Vučelić pred promocijom

Dva tragikomična pokušaja održavanja Izborne Skupštine, fudbalski klub Partizan večeras bi trebalo da dobije novog predsednika. I novi, kompletan UO, umesto višemesečne tzv. privremene i krnje klupske vlade.

Kažemo trebalo, jer u Humskoj 1 stvari nikada nisu u potpunosti onakve kakve izgledaju i ništa nije nemoguće, mada se čini da je ovog puta Milorad Vučelić zaista pred promocijom. Odnosno da su bivši visoki funkcioner SPS-a i direktor Radio televizije Srbije, a sada prvi čovek Sportskog društva Partizan i jedan od najuticajnijih članova fudbalske sekcije „parnog valjka“, generalni direktor kluba Miloš Vazura i predsednik Nadzornog odbora Vladimir Vuletić, odnosno njihovi saborci – pre svih moćni bivši generalni sekretar crno-belih Žarko Zečević – namakli potrebnu većinu u Skupštini.
U odnosu na protivkandidata Nenada Bjekovića, koji u ime opozicije ne prestaje da optužuje vladajuću garnituru za nelegitimno i nelegalno, tj. protivstatutarno menjanje sastava delegatskog saziva. U sopstvenu korist, a na štetu bivšeg sportskog direktora Partizana i njegovih istomišljenika, koji su posle osujećivanja Vučelićevog izbora sredinom septembra od Prvog opštinskog suda u Beogradu zatražili da se pozabavi načinom zamene velikog broja mandata. Na to je „rival“ u ovoj prljavoj i beskrupuloznoj borbi za komandno mesto u rudniku para ćutao sve dok nije, smatra, dostigao kritičnu glasačku masu potrebnu za postavljanje čoveka koji je usred izborne ujdurme „upao“ na mesto Ivana Ćurkovića, prvog kandidata zečevićevaca u „ringu“ sa bjekovićevcima. Odnosno (posredno) dva čoveka od poverenja SNS-a – pomenutog Vazure i njegovog kuma i do skora velikog prijatelja Novaka Nedića, koji je svojevremeno bio u UO pretprošlog predsednika Dragana Đurića, a njegov otac potpredsednik u klupskoj vladi navedenog Popovića.
Kako god, pojavila se opozicija na skupštinskoj sednici u klupskom sportskom centru u Zemunu ili ne, a najverovatnije neće, Vučelić će postati predsednik ako prosta polovina od 65 delegata podigne ruku za njega. Što ne znači da će, u slučaju već viđene glatke pobede, tu dugo i ostati, jer u Partizanu đavo nikada ne spava. Dok dugovi rastu, a na tribinama stalno opada broj pravih i(li) normalnih navijača, s jakim stomacima za „varenje“ višegodišnjeg urušavanja kluba.