Partizan, Panatinaikosfoto:ABA liga

Preležeran pristup na startu plej-ofa (83:84) doveo do toga da košarkaši Partizana u četvrtak moraju da odigraju neuopredivo bolje protiv Studentskog centra kako ne bi pre vremena otišli na letnji raspust.

Porazu od Studentskog centra može se naći „milion“ opravdanja. Uprkos tome što je meč došao nekih pet dana nakon propuštene šanse u Madridu, da se u majstorici eliminiše Real i obezbedi plasman na Fajnal-for Evrolige, košarkaši Partizana, pre svega kao profesionalci, morali su da pronađu dovoljno energije i motivacije da kolege u dresovima Studentskog centra rutinski dobiju na startu četvrtfinala.

Tačno je da je ekipi nedostajao povređeni Alen Smailagić (koleno), odnosno Aleksa Avramović (prelom leve ruke), kao i da je Tristan Vukčević dobio dozvolu da napusti klub, ali je isto tako jasno da su crno-beli neuporedivo kvalitetniji od svojih kolega iz Podgorice.

Odgovornost za poraz na startu serije na svima je u ekipi; od stručnog štaba pa sve do igrača, među kojima, verovatno, ima i onih koji godišnje zarađuju više nego li čitava ekipa Studentskog centra.

Partizan je meč završio sa svega 28 odsto uspešnosti za tri poena (9/32) u odnosu na rivala koji je sa distance bio izvanredan (12/24). Ako se slaba preciznost može razumeti i kao posledica umora, energetske ispražnjenosti i teških nogu, za neuporedivo veći broj skokova gostiju jednostavno nema opravdanja.

Podgoričani su imali čak 19 skokova više (42-23) bili su prisutniji i na ofanzivnom skoku (11-5) a do brejka su došli uprkos tome što su izgubili čak 20 lopti, odnosno 14 više u odnosu na protivnika.

Partizan je poražen i u okolnostima u kojima je imao čak 11 ukradenih lopti koje su bile proizvod 14 postignutih poena u kontranapadu.

Imao je, za njega standardnih 15 timskih asistencija, ali je to aspekat u kojem je Studentski centar iznivelisao prednost rivala (14 as).

Bitno je istaći i to da su gosti, u međuvremenu, između završetka ligaškog dela i početka plej-ofa raskinuli saradnju sa Lorenom Džeksonom, omalenim plejmejkerom koji je bio najbolji strelac i asistent ekipe.

Andrej Žakelj je u hali „Aleksandar Nikolić“ rotirao devetoricu igrača među kojima su njih trojica 2003. godište. Izvanredno je koristio prednosti koje imaju Slavković, Mekgi, odnosno Zvonimir Ivišić pokušavajući da materijalizuje činjenicu da crno-beli šuterski nisu bili raspoloženi.

Umeo je tokom meča Slavković da na niskom postu iskoristi svoju snagu; od četiri ubačene trojke Mekgi je tri pogodio iz nebuha, preko ruke, sa nekih osam metara i to uz kontakt. Možda je njegova poslednja bila i ključna za povratak momentuma na stranu gostiju.

Partizan je u četvrtoj deonici imao više prilika da plus šest pretvori, možda i u dvocifrenu razliku, a kada u tome nije uspeo, Mekgi je trojkom uz faul i definitivno najavio „žurku“ u nekadašnjem Pioniru.

Partizan će u četvrtak defanzivno morati da bude neuporedivo bolji, naročito centarska linija koja je u prvom meču imala puno problema sa talentovanim Zvonimirom Ivišićem.

Visok 219 centimetara, momak iz Viteza u Bosni i Hercegovini, zajedno sa svojim bratom Tomislavom 2017. preselio se u Šibenik, prešavši u Školu košarke „Dražen Petrović“.

U Šibenik se preselila i kompletna porodica, osim starijeg brata Nikole. Uprkos tome što su nameravali da dugo ostanu u tom gradu, već 2019. zaigrali su za juniore Cibone odakle su, godinu dana kasnije prešli u Studentski centar.

Interesantno je i to da, iako jednojajčani blizanci, ne šutiraju istom rukom – Zvonimir je dešnjak, a Tomislav levak.

Sa 22 poena i 13 skokova, Zvonimir je obeležio prvi susret (rekord karijere). Pokazao je u duelima sa Lesorom, kasnije i Ledejom, zašto je još kao 15-godišnjak bio na skeneru Reala, Efesa, Virtusa…

Maestralno je koristio šut sa distance i činjenicu da ima mekan izbačaj. Defanzivno je fino zatvarao reket, a Žakelj je donekle uspeo da prikrije njegove odbrambene nedostatke, pre svega spore bočne kretnje.

Kada je Lesor bio na pet, Zvonimir Ivišić nije imao toliko problema, koliko u periodima u kojima je Ledej premeštan na mesto centra. Imao je mladi centar sreće što je Amerikanac za tri šutirao 3/10 a gro tih pokušaja bio je iz „čistih“ pozicija.

Zabrinjavajuće letargični Partizan 1

Ono što postaje simptomatično jeste da je, kao i u majstorici sa Realom, tandem Panter-Ledej bio gotovo neprimetan u drugom poluvremenu. Od svojih 14 poena, Panter je u drugih 20 minuta ubacio svega četiri, dok je Ledej od 20 tek sedam postigao u drugom poluvremenu.

Panteru je falilo energije i motivacije, više uključenosti u igru i to u oba pravca. Matijas Lesor, pak, potvrdio je na startu serije da njegova loša forma više nije samo stvar utiska već je činjenica. Defanzivno je imao puno problema sa otvaranjima u širinu Zvonimira Ivišića i Tasića, dok u napadu nije mogao da opepeli na niskom postu, odnosno u piku.

Bez obzira na konstelaciju snaga i loše procente šuta sa distance, trener Obradović ponovo je odlučio da Anđušiću ne ukaže ni minut na parketu, odnosno da meč odigra, faktički, sa svega osam igrača u rotaciji, među kojima su Papapetru i Nanali bili neprepoznatljivo loši, gotovo neprimetni.

Uprkos jednom od najlošijih abaligaških izdanja ove sezone, Partizan je za klasu bolji rival od Studentskog centra i za očekivati je da naredne dve utakmice odigra neuporedivo bolje i kvalitetnije.

Činjenica da će u četvrtak u Podgorici igrati za spas sezone, jer u slučaju kiksa može pre vremena otići na letnji raspust, mogla bi da dozirano optereti Kevina Pantera i saigrače, ali nema sumnje da će stručni štab obaviti sve neophodne pripreme kako bi se sprečio poraz.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari