Za njega nema nevažnih mečeva

Ne deleći utakmice i protivnike na velike i male, važne i nebitne, napadač Fulama se svaki put u dresu državnog tima toliko fizički i emotivno potroši da stvarno može da izađe pred sud svakog navijača i(li) se bez spuštanja glave pogleda u svako ogledalo, a silni golovi za nacionalni tim su „samo“ savršen ram njegovoj iskrenoj ljubavi prema fudbalu, (u Srba) retkoj odgovornosti prema onome što radi i (na ovim prostorima prečesto izvitoperenom) patriotizmu.

Bez obzira na klupsku formu i minutažu – nekada u Partizanu, Anderlehtu i NJukaslu, a sada u Fulamu – robusni Smederevac se za reprezentaciju daje do koske. Kao u prijateljskom meču sa Paragvajem, kada se rvao s čuvarima i trčao kao da mu život zavisi od tog rezultata, a kombinovani sastav samo zahvaljujući njemu iskoristio brojčanu nadmoćnost.

I za taj čist odnos i jedino ispravan stav toliko često biva nagrađen, da se konstantno penje na lestvici top strelaca u reprezentaciji, kroz istoriju ovdašnjeg fudbala.

Ima samo 25 leta, a u četvrtak je već izbio na 7. poziciju. Sa svega 10 pogodaka manje od legende Partizana Stjepana Bobeka, osam od trenutnog trenera crno-belih Sava Miloševića, sedam manje od čuvenog Blagoja Marjanovića (predvodio navalu Olimpije, osječkog Proletera, BSK-a..) i Partizanovog omiljenog centarfora Milana Galića, za svega tri „hica“ u centar mete slabijim učinkom od Zvezdine prve zvezde Rajka Mitića…

I ne samo da je za očekivati da u skorijoj budućnosti pretekne pobrojane nego će biti sasvim normalno ako njegov krajnji skor (p)ostane nedostižan zadatak za nove fudbalske naraštaje.

Takođe, malo ko je pre njega bio toliko neophodan selekciji. Čak i da se pojavi selektor čiji trenerski ukus neće naginjati ka Mitroviću teško da će povući nelogičan potez i dati prednost nekome drugome, a na klupi ostaviti momka koji na poslednjih 12 utakmica „orlova“ dao isto toliko pogodaka ili čak 54,5 odsto od ukupnog broja pogodaka Srbije u tom periodu (22).

Pre nego što je „poentirao“ u Kruševcu to je pet puta uradio u kvalifikacijama za prvenstvo Evrope, dok je u Ligi nacija u šest navrata terao golmane na kapitulaciju.

Jeste mu posle prvenca protiv Hrvatske, 2013. godine, trebalo čak 14 mečeva da namesti „nišan“, ali je onda sve češće vraćao protivnike na centar, da bi posle Svetskog prvenstva prošlog leta maksimalno uredovio davanje golova. Nakon Mundijala u Rusiji, njegove šuteve glavom, levicom i desnicom upamtili su Rumunija (dva puta), Crna Gora (3), Portugal (1), Luksemburg (2), Paragvaj (1) i naš sledeći rival Litvanija.

Popularni Mitrogol se već dokazao protiv ekipe ove bivše sovjetske republike, jednim pogotkom u Ligi nacija i s dva u borbi za EP, ali ne treba sumnjati u njegovu motivaciju 14. oktobra u Viljnusu. Bez obzira što Srbiji ostaje samo nada u čudo u finišu trke za kontinentalni šampionat, s obzirom da su Ukrajina i Portugal realno mnogo bliži takmičenju, na kojem naših fudbalera nema još od 2000.

Najbolji strelci u reprezentaciji

Stjepan Bobek 39

Savo Milošević 37

Blagoje Marjanović 37

Milan Galić 37

Rajko Mitić 32

Dušan Bajević 29

Aleksandar Mitrović 29

Todor Veselinović 28

Predrag Mijatović 27

Borivoje Kostić 26