Zadnji čin šampionske drame

Prvo na Pirinejima, gde će u subotu jedan od madridskih „teškaša“ biti ustoličen na tronu – Real, sa kolekcijom od rekordna 34 šampionska naslova, ili Atletiko, čije vitrine čuvaju 10 takvih pobedničkih pehara.

Za prvi je pravo čudo da je uopšte došao u priliku da sve do samog kraja brani prošlosezonski primat, jer je cele sezone imao manje ili veće probleme sa igrom, povredama, rezultatima… zbog čega nije dobio 13 od 37 utakmica.

U medijima i na navijačkim forumima, više puta smenjivani trener Zinedin Zidan i njegova ekipa zato zaostaju dva koraka za večitim rivalom (81/83) i nemaju luksuz da isključivo zavise od ishoda svog duela sa Viljarealom.

Kao što je to slučaj sa eksplozivnim Dijegom Simeoneom i njegovim „ratnicima“, ispred čijeg štita će u zadnjem činu drame stajati Valjadolid.

Čak i ako ne odnesu sva tri boda sa gostovanja sigurnom članu Segunde sledeće sezone mogu da završe kao prvaci, jer bi i im remi odnosno bolji međusobni skor sa „kraljevićima“ zakazali šampionsku žurku njihovg dela prestonice, čekanu još od proleća 2014.

Dan kasnije pašće konačna odluka i u Francuskoj, a zadnji će se smejati Lil (80 bodova) ili Pari Sen Žermen (79).

Na papiru, lakše bi trebalo da bude lideru, pošto je njegov rival 12-plasirani Anže, koji više ne strepi za ostanak u najvišem rangu.

Obaška što trostruki osvajač L1 celu deceniju čeka ovaj trenutak, a tim Kristofa Galtijea ga je zaslužio (i) manjim brojem izgubljenih mečeva od „svetaca“ (5/8).

Ovi drugi su sve štihove ponovo bacili na talon Lige šampiona, dozvolivši sebi češće brljotine nego, recimo, prošle sezone kada su domaću dominaciju produžili dvocifrenom razlikom u odnosu na prvog iza sebe.

A, pošto su još jednom izvisili u Evropi moraju da idu na sve ili ništa u ključnih sat i po borbe za jubilarnu desetu tittulu. I to protiv Bresta kom, kao rangiranom tik iznad zone ispadanja, „gori pod nogama“.