Ko o čemu – predsednik Srbije o parama koje se (ne)opravdano troše na Crvenu zvezdu i Partizan.
Aleksandar Vučić je gostujući u emisiji Ćirilica na televiziji Hepi istakao da poslednji rezultati srpskih košarkaških klubova u Evroligi nisu slučajnost, hvaleći se da je država izdvojila ogroman novac.
– Mi smo sebe doveli u situaciju da toliko veliki novac izdvajamo za košarkaške klubove Crvena zvezda i Partizan, da smo došli u situaciju da svega tri ili četiri kluba u Evropi imaju toliko para od države. Nije ni čudo što se bore za Fajnal ejt, većinu budžeta finansira im država. Pri čemu je Zvezda po pitanju plaćanja poreza vrlo korektna – rekao je Vučić.
Predsednik države je još jednom propustio da objasni zašto uopšte država godinama čašćava dva beogradska kluba i na osnovu čega drugi (ne)treba da dobiju manje ili ništa novca. Ostalo je i nejasno zašto on uopšte vodi brigu o tome kada je eventualno finansiranje sportskih društava u nadležnosti Vlade Srbije, te bi pozvaniji da govore na tu temu bili premijerka Ana Brnabić i ministri sporta i finansija.
A dileme nema da su ne samo košarkaški, nego i fudbalski klubovi Crvena zvezda i Partizan decenijama unazad finansirani iz državnog budžeta, u prevodu novcem građana.
Da li su te pare mogle da se pametnije potroše na prosvetu, zdravstvo, kulturu ili nešto četvrto? Svakako da jesu. Da li su na ovaj način te pare uložene u promociju Srbije? Delimično jesu. Mada je već ozbiljno pitanje kako i zašto su samo dva kluba postala srpski brend i da li veću težinu ima uspeh reprezentacije za koju bi po vokaciji trebalo da navija cela nacija, od klupskog uspeha za koji navija samo deo građanstva.
Poslednji zvanično poznati podatak je iz juna prošle godine kada je ministra finansija Siniša Mali objavio da je država za poslednjih deset godina fudbalskim i košarkaškim klubovima Crvenoj zvezdi i Partizanu dala 130 miliona evra. Mali je tada istakao i da je poreski dug večitih rivala čak 24,5 miliona evra, ali bez objašnjenja zašto taj dug nije naplaćen.
KK Crvena zvezda je za 10 godina dobila 26 miliona evra, a Partizan 24,4 miliona, plus 8,9 miliona kroz sponzorski ugovor sa NIS-om. Košarkaške sekcije večitih rivala po rečima Malog dugovale su u tom momentu sedam miliona evra za porez.
FK Crvena zvezda je ukupno dobio 63,4 miliona evra, računajući i sponzorske ugovore sa Gaspromom i NIS-om. FK Partizan je dobio 14 miliona evra uz tvrdnju da mu država traži jakog sponzora poput Gasproma.
– Država je uložila preko 130.000.000 evra, a vi i dalje dugujete za porez ogromne sume novca. To dovoljno govori o njihovom stavu prema svojoj državi. Tu smo da pomognemo, ali moramo da uvedemo više reda u poslovanje sportskih klubova. Rekao sam predsedniku da ćemo nastaviti da ih pomažemo, ali uz veću kontrolu njihovih finansija, kako bismo barem ispoštovali tu obavezu da se porez državi plati i da ti klubovi budu primer. Da se ne vraćamo stalno na to „dajte novac, morate da nam pomognete“, a onda kada državi treba da se plati njeno, od toga nema ništa – rekao je tada Siniša Mali.
Koliko se od tada promenilo zvanično nije poznato, osim što predsednik tvrdi da je Zvezda po plaćanju poreza „korektna“, šta god to značilo. U ovu računicu ne ulazi novi sponzorski ugovor KK Crvena zvezda sa Meridianbetom, kroz koji je moguće da su obezbeđene pare za dovođenje jednog od najboljih plejmejkera sveta Fakunda Kampaca. A verovatno je i KK Partizan jesenas dobio dodatne pare za pojačanja za novu sezonu.
Koliko ulaganje u beogradske klubove znači rejtingu predsednika i vladajuće stranke? Verovatno mnogo. Praksa trošenja državnog novca na crveno-bele i crno-bele nije nova i datira decenijama unazad, odnosno na nju nije ostala imuna nijedna vlast.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.