Za zlatnu potvrdu kvaliteta

Od autsajdera do ekipe kojoj se svi klanjaju. Uporno i skoro inadžijski strpljivo su fudbaleri naše mlade selekcije na prvenstvu Evrope u Holandiji dokazivali svoj neopravdano ili neznalački potcenjivani kvalitet, intimno verujući da će doći dan kada će krunisati ogroman talenat, rad, dostignutu zrelost i moćne niti sloge koje ih vezuju. I stigli su do cilja. Olimpijska viza je u džepu, srebrna medalja takođe, ali, takođe osporavani, selektor Miroslav Đukić i njegovi klinci tvrde da bi samo trijumf u subotnjem finalnom duelu sa domaćom reprezentacijom bio prava mera uspeha.

10 ili 15 hiljada evra

Đukićevim izabranicima višestruko će se isplatiti uspesi na ovom EP. Osim medalja (nadajmo se najsjajnijim), kućama će doneti i po 10 (za srebro) ili 15.000 evra (zlato), koliko iznose premije Fudbalskog saveza Srbije, a mnogi od njih verovatno i ponude za nastavak karijera u inostranstvu. Kolarov je uoči samog dolaska u Holandiju stavio potpis na ugovor sa Lacijom, Smiljanić, Rukavina, Milovanović, Basta, Z. Tošić,Rakić, Kahriman i Babović zapali su za oko mnogim evropskim skautima, dok su „legionari“ Ivanović, Janković i D. Tošić dobrim rolama još više podigli svoju tržišnu cenu.

– Holanđani su dobro ukomponovana, tehnički sjajna, brza i napadačka selekcija, sa impresivnim učinkom na ovom šampionatu. Ali mnogo toga afirmativnog moglo bi se reći i na račun mojih momaka. Imam neizmernu sreću i zadovoljstvo da vodim jednu sjajnu generaciju igrača i ljudi. Ostao im je još taj jedan korak do onoga čemu smo se svi potajno nadali. Ovi momci su fantastično zreli, pametni, disciplinovani, kvalitetni i motivisani i mislim da mogu to da urade. Samo da ostanu to što jesu i svi do jednog pruže sve što znaju. Prvaka odlučuju sitnice, a mi smo se spremili tako da nam ništa ne promakne. Učinićemo da sve tako i bude – spremno dočekuje najveći izazov u dosadašnjoj trenerskoj karijeri Miroslav Đukić.

Tradicija protiv „lala“

Domaćin će večeras osim snažnog i kvalitetnog rivala za velikog protivnika imati i tradiciju. Naime, ni na jednom od 15 do sada održanih šampionata nije se desilo da titulu prvaka ponese organizator takmičenja. Na strani naše selekcije je još jedan statistički podatak. Holandija je tek 2006. u Portugalu prvi put nastupala u finalu, dok smo mi to činili 1978. (kao SFRJ) i 2004. godine (pod nazivom SCG).

Strelac prvog pogotka u polufinalnom trijumfu nad Belgijom, Aleksandar Kolarov bez ustezanja priznaje da ga ne bi zadovoljilo zvanje vicešampiona.

Od Gruzije do Holandije

„Orlići“ su do holandskog finala odigrali osam takmičarskih mečeva, uz skor od šest pobeda i tek dva poraza. Prvi su snagu srpske „klase 1984“ osetili protivnici u Trećoj kvalifikacionoj grupi – reprezentacije Gruzije (3:1) i Litvanije (2:0). Usledio je šokantan novosadski poraz od Šveđana u prvih sat i po baraža (0:3), a onda još neverovatniji trijumf u revanšu – 5:0. Na samom EP, Ivanović i ekipa su, u B grupi, savladali Italiju (1:0) i Češku (1:0), da bi na kraju te faze takmičenja rezervni sastav ostao praznih šaka u duelu sa nadobudnim Englezima (0:2). U polufinalu je pala Belgija – 2:0.

„Lale“ su kao osvajači prošlog EP i direktni učesnici završnog turnira formu tempirali za poslednje dve nedelje, tokom kojih nijednom nisu spuštenih glava napustili teren. U A grupi su bili bolji od Izraela (1:0) i Portugala (2:1), a sa Belgijom remizirali (2:2). Polufinalni maratonski okršaj sa Englezima dobili su tek posle 90 minuta regularne igre, dva produžetka i 25 izvedenih penala – 13:12.

– Osvojiti srebrnu medalju znači porazom završiti takmičenje. Niko od nas ne zamišlja tako oproštajni nastup ove generacije. Kada smo već došli do samog kraja trke, onda ćemo učiniti sve da prvi prođemo kroz cilj. Znam da i Holanđani žele isto, ali to nas nimalo ne opterećuje. Ne plaši nas ni činjenica da će naši navijači biti u velikoj manjini, ni to što je Srbija na nogama zbog naših rezultata. I u ovaj meč ulazimo hrabrog srca, mirne glave i pozitivnog raspoloženja, rešeni da zadržimo čvrstinu, koheziju i visoku realizaciju iz prethodnih utakmica. Niko nije favorit, izjednačeni smo u šansama, ali i veliki optimisti – poručuje levi bek srpske selekcije.
Njegov optimizam deli i, na ovom turniru fantastični, zadnji vezni Milan Smiljanić, koji je jesenas, u dresu Partizana, osetio slast pobede na stadionu u Groningenu.
– To je za sada najveći uspeh u mojoj karijeri. Nadam se samo do večeras. Plasman u finale je sam po sebi veliki rezultat, ali mislim da ova generacije može i bolje od toga. Red je da i mi fudbaleri obradujemo naciju nekom zlatnom medaljom. Holandija je odličan tim, uz nas najubedljiviji na ovom šampionatu, ali verujem da ćemo i protiv njih iskoristiti svoje brojne adute i velikim slovima se upisati u istoruju našeg fudbala – nikada ne beži od velikih obećanja „motorino“ naše ekipe.
I Damir Kahriman, koji sve vreme turnira bez greške brani mrežu Srbije, priželjkuje svečani doček ispred beogradske skupštine.
– Imamo sve što jednu ekipu čini velikom. Dosadašnji rezultati i način na koji smo ih ostvarili to najbolje dokazuju. Samo da protiv odličnog tima Holandije to još jednom potvrdimo. Ne zanosimo se da će biti lako, jer ovakve mečeve obično odluči jedan detalj ili neka nijansa, ali verujemo u sebe. U naše znanje, trenere, odlučnost, zrelost sreću… – objašnjava mladi golman.