Vuletić: Vrhunac Vučićeve hajke na mene

Od kako je napustio upravu fudbalskog kluba Partizan i počeo javno da kritukuje njena (ne)dela, bivši potpredsednik crno-belih Vladimir Vuletić je persona non grata u Humskoj 1. Ništa manje omražen i vrhu državne vlasti, čije poteze takođe secira bez dlake na jeziku, pa se čini da je samo bilo pitanje trenutka kada će redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i osnivač političkog pokreta „Crno na belo“ platiti danak svojoj prejakoj reči.

Kao za vreme utakmice Partizana i Santa Klare, kada je posle gomile verbalnih kontraudaraca preko medija, od ničim izazvanih napadača, dobio pesnice po glavi i šutiranje u telo, na očigled mnogobrojnih svedoka na istočnoj tribini.

– Nije prošlo ni deset sekundi kako sam seo na stolicu kada mi je nepoznat huligan, u crnoj majici i bermudama, sa crnim kačketom, doviknuo „Je l’ ukusan Goksi?’“ (aludirajući na Gorana Veličkovića, jednu od žrtava klana Veljka Belivuka, uhapšenog vođe navijačke grupe „Principi“, prim. aut). Nije, odgovorio sam mu, posle čega me je udario u glavu. Ubrzo sam još jednom udaren na isto mesto, da bi me neko iz gomile stuštenih ljudi u mom pravcu šutnuo u kuk.

Tada je reagovala žandarmerija, izvukla me sa stadiona i sprovela do kola, a jedan od njenih pripadnika mi je savetovao da odmah odem u policiju i podnesem krivičnu prijavu protiv NN lica. Zanimljivo, kada sam posle desetak minuta stigao u stanicu MUP-a, moj identifikovani napadač i njegov branilac su već bili na istom mestu – prepričava Vuletić skandalozan događaj od četvrtka za Danas.

Zahvalan organima javnog reda i mira na profesionalnom tretmanu te noći, ali i tokom par iznuđenih poseta Službi za borbu protiv organizovanog kriminala, jer su pojedinci svaki put pokazali „izvesno razumevanje činjenice da pravna država ne postoji“ a jedan od sagovornika mu priznao „Da imamo odrešene ruke, sve bismo rešili za pet dana“… eks član najužeg rukovodstva srpskog viceprvaka nema dilemu oko toga da nije slučajna žrtva batinaša.

– Napad je brižljivo izrežiran, a onda i sproveden, uprkos tome što su u tom trenutku oko mene bila i maloletna deca mojih prijatelja. Da se nešto sprema dalo se naslutiti još u toku dana, kada su u Tiketlajnu odbili da prodaju karte na ime Vladimira Vuletića. Svi ih kupuju uz lična dokumenta, samo to nije dopušteno još aktuelnom članu Skupštine kluba. Po bahatoj i nezapamćenoj samovolji generalnog direktora Miloša Vazure i(li) predsednika Milorada Vučelića. Iako nemam zabranu prilaska stadionu, ni po kom osnovu. Niti sam ikada izašta osuđivan.

To što sam praćen i sačekan na tribini, pa brutalno napadnut, samo je finalizacija vođene kriminalizacije i dehumanizacije mog lika i dela, od strane medija i, što je još opasnije, izvršne vlasti. U prvom redu, predsednika države Aleksandra Vučića, kom nije bilo dosta što me je u njegovom čuvenom obraćanju javnosti, direktno prenošenom na 17 televizija, pre nekoliko meseci optužio da sam Belivukov prijatelj i bliski saradnik, nego je u jednom od poslednjih televizijskih gostovanja izgovorio „Sramota je što je Vuletić profesor Pravnog fakulteta“, u svom stilu vršeći pritisak na autonomiju Univerziteta.

Kada ti takvom hajkom iscrtaju metu i praktično daju dozvolu za ugrožavanje mog telesnog integriteta onda se lako nađe neko ko bi da se, po direktivi ili u solo akciji – jednako je užasavajuće – obračuna sa „pedofilom i ljudožderom“. Ovo za mene nisu bili udarci običnog huligana već nekoga ko mrzi svoju državu i narod.

Vuletić već dugo sluša i čita teške optužbe na svoj račun, a da istovremeno bezsupešno pokušava da se odbrani od njih.

– Još u maju smo se moj pravni tim i ja obratili nadležnom tužilaštvu sa zahtevom da se priključe skupljanju bilo kakvih saznanja o imputiranoj mi pedofiliji. I, ništa! Nijedna prijava, ničije svedočanstvo… Naravno, kada je sve to velika laž. I to i navodna prepiska sa Belivukom, pošto je (i) sudskim putem utvrđeno da se radi o falsifikatu, a Srpski telegraf kažnjen sa 200.000 dinara.

Uprkos otvorenom zastrašivanju, naš sagovornik kaže da ne diže ruke ni od Partizana ni od svoje borbe.

– Ni svojevrsna policijska ispostava – FK Partizan ni cenzori tuđih mišljenja iz njene vrhuške ne mogu me zaustaviti u borbi za slobodne institucije i pravnu državu. I vlast je zabila autogol napadom na mene. Narod je već pobunjen, onomad su baš na stadionu Partizana proterani batinaši sa Istoka – zaključuje Vuletić.