„Za ove je i poljanče Marakana“: Za koga se pravi novi stadion u Zaječaru sa preko 8.000 mesta kada utakmice gleda tek 200 ljudi?

Stariji kažu da su Paraćinci znali da se kući vrate sa sedam ili osam pogodaka u mreži, ali to je davno prošlo vreme, sada je sve drugačije.

Bilo kako bilo, od stare slave se ne živi, a realnost je takva da je Timok sada u problemima, kako u finansijskim, tako i u kadrovskim.

Dok idemo da ispratimo poslednju sezonu prvoligaša u Zaječaru na dotrajalom stadionu, koji je početkom ovog milenijuma renoviran, u daljini gviri novi stadion, za koji „zli duhovi“ kažu da Timoku nije ni potreban.

„Prvo, ovo nije Timok već Radnički iz Lubnice. Drugo, šta će im ovaj stadion, za njih je i poljanče Marakana“, dobacuje nam vremešni gospodin, koji ispod pazuha nosi stare novine i dodaje da im „džaba stadion, kad ovi igrači ne znaju da hodaju“.

Stadion više nego prazan

Polako prilazimo stadionu. Navijači ubrzano idu, dok se oko prodavaca semenki i sokova napravila poveća gužva – ulaz je besplatan.

Na tribinama oko 200 gledalaca. Stadion više nego prazan, čak i najverniji navijači, „Otrovi“ nisu došli na prvi meč prolećnog dela sezone.

Stadion, čini se, nikad gore nije izgledao.

„Mislim da je stadion sedamdesetih izgledao nekako čistije i sređenije“, dobacuje mladić.

Tek što je sudija označio početak meča, a lopta se zakotrljala, ali već u drugom minutu lopta je – pukla!

„Majko mila, puče lopta ko da je kineska“, dobacuje mladić koji sedi nedaleko od nas.

„Da im bacimo krpenjaču“, viče drugi.

„Pa, kod nas je sve kinesko. Dobro da nemamo nekog fudbalera iz Kine, slomio bi se posle pet minuta“, uz osmeh mu odgovara muškarac srednjih godina.

Minuti prolaze, a sa tribina samo uzdasi. Slaba igra, i sa jedne i sa druge strane stvara nervozu među malobrojnim poštovaocima fudbala.

„Biće bolje kada se završi stadion. Nisu ovi navikli na ovaj kvalitet trave“, dobacuje mladić iz publike, uz osmeh.

„Nov stadion za ove? Ti nisi baš čist“, odgovara drugi.

U 14. minutu prva šansa za Timok, ali golman gostujuće ekipe brani siguran pogodak.

„Jao, kada šutira ko omladinac. Pa, je l’ ovo šut?!“, ne veruju Zaječarci šta gledaju.

„Lom će da naprave na novom stadionu“

Vreme leti, a od igre ništa. Sredina terena je komforna zona za oba tima.

„Kakva je ovo taktika? Šest pozadi i četiri napred. Šta li misli ovaj trener“, dere se stariji gospodin koji sedi na nekoliko metara od izveštača Danasa.

„Ne mogu da trče, a nije ni vreme da pokažu šta znaju. Čekaj da avgusta pređu na novi stadion. Lom će da naprave“, odgovara mu mlađi muškarac.

Do kraja prvog dela igre još jedna šansa za Timok, i to je sve – bledo izdanje i „plavih“ i „zelenih“.

Nakon pauze, poče drugi deo utakmice. Lepa akcija domaćih – Timok vodi sa 1:0.

Bez obzira što Timok vodi, publika je nezadovoljna – traži „veću borbenost“ i „bolju igru“.

„Ljudi, 70 minut, a njima dresovi beli. Ajde malo borbenosti, mi smo ovoj ekipi nikada po osam ili devet komada davali. Uprljajte dresove, borite se“, poručuje nekadašnja legenda ovog kluba sa tribina.

Do kraja meča su gosti više napadali, ali domaćini, nekako, odoleše, tako da je meč završen minimalnom pobedom Timoka.

Timoku stigle pogrešne stolice namenjene Loznici

U tišini, dok je malobrojna publika napuštala teren, novi i stari stadion „stoje postojano kano klisurine“, ali na novom, umesto plavih stolica, postavljene zelene, u Loznici plave.

Problem je što su boje Timoka plava i bela, dok je zeleno-beli dezen prepoznatljiv za Lozničane. Možda je došlo do zabune, a možda i tako treba, ko to već zna.

Decembra meseca je Danas imao priliku da obiđe novi stadion. Izgleda fantastično, utisak je, kao i sve što smo videli u okviru kompleksa.

Vrednost radova je više od 3,3 milijarde dinara, a biće ukupno 8.168 sedećih mesta. Izvođači radova koje smo tada zatekli na stadioni rekoše da će objekat biti pokriven i izgrađen po najvišim standardima.

Ostaje samo jedno pitanje: Za koga se ovaj stadion pravi?