Jedno su prijateljske, a nešto sasvim drugo takmičarske utakmice – reći će vam čak i trenerski početnik a kamoli neko ko je prošao sito i rešeto pored aut linije, jer dueli bez rezultatske težine umeju da pokažu pravi put ali i zavaraju trag, međutim tako dobijene informacije i preseci stanja imaju svoju svrhu i poentu. Na taj način bi trebalo posmatrati i martovske mečeve fudbalske reprezentacije Srbije, pogotovo što je duel sa Mađarskom, uprkos domaćinovoj kapitulaciji iz autogola, rutinski dobijen (1:0), a gostujući poraz od Danske bio previše lagan i ubedljiv (3:0).
Jeste fraza, ali i velika istina, neke manjkavosti u partiji iz Budimpešte, kao i crne rupe u igri viđenoj u Kopenhagenu došle su u idealnom trenutku, jer ima dovoljno vremena da se reaguje do početka Lige nacija u junu i Prvenstva sveta u novembru.
Za početak, korisno bi bilo spustiti malo nos, ne tako da jedna solidna i jedna slaba utakmica uruše stečeno samopouzdanje – izbiflano pozitivnim stavom, delotvornom taktikom i nadasve sjajnim rezultatima od kako je pre godinu dana komande preuzeo Dragan Stojković – nego da svi u „proizvođačkom“ lancu shvate i prihvate da nisu najbolji, najpametniji, najlepši… i kao takvi nedodirljivi, jer da postoji ova kategorija ne bi jedna Italija, samo osam meseci posle osvajanja EURO, doživela da je „mala“ Severna Makedonija ostavi bez SP.
I selektor, čiji je optimizam u vezi plasmana na Mundijal u Kataru ispočetka mnoge iritirao a onda, poput virusa sve zarazio i na maksimum podigao lestvicu opštih očekivanja od iste one ekipe čija su nemoć, poraz na penale od Škotske i neodlazak na kontinentalni šampionat pred kraj 2020. godine naciju „zavili u crno“, a on je uzdigao do brejk trijumfa u kući favorizovanog Portugala i direktnog prolaza na planetarni šampionat.
I Piksijevi puleni, čiji je kolektivni mentalni i igrački preporod poslednjih meseci predmet navijačkih i medijskih ovacija. Pa da, iza zidova svlačionice, u miru i zajedništvu prodiskutuju (u prvom redu) o ranjivosti odbrane, propustnosti veznog reda u defanzivnom pravcu, manjku opasnih dodavanja u smeru protivnikove mreže, tek jednom šutu u okvir gola, zamkama (pre)ofanzivne taktike, problematičnoj klupskoj formi pojedinaca…
Viđenom u utorak uveče na „Parken“ stadionu, u sudaru sa automatizovanijim, bržim, konkretnijim… Dancima. Baš zato što je Stojkovićeva ambicija da „orlovi“ (iz)grebu i bolje kotirane rivale, kao što je to deveta selekcija sveta na poslednjoj rang listi FIFA.
– S obzirom na višemesečnu opštu euforiju navijača, medija i, ono što mi posebno smeta, ljudi od struke, dobro je da nam se dogodio ovako poučan poraz. U pravom trenutku. Nisam deo ekipe da bih iz prve ruke znao šta joj je tačno bio cilj na ove dve utakmice, posebno u Danskoj, ali kako svaki test mora imati kontekst i svrhu, cenim da je trebalo izmeriti se sa jednom tako ozbiljnom reprezentacijom, igrati svoju igru i, ako je moguće, pobedom nahraniti samopouzdanje. Kada imaš posla sa protivnikom visoke klase onda su takve prilike bitne kao bilo koji takmičarski meč, u pravu je bio Stojković kada je nekom prilikom rekao da ne vodi školicu i ne zove igrače da bi proveravao da li nešto znaju ili ne. Šta smo videli u Kopenhagenu? Da ovaj tim ima snage i potencijala da se suprotstavi ozbiljnim ekipama, sa kakvim će imati posla u Kataru. Raduje me kako smo krenuli i kako smo se držali prvih pola sata, ostalo je za nauk. I korigivanje tokom Lige nacija – analizira za Danas prekaljeni trener Milorad Kosanović.
Bez želje da bilo kome soli pamet niti laike uvlači u „sitna crevca“, naš sagovornik ističe par uočenih stvari.
– Nadam se da, ponavljanjem, naša igra može na vreme biti automatizovana u meri u kojoj je to fudbal Danaca. Da će nam pas vremenom postati još bolji, brži i tačniji, prijem lopte u opasnim zonama takođe. Da ćemo se do kraja prilagoditi modernom fudbalu, u kom je 20 igrača zbijeno na svega 30 do 35 metara prostora, gde je blok bitniji od formacijskog rasporeda… Da ćemo što ređe ostajati bez Vlahovića, jer s njim imamo dubinu… Dakle, imamo snagu, ideju i kapacitet, samo se nadam da možemo i bolje nego do sada.
I naš bivši igrački internacionalac Rade Bogdanović, ima meru između zasluženih komplimenata i dobronamernog ukazivanja na određene nedostatke.
– Da, jesmo bili u podređenom položaju, ali meni su taj meč u Kopenhagenu i rezultat protiv Danske delovali potpuno normalno. Prirodno je da posle niza dobrih partiija i ishoda dođe jedan ovakav trenutak. Srećom po nas, u pravo vreme, taman da ne pomisliš da si već neko i nešto, a ni da si niko i ništa. Piksi je dobro kombinovao i pokušavao da namesti stvari u našu korist, rekao bih da smo bili jako solidni do 50. minuta, uspevali da se držimo ofanzivnog stila i jednostavne igre sa jednim, dva dodira… Međutim, ekipa je pokazala i određene nedostatke. Ništa strašno, bolje sada nego na Mundijalu – objašnjava sagovornik Danasa, pa izdvaja par komponenti u srpskom reprezentativnom fudbalu.
– Odbrana nam je spora i sastavljena od konstitucijski i brzinski sličnih fudbalera, što je opet stvar stvarnosti i ponude, jer ne može selektor da izmisli nijednog igrača, pa ni defanzivce. U Kopenhagenu je upadala u oči i probojnost Danaca po desnoj strani… Naše insitiranje na napadačkoj koncepciji? Pozdravljam, samo što što vam je to kao kada oženiš prelepu i prezgodnu ženu. Moraš biti svestan da će je svi „saletati.“ Da zaključim, nije sramota izgubiti, naročito ne od Danaca, ali je korisno naučiti nešto iz tog iskustva – kaže Bogdanović, kom se (i inače) dopada što selektor Stojković nema manir da nabraja odsutne, jer koga nema bez njega se mora.
Dolazeće obaveze
Srbija – Norveška 2. jun
Srbija – Slovenija 5. jun
Švedska – Srbija 9. jun
Slovenija – Srbija 12. jun
Srbija – Švedska 24. septembar
Norveška – Srbija 27. septembar
* utakmice u okviru Lige nacija
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.