Za medalju posle osam godina

Prilika za revanš reprezentaciji koja im je nanela jedini poraz na šampionatu, samo je segment koji bi trebalo da sve pulene Aleksandra Đorđevića održi u stanju budnosti i natera ih na dodatni oprez, bez obzira na klimu koja navodi na zaključak da su „orlovi“ kolektivno kvalitetniji od „zbornaje“.

„Kostur“ napravljen od osmine finala, Milan Mačvan i saigrači napumpali su mišićima pobedama nad Mađarskom i posebno Italijom, sa tendencijom da do kraja prvenstva on preraste u figuru apsolutnog pobednika. Srbija ni protiv „azura“ nije pokazala ukupan potencijal ekipe koja je na šampionat došla bez čak osmorice igrača određene uloge i minutaže sa prošlogodišnjih Olimpijskih igara u Riju. Srbija je na „defanzivan način“ eliminisala ipak preskromne Italijane, demonstriravši u svakoj sekundi četvrtfinalne utakmice daleko veći kvalitet u svim košarkaškim segmentima, pa čak i šutu, koji je bio jedini deo igre za diku i ponos „azura“ tokom prvenstva. Skakačka nadmoć (44-19), čak 17 prilika za uzastopni napad, 63 odsto za dva, odnosno 35 poena postignutih iz reketa i 25 iz drugog napada, kao i skoro četvrtina iz kontranapada, pokazuju svu sposobnost Srbije da nadigra rivala čak i kada za tri poena šutira mizernih 17,6 odsto (3/17).

– Jedna od stvari iz kojih mislim da gradimo svoju snagu je dobra reakcija na greške. Idemo na to da ih ispravimo, igrači jako dobro prihvataju savete, ali to je samo jedan detalj. Moramo da budemo sigurni u sebe, hrabri kao do sada, da igramo svoju igru, svesni od čega nas deli ova utakmica – poruka je selektora Saše Đorđevića.

On će možda imati i motiv više, s obzirom da kao prvi čovek struke jedino sa prvenstva Evrope nema medalju. Sale Nacionale je 2014. sa Srbijom osvojio srebro na Svetskom prvenstvu u Španiji, 2016. odličje istog sjaja na Olimpijskim igrama u Riju, ali je 2015. završio kao četvrti na kontinentalnom prvenstvu. Srbija je u postu od osam godina, pošto je kao osmostruki prvak Starog kontinenta, poslednju medalju na Evropskom prvenstvu osvojila 2009. u Poljskoj. Svestan je Đorđević i ubeđen da „orlovi“ protiv Rusije mogu još bolje i kvalitetnije maltene u svim segmentima i da je prilika za revanš zbog poraza u grupnoj fazi praktično idealna. Naši momci su na tom meču odigrali ispod svakog kriterijuma i uprkos tome bili na šut od produžetka (75:72). Maksimalno eksploatisanje Marjanovića na toj utakmici (19p, 9sk) nije dalo željeni rezultat, ali je od tog duela Srbija donekle proširila napadački arsenal, koji se svodio na sposobnosti Bogdanovića i pomenutog Marjanovića. Lučić je na 60 odsto šuta za tri, Jović i Bogdan zbirno imaju prosek od 10 asistencija po meču, dok je skok segmenat u kojem smo, uz Španiju, sigurno najdominantniji na prvenstvu. Rusija je pokazala sposobnost da igrački ostane kompetitivna čak i kada je imala zaostatak u dvocifrenom iznosu. Nalik meču sa Hrvatskom u osmini finala, „zbornaja“ je i protiv Grčke odigrala odlično u drugom poluvremenu. Odlika koja je svojstvena šampionskim ekipama, ukazuje na sazrevanje sastava selektora Bazareviča i koheziju u kojoj je osnovna spona sjajni individualac Aleksej Šved. Osim vrhunskog „skorera“, Rusi veliku snagu crpe sa krilnog centra preko Voronceviča i niskog krila gde dominira Kurbanov. Obojica su sjajni na strani pomoći, ofanzivnom skoku i mogu da preuzimaju maltene sve igrače osim centra. Podatak da su samo Šved (24p) i Mozgov (13,6p) dvocifreni u proseku, pokazuje i snagu kolektiva, pošto su Rusi na 79 poena po utakmici.

– Ne mogu da kažem da su nas iznenadili u meču grupne faze, ali su prvi krenuli na nas i isterali nas iz nekih naših principa. Jedan od zadataka za igrače zato će biti da fizički spremni uđu u utakmicu. Mislim da smo iz tog poraza izvukli dobre pouke. Igrači su sjajno reagovali, skupili su se u sobi na svoju inicijativu i razgovarali, bez nas. Mislim da su želja za informacijama i pripremom, fokus na protivnika, izraziti kvalitet naše ekipe – ponosan je selektor Srbije na način kako se ponašaju i kakav pristup obavezama imaju njegovi izabranici.

Na opasku da je Aleksej Šved među tri najbolja individualca na šampionatu, Sale Nacionale imao je repliku težine poslednjeg pozdrava pred izuzetno važan duel.

