Vučelića i Vazuru samo Vučić može da smeni

Štagod mislili o tim „srpskim pravilima“, do sad se još nije desilo da se već u julu jedan od dva večita rivala za titulu na startu toliko hendikepira. Doprineo je tome i raniji početak lige zbog „Katara“, ali ogromne zasluge pripadaju ovoj najneuspešnijoj, a po „pretnjama“ možda i najdugovečnijoj upravi kluba.

Tandem Vučelić- Vazura uspeo je nešto što u tom klubu nije niko u bližoj istoriji, da pet godina zaredom ne dođe do titule (uz ovu „julsku uvertiru“ za šestu), a tri uzastopne ni do bilo kog trofeja (četvrta se zlokobno smeši), a da istovremeno vrlo ležerno „vlada“ i ni za šta nikome ne odgovara.

Dinosaurus sistem vlasništva sportskih klubova u Srbiji postavljen je baš tako, i baš namerno: rukovodstvo formalno može smeniti samo organ koji ga je izabrao (Skupština), a gle čuda, sastav te skupštine se pre „izbora“ napakuje baš po ukusu onih koji će biti izabrani. Rukovodstvo faktički može smeniti samo onaj koji ih je faktički i izabrao ili aminovao njihov vakat na tom mestu, a u ovoj zemlji se zna ko je to, imenom i prezimenom.

Jasnije: Vučelića i Vazuru sa svim satelitima istog kvaliteta može smeniti samo Vučić. Čisto da se navijački transparent „Poslednja opomena pred isključenje“, shvati taman toliko ozbiljno koliko jeste.

I to u trenutku kad oseti ili mu to senzori rejtinga signaliziraju, da će tih „36 odsto“ koliko po istraživanju predsednika Srbije građana Srbije navija za Partizan ponovo početi da klupske frustracije projektuje kao državno maslo. „Zli jezici“ su i prošle sezone tvrdili kako je fudbalsko prvenstvo bilo neizvesno do 3. aprila, dana izbora, a da je potom tih 36 odsto postalo srazmerno manje važno od onih 55 odsto, takođe po predsednikovim istraživanjima.

O finansiranju ta dva najveća „brenda“ Srbije bilo je u poslednje vreme mnogo praznih reči, o milionima nestalim bez traga, o poreskim dugovima koji ne nestaju niti će, ni reči, naravno, nije bilo o odgovornima za sve to, a eto najesen opet šokantnih cifara za fanova obe boje kad budu objavljeni izveštaji revizorskih kuća, ako budu objavljeni. Ali tema je sad samo Partizan, cveće krasi ono drugo preduzeće.

Država (Vučić) je i finansijski, i to vanredno, držala glavu FK Partizan, tačnije njegovog rukovodstva, van vode. Plaćana su dugovanja stigla do evropskih „izvršitelja“, pojasi za spasavanje do evropske licence, plaćano je i neposredno i posredno, navodno i neprovereno- i preko FSS. FK Partizan je opstao. I pluta.

A šta je u međuvremenu, u ovih pet-šest godina uradio taj već istorijski dvojac sa kormilarom ali bez kompasa, osim što svi znaju da po pitanju trofeja nije uradio skoro ništa. Rasprodao je na „akciji“ koja nije prestajala sve što bi jedva napunilo 18 godina a neko je od negde tražio, tu i tamo prihodovao i od UEFA zbog nekih boljih epizoda u njenim takmičenjima.

Otvorio „sigurnu kuću“ za bivše igrače koji nisu mogli da igraju nigde, uz debelu apanažu, ugradnje se obično ne vide spolja. Doveo najskupljeg igrača u istoriji kluba, pa od njega napravio i najveći promašaj, dovodio mnogo škartova i „jutjub“ pojačanja, istrošio mnoga trenerska imena koja su i „legende kluba“, izuzev Marka Nikolića i Slaviše Jokanovića koji verovatno vole Partizan, ali cene i sebe.

Pred sezonu koju su i sami proglasili za „biti ili ne biti“ raspustili su pomenutu „sigurnu kuću“, od toga skoro ništa nisu zaradili jer su svima po navici dugovali pare, prodali još jedno dete koje su mogli a jedno stavili u izlog, i doveli- skoro nikog.

Da ne podsećamo sad na „transfer“ Ljubomira Fejse zimus koji do sada nije odigrao nijednu utakmicu jer je čovek bolestan ili povređen, stigao je izvesni Andrade, vrlo spektakularno najavljen kao zamena za Zdjelara koji treba da ide, Aleksandar Filipović iz Bate Borisova najavljen još bučnije a posle „niškog sumraka“ povređen, i Kristijan Belić iz Čukaričkog gde nije imao mesta, da bi „popunjavao“ poziciju „bonusa“ jer je Partizanu ponestalo igrača do 21 godinu.

Suvišno je naglasiti da i Fejsa, i Andrade i Belić igraju na slčnoj poziciji. Uz sve to, najveća zvezda je bio Fuseni Dijabate, a onda se ispostavilo da je došao sa odmora i da je nespreman, što se u svega pola sata protiv TSC-a i videlo. Uprava je istrajala na samo jednom klasičnom napadaču u vidu Rikarda, i posledice toga su takođe već vidljive.

Ono što nije „vidljivo“ je tvrdnja novog trenera Ilije Stolice, čija realna odgovornost za do sada viđeno verovatno nikad neće biti utvrđena a nije prevelika, da tim napreduje. Jasno je bilo i fudbalskim laicima da posle odlaska 11 igrača nema čarobnog štapića koji bi odmah „instalirao“ novi sistem igre, ali je moralo biti jasno i upravi crno-belih, pa i Stolici, da se sistem pravi prema raspoloživim igračima, i da „napredovanje“ u tom ritmu znači gubljenje domaće titule i brzo ispadanje u Evropi, a bez toga se nema rašta ni igrati. Niti se šta može zaraditi.

Javna je tajna bilo da je Stolica bio ko zna koja po redu opcija, da su mnogi treneri a ne samo pomenuta dvojica odbili ponudu Partizana a da razlog nisu bile finansije, i da su kod novog trenera presudili ambicioznost, naoko velika šansa za dokazivanje i- naivnost.

Ili, što nije nemoguće, i on i ovi koji su ga angažovali znaju nešto što svi mi okolo ne znamo. A to svakako nije recept za čarobni napitak posle koga će igračima „tika-taka“ koju je Stolica zamislio, postati ostvariva.

Plutanje čamca bez motora na kome piše FK Partizan, problem je samo onih kojima su te boje srcu mile. Sad kad možda postane i problem „države“, uključiće se SOS pa će im stići hrana i voda. Ali taman koliko treba da se preživi.

Prebijanje zbog „političke“ majice

Incident koji se pre početka utakmice Partizan – TSC desio na istočnoj tribini stadiona o kome je Danas online prvi izvestio, kad je batinaška grupa prebila momka koji je imao majicu sa natpisom „Vučiću pederu“, a onda ga policija spasila i privela, dokazao je još jednom da se fudbal, preko FK Partizan, uporno „meša“ u politiku. Neki od svedoka incidenta tvrde da to ovog puta nisu bili „navijači“ sa južne tribine koji su prošle sezone isto tako „reagovali“ ali na povike, već neka „nova lica“, valjda angažovana baš za takve „slučajeve“. Zanimljivo je da je pomenuti momak najpre upozoren da „na stadionu neće politiku“, a onda grupno napadnut i majica mu je skinuta, policija je još jednom reagovala naknadno.