„Noć pre početka Igara bilo neizvesno da li će se neka takmičenja održati“: Vlado Čapljić za Danas o Zimskim olimpijskim igrama koje su pre 40 godina održane u Sarajevu

– Živelo se kao u nekom velikom evropskom gradu – kaže Čapljić, tada talentovani 22-godišnji reprezentativac Jugoslavije, a zatim dodaje da je dobijanje organizacije ZOI u mnogome promenilo njegov rodni grad.

– Nedugo pošto je objavljeno da će Sarajevo biti organizator takmičenja bilo je očigledno da se polako menja, iako se zadržao specifičan duh i atmosfera. To nije mali grad, ali nije ni toliko veliki pa da se ne primeti veliki priliv ljudi koji su dolazili. Nekoliko meseci pre početka moglo se na ulicama čuti puno različitih jezika i osetilo se da je postao dinamičniji nego što je bio – kaže Čapljić.

On dodaje da je veliki broj Sarajlija bio uključen u organizaciju i pripreme za održavanje ZOI, a da je on, kao poznati sportista, dobio i posebna zaduženja.

– Sticajem okolnosti, tadašnji košarkaš Bosne Emir Mutapdžić i ja smo bili članovi organizacionog komiteta pri skupštini grada, zajedno sa gradonačelnikom Uglješom Uzelcem. To zaduženje smo shvatali veoma ozbiljno i obilazili smo mesta gde su se gradili objekti za takmičenja. Svi poznati sportisti su bili na neki način angažovani. Recimo, kao kad se nosila štafeta mladosti za Tita, tako su neki od njih na dan svečanog otvaranja nosili ulicama olimpijsku vatru, sve do stadiona „Koševo“ gde je upaljen olimpijski plamen kao simbol početka Igara.

Čapljić kaže da je noć pre početka Igara bilo neizvesno da li će se neka takmičenja održati.

– Skoro cele zime nije bilo snega i vojska je dan pred početak takmičenja mašinama dovozila veštački sneg. Ipak, te noći je toliko zavejalo da smo jedva mogli da izađemo iz kuća. Čak su i te mašine bile zatrpane, a prvog dana je 90 odsto takmičenja otkazano dok se nije uklonio višak snega sa staza.

Za skoro sva takmičenja vladalo je veliko interesovanje, jer su u Jugoslaviji bili popularni zimski sportovi.

– Tada su se u Jugoslaviji pratili zimski sportovi i bili su popularni širom zemlje, ne samo u Sloveniji odakle su dolazili vrhunski skijaši. U to vreme nije bilo puno programa na televiziji i sećam se da smo još od detinjstva gledali takmičenje Četiri skakaonice, zatim sva takmičenja u skijaškom Svetskom kupu, pa čak i umetničko klizanje. Svi ti sportovi nama nisu bili nepoznati i dosadni i bilo nam je interesantno da ih pratimo uživo.

Olimpijske igre su promenile izgled Sarajeva, ali većina objekata sada je u ruševinama.

– Izgradilo se olimpijsko selo, koje je kasnije postalo naselje Dobrinja, zatim dvorana „Zetra“, takođe i hotel „Holidej in“, što je bitno izmenilo izgled grada. Pre Olimpijskih igara Sarajevo nije bilo u centru pažnje ni širom tadašnje Jugoslavije a odjednom je došlo na mapu sveta i puno turista je zbog toga kasnije dolazilo. Međutim, od svog tog sjaja ostali su samo tragovi. Mnogi objekti su zapušteni, bob staza na Trebeviću je u ruševinama, kao i ono što je izgrađeno na Igmanu. Jednostavno, mi smo takvi ljudi, lako postanemo euforični, ali istom brzinom i zaboravljamo.

Čapljić kaže da su mu u posebnom sećanju ostale dodele medalja sportistima koji su nastupali pod zastavom Jugoslavije.

– Najviše uzbuđenja izazivala je dodela medalja našim sportistima na Skenderiji. To je bila posebna emocija i u tom trenutku nisam mogao ni da sanjam da će se šest-sedam godina kasnije i ta zemlja i taj grad srušiti i da će nestati ta ljubav. Slavile su se medalje slovenačkih skijaša, a sada, kao, ne navijamo za njih. Tužno, ali to smo mi, ljudi sa ovih prostora – ispričao je Vlado Čapljić za Danas.