Za utešnu nagradu

… i (možda još više) redovni crnohronični događaji na marginama večitih derbija stišali su uobičajenu medijsku i navijačku euforiju na ovu temu na razumnu meru, pa će biti istinsko čudo ako stadion „Rajko Mitić“ u nedelju bude popunjen do pola kapaciteta od 53.000 mesta, ali to ne znači da svaki igrač, član stručnog šta, funkcioner i pristalica dva kluba neće pošto-poto hteti „pobedu nad pobedama“.

Jednostavno, to je u prirodi i srži jedine preostale „svetkovine“ ove vrste loptanja u našoj zemlji, pa će svi pobrojani brojati sate i minute do 162. međusobnog okršaja, naravno, skroz ubeđeni da su njihov kadar, taktika i(li) koreografija na tribinama koplja ispred komšijskog.

Istina je da samo nebo zna šta će nam doneti ili odneti novi sudar ova dva sveta, kako obe strane vole sebi da laskaju, kao i ko će posle 90+ minuta imati razloga da se širi, ali neke stvari su već sada prilično očigledne.

Pozabavićemo se onima sa crno-belog dela Topčiderskog brda. Prvo, Partizanu je malo više stalo do još jedne „recke“, jer samo eventualna repriza jesenjeg trijumfalnog epiloga može ublažiti gorak utisak nekonkurentnosti Zvezdi u šampionskoj trci – treću godinu zaredom.

Po principu „vi ste šampioni, ali direktni dueli su pokazali ko je stvarno bolji“.

Drugo, Savo Milošević ima nešto više trenerskog iskustva i već je prošao derbijevski raj i pakao kraj aut linije, jer ih je Dejan Stanković preživeo samo dok je nosio kopačke.

Treće, ne mora se biti mator ni mudar da bi se znalo da će eks golgeter kluba iz Humske ostati dosledan napadačkoj orijentaciji, zbog čije su se implementacije mnogi zatečeni prvotimci našli ispod „crte“.

Dalje, poznato je s ko su Miloševićevi najveći aduti i eventualne ključne figure. Vladimir Stojković je prešišao svoj golmanski vrhunac, ali ako iko zna kako da „namesti glavu“ za ovakve utakmice onda je to bivši čuvar Zvezdine mreže.

Em ima nemerljivo iskustvo u rukavicama, em još ume da sklanja loptu sa gol linije kada je svi već vide preko nje, em je vazda specijalno motivisan za gostovanja na svojoj nekadašnjoj adresi. Pravi kapiten.

U zadnjoj liniji se izdvaja Strahinja Pavlović. Monaku prodati štoper tek treba da se razvije u defanzivca top klase, ali je s 18 godina toliko siguran, miran i samouveren u mozgu i nogama da je oslonac cele odbrane.

U veznom redu su to od jesenas Bibras Natho i Sejduba Suma, mada se još čeka na prolećno „buđenje“ drugog. Znaju da pokrenu akciju, udele asistenciju i sami „poentiraju“, izbliza i iz daleka, po potrebi i iz prekida.

U napadu je sav teret na leđima Umara Sadika, a ovaj dugajlija ponekad ne baš artikulisanih pokreta ga je odlično nosio od početka sezone, bilo da je trebalo razvući rivalsku defanzivu bilo da je trebalo realizovati šanse.

U prva dva kola drugog dela Superlige ga nije bilo u prvom planu, koliko se to očekuje.

Ima manje ili više štofa i u njihovim saigračima, samo je pitanje da li će Miletić, Urošević, Ostojić, Zdjelar, Marković, Matić… bljesnuti ili potonuti. A, njihov šef smisliti nešto novo, a to naći prođu protiv njegovog prijatelja Stankovića.

Sudi strogi debitant Lukić

Sudijska komisija odlučila je da pištaljku ovog puta dodeli derbijevskom debitantu Lazaru Lukiću, 39-godišnjaku iz Resnika, kom će pomagati najbolji srpski pomoćnici Milovan Ristić i Dalibor Đurđević, dok je četvrti arbitar Miloš Đorđić. Lukić važi za strogog sudiju, s prosekom od 5,5 pokazanih žutih kartona po utakmici ove sezone, uz sedam isključenja i četiri penala na 13 vođenih mečeva. Oba tima su dva puta imala priliku da vide njegove kriterijume u tekućem šampionatu. Crvena zvezda protiv Javora (2:0) i Čukaričkog (3:1), a Partizan u duelima sa TSC-om (1:1) i Javorom (2:0).