Vrhunske sudije se ne stvaraju preko noći

Ko radi taj i greši – izreka je koja se odnosi i na fudbalske sudije. Međutim, njihove greške su praktično nepopravljive. Kada napadač nekog tima promaši šansu – iskoristiće možda neku drugu, kada defanzivac ili golman pogreši i njegov tim primi gol – ekipa će možda uspeti da nadoknadi rezultatski zaostatak, ali, kada arbitar poništi ili prizna (ne)regularan gol – popravnog nema. Partizan i Zemun su se u finalu nacionalnog kupa obreli zahvaljujući greškama sudija u polufinalnim mečevima. Podsetimo, na meču između Crvene zvezde i Partizana linijski arbitar Bogdan Milisavljević napravio je grešku koja je uticala na konačan ishod meča tako što je poništio regularan gol crveno-belih. Na drugom polufinalnom meču između Zemuna i OFK Beograda isto linijski sudija, Miroslav Stojanović, nije pokazao ofsajd kojeg je bilo kod gola domaće ekipe, te je klub iz „gornje varoši“ prošao dalje pošto mu je priznat neregularan pogodak. Predsednik Sudijskog odbora Fudbalskog saveza Srbije, Bogoljub Stepanović, u intervjuu za Danas naglašava da su greške arbitara u polufinalu Kupa nedopustive, ali, da u domaćem fudbalu nažalost još nemamo arbitre svetske klase.

Pravila fudbalske igre kao školski predmet

– Preko ministarstva za sport i omladinu pokušavamo da pravila fudbalske igre nametnemo kao fakultativni predmet u školama, kao što u srednjim školama u Vojvodini već postoji šah u vidu neobaveznih predavanja. Time želimo da edukujemo gledaoce, mlade igrače, ali i buduće arbitre. Kada bi se posle tih predavanja u srednjim školama samo dva odsto dece opredelilo za sudijski posao, budućnost Udruženja sudija i podmladiti sudijskih kadrova bila bi rešena za narednih 15 godina. Oni bi već imali sjajno predznanje i sigurno bi mnogo brže napredovali u karijeri – smatra Stepanović.

