„Vučiću šećeru“ bilo bi šaljivo, a ne diskriminatorsko

„Ljubazno vas molimo da nas obavestite koje korake ćete preduzeti kako biste ispravili gore pomenute probleme i napominjemo da moraju biti rešeni do vaše sledeće utakmice“. U pismu koje je potpisao Rok Bizjak, menadžer takmičenja, naglašava se da su time prekršena pravila Evrolige.

I šta je tu šaljivo. Možda nije šaljivo, ali je zanimljivo da se prvi put u nekom zvaničnom dopisu bilo kojeg takmičenja ili sportske organizacije pominje poimence ko je bio vređan od navijača, a da pritom to i nije obrazloženje kazne, već samo upozorenje.

Madaru se zamera što se nekorektno rastao sa crno-belima, a predsedniku Srbije (zanimljivo je da se tu ime ne pominje) decenijski rad „na uništavanju Partizana u svim sportovima“, odnosno favorizovanje Zvezde.

Ne treba nikome u Srbiji da objašnjavamo šta se Vučiću skandira, te da tu ima ihaha i vansportskh razloga, suština ove priče je da je vređanje kako aktera, tako i „trećih lica“ pravilima zabranjeno, nije nam poznato da je to neka nova odrednica, ali se prošle godine nije kažnjavalo po tako „personalnom“ principu, otud valjda i ljubazno upozorenje. Biće da je veoma ozbiljno.

Ozbiljno ali i zanimljivo je i da regionalna ABA liga ima „prepisane“ disciplinske pravilnike. Baš je KK Partizan posle prvog kola i utakmice sa Borcem kažnjen zbog „vređanja treće osobe i sudije utakmice“, ovoga puta u pitanju je bio doskorašnji predsednik KK Crvene zvezde i članovi njegove porodice.

Ozbiljno ali i problematično je što su navijači Partizana, ali ovog puta na fudbalskim borilištima poslednje dve godine zaradili buljuk kazni svaki put kad bi im uopšte prisutvo utakmicama bilo dozvoljeno, jer zbog kazni uglavnom nije.

Problematično, jer su u nekoliko navrata obrazloženja kazne bila rasistička skandiranja, a tako nečega nije bilo. Objašnjenje je poznato, ali i prozaično: UEFA sve povike i transparente koji su diskriminatorski u bilo kom smislu, od rasnog, preko nacionalnog i verskog, do polnog i seksualnog opredeljenja, podvodi pod firmu „rasistički“ i kao takve prilično rigorozno kažnjava.

Da ne ulazimo sad u jezičko-mentalitetska minska polja i objašnjavamo da to skandiranje Vučiću ima nameru da uvredi, ali ne znači to što se bukvalno prevodi. Niti da po ko zna koji put ponovimo da smo protiv svake vrste verbalnog nasilja koje je u srpskom javnom životu dobilo status „foklora“. I na najvišem nivou. Kako sam Vučić naziva političke protivnike i nekupljene novinare, a kako tek njegovi potčinjeni sa sve njegovim otvorenim pokroviteljstvom. Postoje i tu pravila i zakoni, ali sa blagim i nefunkcionalnim kaznama.

Na stadionima, u halama, i na ulicama vodi se politička borba tamo gde je onemogućena na za to određenim „borilištima“. „Vučiću šećeru“, bilo bi šaljivo, a ni u kom tumačenju diskriminatorsko.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.