Način na koji se na Instagramu zahvalio saigračima iz košarkaške reprezentacije Srbije, selektoru Aleksandru Đorđeviću, podsetivši i na one koji zbog povreda nisu mogli da budu deo reprezentacije na Evropskom prvenstvu, najbolje pokazuje kakav je zapravo patriota Vladimir Štimac.
Uvek u službi interesa i krajnjeg cilja Srbije, spreman i na rolu pukog epizodiste; ega koji uvek može da spakuje u fioku tokom velikih takmičenja, novi centar Efesa isključivo u superlativu govorio je o svojim drugovima u reprezentaciji, naročito Bogdanoviću i Guduriću, dotičući se i nekih interesantnih tema, zbog kojih je ovaj intervju objavljen početkom oktobra, iako je razgovor sa rečitim sportistom jasnog stava vođen neposredno nakon osvojenog srebra u Istanbulu.
* Vaša poruka na Instagramu posle finalne utakmice sa Slovenijom na Evropskom prvenstvu oduševila je javnost u Srbiji. Može se reći da ste personifikacija patriote u najpozitivnijem smislu?
– Zaista tako mislim, ne bojim se za budućnost ove reprezentacije. Mislim da Sale (selektor Aleksandar Đorđević prim. aut) sve to vodi u najboljem mogućem smislu; bio je vanserijski igrač, polako izrasta u vanserijskog trenera. Ja sam sa njim i Dudom (Dušan Ivković prim. aut.) bio na tri velika takmičenja i uzeo tri medalje – ponosan je Štimac na učinak u reprezentativnom dresu.
* Da li ste posle finala sa Slovenijom imali osećaj da ste mogli do zlata?
– Mukotrpnim radom smo stigli do srebra, trebalo je da bude zlato. Sudije nisu bile adekvatne za tu vrstu takmičenja, pogotovo sudije sa drugog kontinenta. Jednostavno, ne može Brazilac da bude glavni sudija u finalu Evropskog prvenstva ili da jednu od važnih utakmica sudi Japanac. To nisu zemlje košarke, nemaju tu kulturu… Ne plačemo zbog toga… Slovencima smo čestitali…
* Snažan utisak ostavile su suze Bogdana Bogdanovića posle finala…
– Najjači ljudi plaču, ali plaču da ih niko ne vidi. Svi smo mi plakali i ne krijem to i plakao bih opet i svaki dan, dao sam sve od sebe za reprezentaciju, kako van terena tako i na njemu….
* Kada smo već kod Bogdana, odigrao je čitav šampionat na visokom nivou. Obukao je „osmicu“ u Sakramentu. Može li da se nametne i u Kingsima koji su ove sezone prepuni talentovanih igrača?
– Krivo mi je zbog Bogdana Bogdanovića; mislim da bi bio MVP šampionata da smo kojim slučajem osvojili zlatnu medalju. On je izvanredan igrač, naš novi Danilović ili Bodiroga, Đorđević. Želim mu sve najbolje i voleo bih da u NBA bude ruki sezone… Mislim da on to može i da će biti adekvatno ispraćen…
* Stefan Jović je izjavio da mu je najžalije što svih 12 igrača nije bilo zdravo u finalu, jer bi u tom slučaju sigurno osvojili zlato. Delite li mišljenje vašeg saigrača?
– Jovke bi igrao finale i da nije imao jednu nogu. Veliki je borac, emotivac, uporan u nameri… Hteo je da se žrtvuje, primio blokadu, gledali smo dok mu je doktor gurao iglu od 30 santima u skočni zglob da bi mu ga obezbolio… Novaku Đokoviću želim da se zahvalim, odmah je zvao da pita za Jovketa, veliki je to patriota. Da smo nastupali u najjačem sastavu imali bismo znatno veće šanse da dođemo do zlata.
* Na šta ste posebno ponosni kada je reč o reprezentaciji Srbije?
– Hoću ovo da kažem i da se duplo podvuče: naša država nikad neće imati naturalizovanog igrača, dok postoji ova Srbija! Svi znamo kako razmišljamo i gledamo… Ne želim nikoga da osuđujem, ali hoću da kažem da smo mi jedina reprezentacija u okruženju koja nikada nije naturalizovala igrača i verujem da nikad neće. Uzdam se u naš košarkaški savez, trenere i sistem rada jer mi imamo toliko talentovanih igrača, koji će da naprave čudo…
* U tu grupu verovatno ubrajate i Marka Gudurića, s kojim ste bili cimer tokom šampionata?
– Neverovatan je dečko… Pristupao je svakoj utakmici sa velikim žarom. Verujem da će postati vrhunski igrač i veoma mi je drago što je otišao kod jedne trenerske veličine kao što je Željko Obradović. On će od njega da napravi nekog novog Bogdana, možda i boljeg, nadamo se svi. To će biti dobro i za našu državu; važno je da se Srbija uvek stavi na prvo mesto. Delovao je zrelo, iako je bio debitant na Evropskom prvenstvu. Dao je dosta, umeo je malo da izgori, što je normalno. Verujem da će za par godina biti oslonac reprezentacije.
* Vi ste zaista primer „zdravog odnosa“ prema reprezentaciji. Upravio je poslednje Evropsko prvenstvo najbolja ilustracija: imali ste fenomenalnu sezonu u Bešiktašu, na ivici dabl-dabl proseka, a na šampionatu ste uglavnom bili puki epizodista i to vam uopšte nije smetalo, naprotiv?
– Slobodno mogu da kažem da me uloga i minutaža u reprezentaciji nikada nisu zanimali, u kontekstu da li ću igrati pet minuta, ubaciti 10 poena… Video sam dosta nekih zlih komentara; znam šta mogu, u suprotnom ne bih bio među dvanaestoricom najboljih iz Srbije. Sve njih mogu na ramena da stavim i ponesem. Nije na meni da pričam o svojim kvalitetima, a veoma sam ih svestan i vrlo motivisan da nastavim da radim, napredujem i budem još bolji. U najboljim sam godinama, daću sve od sebe – poručio je Štimac na kraju razgovora.
Zagrljaj s Dragićem
* Finalnu utakmicu je obeležio i vaš verbalni duel sa Goranom Dragićem. Na kraju utakmice prijateljski ste se izgrlili.
– Super sam sa njim i njegovim bratom Zoranom, igrali smo zajedno u Unikahi. Znam i Vidmara, Murića, čestitao sam im od srca. Momci su zaslužili zlatnu medalju – jasan je Štimac, koji će ove sezone u Efesu biti saigrač sa Edom Murićem.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.