– Milisavljević je u deset takmičarskih godina uvek spadao među najbolje četiri sudije u rangu u kojem se nalazio. Ista stvar je i sa arbitrom Stojanovićem. Moram da naglasim da smo izuzetno pažljivo delegirali arbitre za te mečeve, u skladu sa važnošću polufinala najmasovnijeg domaćeg takmičenja. Oni su u tom momentu, bez pogovora, bili najbolji koje smo mogli da delegiramo. Ako uzmemo u obzir trenutak u kojem se naš fudbal nalazi, izuzetno je bitno da niko iz vrha sudijskih organa ni jednog momenta nije posumnjao da je bilo koja od njihovih grešaka napravljena iz bilo kakve pobude već iz čisto neke nepažnje, možda i brzopletosti. Oni su čestiti ljudi, intelektualci, i materijalno su obezbeđeni, tako da niko ne smatra da je bilo neke zle namere prilikom deljenja pravde. Nažalost, obe greške su odlučile koji će klubovi igrati u finalu – priča Stepanović.
Šta je trenutno najveći problem fudbalskih arbitara u Srbiji?
– Glavni problem je situacija u državi. Uzmite u obzir da je ovo prvi put da su u zemlji istovremeno sa parlamentarnim i lokalnim izborima raspisani i prevremeni fudbalski izbori. Sudijska organizacija zato trpi pritiske sa svih strana. Ti pritisci možda nisu toliko vidljivi u Beogradu koliko u manjim sredinama, gde političke strukture žele da ostvare svoje interese. Sudijsko udruženje je zadesilo i to da smo imali dvojicu pritvorenih sudija (Mihajlo Jeknić i Borislav Kašanski, zbog učestvovanja u nameštanju meča Mladost Lučani – Vojvodina – prim. aut.). Sada je jako teško organizaciji koja predstavlja 6.000 arbitara da dokaže javnosti da nisu sve sudije umešane u mutne radnje. Sudijska organizacija je sada u prelomnom trenutku. Zato i idemo ka podmlađivanju kadrova. U Srbiji se svakog vikenda na svim nivoima odigra 1480 utakmica, a za godinu i po dana nijedna utakmica nije poništena zbog materijalne povrede pravila igre. To nije mala stvar ako se uzme u obzir da je FSS sve nadležnosti dobio tek po prestanku rada FSSCG, odnosno od 28. juna 2006. godine.
Ako kardinalne greške prave najbolji arbitri i šta onda FSS konkretno preduzima za bolje školovanje sudijskog kadra?
– Uveli smo škole suđenja umesto nekadašnjih kurseva. U Sudijskoj komisiji imamo Zorana Petrovića koji je sudio dva svetska prvenstva i Miroslava Radomana koji je takođe jedan od najboljih naših arbitara svih vremena. Siguran sam da oni nesebično pokušavaju novim kadrovima da prenesu svoje znanje. Siguran sam da bi oni bili ponosni i srećni kada bi ih neko prevazišao. Trebaju nam sudije koje će imati autoritet i harizmu, poput legendarnog italijanskog arbitra Pjerluiđija Koline. Međutim, nama ne treba jedan Kolina kao oličenje nekih starih vremena, nekog apsolutizma, već nam treba 100 mladih Kolina. Bitna stvar je i to kako se kod nas gleda na sudijske greške. Grešaka ima svuda. U Premijer ligi, španskom ili italijanskom prvenstvu svake nedelje se igraju derbi mečevi gde arbitri takođe pogreše. Na polufinalnom meču Lige šampiona između Liverpula i Čelsija imali smo situaciju gde Mikael Balak rukom interveniše u svom šesnaestercu. U tom momentu igrači Liverpula dižu ruke tražeći penal, sudija odmahuje ne odobravajući da je bilo penala i igra teče delje. Nema nikakvog prekida. Odluka je prihvaćena takvom kakva je. Kod nas bi sudija odmah bio okružen od strane većine igrača oštećene ekipe i prekid bi sigurno trajao nekoliko minuta. Toga ne sme da bude. Ako sudije pogreše, tu je Sudijski odbor da reaguje.
Kada možemo očekivati da će FSS dobiti sudiju koji će voditi utakmice Lige šampiona, Svetskog ili Evropskog prvenstva?
– Mi trenutno imamo najmlađu listu sudija na Balkanu, a možda i Evropi. Problem napredovanja mladih sudija na evropskoj sceni je u tome što tek posle 17 takmičarskih godina imaju pravo da budu na međunarodnoj sudijskoj listi. Na nama je da ih zaštitimo, da ih usmerimo, da im odredimo mentore kao što je praksa u razvijenim evropskim zemljama. Mi za sada na listi Evropske fudbalske asocijacije imamo samo posmatrače i delegate za mečeve Lige šampiona i Kupa UEFA. Oni su stariji kadar, ali, ni to nije mala stvar i odličan je podstrek mladim arbitrima. Realno, nekoga ko bi bio glavni sudija na bitnim mečevima Kupa UEFA, a možda i Lige šampiona, možemo da imamo tek za dve do tri godine. Na nama je da nastavimo da mladi kadar školujemo po najvišim standardima FIFA i UEFA, ali i da budemo strpljivi dok oni ne stasaju. Za pravljenje vrhunskog sudije potrebno je čak deset do dvanaest godina. Njih nije moguće napraviti preko noći. A mi smo, ponavljam, tek dve godine nadležni u toj oblasti. Najbolji naš sudija je trenutno Dejan Filipović koji takođe u nacionalnom prvenstvu sudi sa oscilacijama.
Ima li pritisaka od strane klubova na Sudijsku organizaciju?
– Bilo bi nekorektno da kao predsednik Sudijske komisije komentarišem dva jugoslovenska a sada srpska brenda Crvenu zvezdu i Partizan. Međutim, ideja rukovodstva Zvezde da derbije sude sudije iz inostranstva stvarno nema nikakvo normativno utemeljenje u Statutu FSS. Ista ideja je još u decembru prošle godine potekla najpre od rukovodstva Partizana. Nemam ništa protiv ako bi nadležno telo FSS dozvolilo da strani arbitri sude. Za sada to tumačim kao vrstu pritiska, naročito ako se zna da ljudi u našim najvećim klubovima dobro poznaju domaće fudbalske propise. Drugih pritisaka, moram naglasiti, nije bilo ni od Zvezde, ni od Partizana, ni od drugih organa FSS. Druga je stvar ako sudije trpe neke pritiske a to ne prijave. Da bismo reagovali moraju arbitri sami da u zapisnik sa meča stave da su doživeli pritiske sa strane. Isto važi i za klubove. Niko iz Zvezde i Partizana nije nikakvu primedbu sa poslednjeg derbija stavio u zvanični zapisnik, a sutra su se u medijima pojavile svakakve izjave koje se odnose na kritiku Sudijskog odbora i suđenje. Isto tako Zajednica Superligaša, a čiji su članovi i Zvezda i Partizan, takođe do sada nije imala nikakvu primedbu na naš rad već je jednoglasno izglasavala poverenje – zaključuje Stepanović.