Za treću, sreću

Ne računajući prošlonedeljne egzibicije u Londonu, Novak Đoković nije igrao mečeve od 1. juna i poraza od Rafaela Nadala u četvrtfinalu Rolan Garosa, pa će će Južnokorejac Sunvu Kvon, danas od 14.30, prvi imati priliku da proveri formu prošlogodišnjeg šampiona Vimbldona i šestostrukog osvajača najprestižnije i najvrednije titule na travi.

Oko ambicija 35-godišnjeg Beograđanina nikada nema spora, jer da od najranijeg detinjstva ne gleda i ne nišani dalje od ostalih ne bi sa Rodžerom Federerom i Rafaelom Nadalom zadužio istoriju „belog sporta“, odnosno nadmašio ih u svim najvažnijim parametrima posle broja GS trofeja, gde ga Španac „šije“ ovogodišnjim osvajanjima Australijan opena i nedavnog turnira u Parizu.

Obaranje rekorda u nedeljama na vrhu ATP liste i smiraj karijere učinili su Đoković bira ređe „reketanje“, odnosno fokus stavlja na turnire najviše klase, s tim da na neke ne može i pored dobre volje, kao što su oni na teriroriji SAD, čije su vlastim i dalje neblagonaklone prema svim strancima nevakcinisanim protiv korona virusa.

– Za sada mi nije dozvoljeno da uđem u SAD i ovde mi je to dodatna motivacija – izjavio je Đoković uoči uvodnog kola u engleskoj prestonici, gde ne bi „upisao“ 2.000 bodova čak i da dogura do kraja, jer je Asocijacija profesionalnih igrača na taj način kaznila organizatore nezvaničnog prvenstva sveta za, politički motivisanu, odluku da ove sezone spusti rampu takmičarkama i takmičarima iz Rusije i Belorusije.

– Ne želim da kažem da bodovi nisu bitni, ali za mene nisu važni kao ranije. Više ne jurim za plasmanom kao nekada kada sam želeo da oborim Federerov rekord. Od Australije do sada nisam uspeo da odbranim 4.000 bodova i to me pogađa. Ali, to mi nije primarni cilj – uverava treći reket sveta i prvi nosilac turnira u odsustvu Danila Medvedeva (zabrana) i Aleksandra Zvereva (povreda).

Startni rival u liku 75. igrača sveta, od 24 leta i sa jednom profesionalnom titulom u karijeri, ne bi trebalo i smelo da bude problem za pobednika tri GS iz 2021. godine, kao što nije ni bio u njihovom jedinom duelu na prošlosezonskom Srbija openu (6:1, 6:3), ali jeste lakmus Đokovićevog stanja tela i uma, odnosno mogućnosti u trenutku kada se njegovo učešće na zadnjem GS 2022 – US openu čini kao nemoguća misija. Uvek i svuda su važni svaki udarac, poen i minut na terenu, a sada posebno, obzirom na neobičnost Novakove sezone i njegovu specijalnu emociju prema Vimbldonu.

Prema turniru na kom je trijumfovao 2011, 2014, 2015, 2018, 2019. i 2021. godine, odigrao neke od epskih mečeva (sa Federerom), doživljavao bolne poraze (od Sema Kverija u 3. rundi), zbog povrede bio prinuđen da preda bitku (Tomašu Berdihu) i slavljem toliko obradovao naciju, da mu je 2011. godine došlo 100.000 ljudi na doček ispod čuvenog balkona gradske Skupšrine u Beogradu. Da ga lične i tuđe odluke nisu izbrisale sa spiska učesnika više turnira u poslednjih šest meseci ko zna koliko bi trofeja u međuvremenu uzeo, ovako je na Vimbldon došao „samo“ sa titulom sa rimskog Mastersa.