– Napad ti omogućuje da dobiješ jednu utakmicu, a odbrana da dođeš do medalje.

Lučić: Spremni smo fizički

Nažalost, reprezentacija Srbije je neposredno pred četvrtfinalni meč ostala bez pomoći Branka Lazića, koji je još na startnoj utakmici protiv Letonije povredio butni mišić i nije uspeo da se oporavi u toku šampionata. U skraćenoj rotaciji i ritmu koji iziskuje utakmice velike važnosti svaki drugi dan, postavlja se pitanje da li naši igrači imaju dovoljno vremena da se fizički i psihički oporave:

„Ima dovoljno dana između utakmica, nekada dva, nekada tri, tako da smo mogli da se oporavimo. Pripreme za EP smo izgurali sa 13-14 igrača, nekada i manje, ali smo fizički spremni da reagujemo – i u polufinalu i kasnije“, jasan je Vladimir Lučić, igrač od nemerljivog značaja za igru srpskog tima.

Trostruko slavlje Štimca

„Vojnik“ reprezentacije Srbije, Vladimir Štimac, imao je razloga za trostruko slavlje posle meča sa Italijom. Osim što je sa selekcijom Srbije stigao do završnice Eurobasketa, centar Srbije je na toj utakmici ušao u „klub 100“, a onda mu je javljeno i da je drugi put postao otac! Put Turske krenuo je sa 93 nastupa za nacionalni tim, a onda je sa sedam do sada odigranih mečeva na Eurobasketu stigao do 100. utakmice. On je debitovao za A selekciju 23. jula 2012. na prijateljskoj utakmici protiv Letonije i od tada je postigao 460 poena.

Nekoliko sati posle velike pobede nad Italijom njegova supruga je rodila devojčicu, pa se porodica Štimac uvećala za još jednog člana. Vladimir Štimac ima već sina Vukana, koji ima dve i po godine.

Milosavljević: Glupost o „B“ reprezentaciji

Reprezentacija Srbije ispraćena je na Evropsko prvenstvo sa dozom zebnje zbog brojnih povreda i otkaza. Čak osmorica igrača sa Olimpijskih igara u Riju nisu nastupili na kontinentalnom šampionatu, što samo uvećava dimenziju uspeha samim plasmanom u polufinale: „Ne bih da pričam o glupostima da smo mi ‘B’ reprezentacija Srbije. Svi koji su ovde imaju kvalitet i mislim da sa Bogdanom u ulozi lidera možemo da ostvarimo ono što smo zacrtali“, jasan je Dragan Milosavljević.

Voroncevič: Volim Srbiju

Andrej Voroncevič je šraf u mašineriji Rusije bez kojeg bi čitav sistem lako mogao da stane. As moskovskog CSKA radi brojne korisne stvari po tim: od ofanzivnog skoka, zatvaranja reketa, zagrađivanja, istrčavanja u kontri… Vrlo je pozvan da priča o Srbiji pošto je godinama unazad upoznat sa našim sistemom rada sarađujući sa Milošem Teodosićem, a poslednje dve godine i Dimitrisom Itudisom, koji je zapravo prošao srpsku školu košarke.

„Srbiju volim kao tim. Pratim ih stalno, gledam svog bivšeg saigrača Teodosića. Nažalost, sada nije tu, ali ne treba o tome razmišljati. Mi razmišljamo o sebi, kako smo najjači. Nije nam bilo važno ko će nam doći u polufinalu, bitno je bilo da mislimo o sebi i našim zadacima koje moramo da ispunimo. Očekujem vrlo zanimljivu utakmicu“ stava je Voroncevič, svestan da Srbija neće biti ni nalik ekipi koju su porazili u grupnoj fazi: „Porasli su tokom turnira, kao i mi. Išli su korak po korak, nadogradili iskustvo. Bolji su, razumeju se više. Kada s nekim provedete dosta vremena, normalno je da zajedno rastete. Sada su bolji, znaju sve bitne detalje jedni kod drugih“, oprezan je as CSKA.

Fridzon o Teodosiću

Vitalij Fridzon je prekaljeni šuter, trenutno na 33 odsto za tri na šampionatu i neko ko je veoma upoznat sa kvalitetima srpske reprezentacije. Fridzon je bio višegodišnji saigrač Miloša Teodosića u CSKA sa kojim se i čuo neposredno pred početak Evropskog prvenstva: „Miloš Teodosić je veliki igrač, bitan za Srbiju. Iako nije tu, Srbija je pokazala da ima mnogo dobrih igrača. Sve su to momci iz NBA i Evrolige. Rekao mi je da je dosad uvek bio uz reprezentaciju i da ga je već jednom pre ovoga povreda omela da bude na turniru. Znam da ga godinama unazad muči Ahilova tetiva, velika šteta zbog toga. Znam da je sada u SAD, da ima rehabilitaciju za novu sezonu, da se sprema za novo poglavlje u karijeri. Miloš je neverovatan igrač i svi to znaju“.