kada je Nemanja Radonjić ušao u igru na početku drugog poluvremena i za 15 minuta igre dva puta prošao Žoao Kansela i doneo nam izjednačenje. Sa druge strane ova generacija Engleske nema „kočnice“ i ako budu mogli da postignu šest golova na utakmici, oni će to i uraditi. Ako bude 2:0 za Engelsku posle 20 minuta igre, plašim se da na kraju ne bude 6:0. Oni su se mučili i na proslom EURO u grupi i bitno je da im se samo „ne namestiš“, a Srbija nažalost baš ume da se „namesti“ protivnicima.

Kakve su grupe po Vašem mišljenju izvukli naši susedi Hrvatska, Mađarska i Rumunija i mogu li iz njih da izađu?

Hrvatska je dobila „grupu smrti“. Setimo se 2012. godine kada su igrali sa Španijom i Italijom i znali su da će biti treći. Španija je tada bila aktuleni osvajač Evropskog i Svetskog prvenstva, a Italija je žestoko podbacila na Mundijalu 2010. godine i znalo se da će im EURO dve godine kasnije poslužiti kao prilika za iskupljenje „grehova“. Hrvatska je tada pobedila Irce, ali izgubila naredne dve utakmice i ispali su sa takmičenja. Italija je sada propustila dva velika takmicenja, odnosno dva vezana Mundijala. Španija je kvalitetna, ali čitavu deceniju ima problema sa pobeđivanjem. Imaju posed lopte 80 odsto i ne umeju da ga materijalizuju do kraja. Hrvatska je igrala jedno polufinale i jedno finale u prethodna dva Mundijala i u boljoj su poziciji od renomiranih protivnika. Okrenulo se sve pa i sistem takmicenja. Da je tada bio ovaj sistem sistem takmičenja, prošli bi. Imaju i Albaniju u grupi koja je dosta golova u kvalifikacijama postigla sa razdaljine veće od 25 metara. Imaju selektora brazilca Silvinja i nekoliko odličnih igrača kao što su Armando Broja i Mirto Uzuni. Ova reprezentacija im je bolja od one iz 2016. kada su po prvi put igrali na Evropskom prvenstvu, ali nemam dileme da Hrvatska, Španija i Italija idu dalje iz ove grupe.

U ovom sistemu takmičenja ne možemo da prognoziramo ništa za nokaut fazu takmičenja. Mađarska je opet dobila Nemce u grupi, kao i na prethodnom EURU. Dobila je Škote i Švajcarce uz njih. Mađari su pre četiri godine izvučeni iz četvrtog šešira, a sada iz drugog. Švajcarska je dosta slabija nego pre, ali verujem da ce proći grupu. Mnogo im fali selektor Vlada Petković koji im je bio veoma važan kao sjajan stručnjak na klupi, a sada bez njega sve to izgleda poprilično „klimavo“. Škoti su igrali na osam evropskih i tri svetska prvenstva i nijednom se nisu plasiali u nokaut fazu takmičenja. I oni će imati ogroman psihološki pritisak da prođu dalje. Mnoge ekipe su ovaj sistem takmičenja od 24 reprezentacije koristile da prođu dalje na EURU, kao što je na primer slučaj sa Irskom, Češkom i Slovačkom. Škotska je bolja od one ekipe koja je nas pobedila u Beogradu. Sada imaju osam ili devet ozbiljnih premijerligaških igrača, a i neki drugi sad pak igraju u Španiji i Italiji. Mađari će proći u osminu finala jer imaju najboljeg fudbalera u grupi A – Dominika Soboslaja.

Njihov porast u kvalitetu igranja fudbala je krenuo sa drzavnim uplitanjem u fudbalske akademije iz koje je i reprezentacija kasnije profitirala. Rumunija igra u najslabijoj grupi. Još čekamo pobednika plej-ofa koji će im se u istoj pridružiti. Ukrajina tu deluje kao najozbiljniji rival, ali prvo mora proći Zenicu, a onda ih verovatno čeka Izrael u finalu. Ukrajina ima „visok plafon“ ali imaju disbalans između onog koliko mogu i onoga koliko urade na terenu. Rumunija je 2019. godine bila polufinalista Evropskog prvenstva za mlade u Italiji i tada je imala prva dobru generaciju igrača još od vremena Georgi Hađija. Slovaci su nezgodan tim, jer možete da ih potcenite. A kad to učinite, obično vas kazne. Imaju dobre stopere i golmana, a najbolji igrač im je Stanislas Lobotka koji dugi niz godina igra sjajno u Napoliju. Belgija je najkvalitetnija u ovoj grupi, ali je dosta slabija negoli sto je bila u svom „piku“ 2018 godini. Oni bi opet mogli da budu ozbiljni u evropskim i svetskim okvirima za jedno pet godina.

Ko su favoriti za zlato po Vama i zašto?

Francuska je favorit broj jedan. Imaju Kilijana Mbapea i generalno jako dobro uigran tim. Španci moraju negde da „kliknu“, pa što se to ne bi dogodilo sada u Nemačkoj. Portugal. Dosta se potcenjuju, a imaju najbolju generaciju fudbalera u svojoj istoriji. U njoj se nalazi 18-19 igrača vrhunske klase. Engleska. Evropska prvenstva donose mnogo više iznenađenja nego svetska. Zbog ovog sistema svi favoriti prođu grupu. A mislim da bi se Engleska mogla jako dobro pokazati u nokaut fazi takmičenja.

Da li ste više voleli da gledate Evropska prvenstva sa 16 ili sada sa 24 reprezentacije?

EURO sa 16 ekipa je idealno prvenstvo. Šampionat od 16 ekipa je taman za kontinent koji čine 55 zemlje. Bilo koji sistem sa prolaskom četiri trećeplasirane ekipe je beskoristan. Favoriti i ako loše krenu znaš da se i u toj trećoj utakmici mogu izvući. Takmičenje zapravo počinje od osmine finala, a tada je već eliminaciona faza turnira. Mislim da će i Mundijal sa 48 reprezentacije biti „razvodnjen“. Verujem da bi bilo bolji i onaj sa 64 selekcije jer će i ovde trećeplasirani ići dalje. Ovaj sistem je loš, EURO je imao sjajnu koncepciju sa 16 ekipa i po nivou kvaliteta i po regularnosti, a ovakav kakav je sada nema nekog prevelikog smisla. Možda bi bio bolji EURO sa 32 selekcije, pa da ekipe iz A Lige nacija ne igraju kvalifikacije, a ostale da učestvuju u baražu za šampionat – ističe na kraju razgovora za naš list Vladimir Novaković.