Zašto država ćuti o velikoj finansijskoj i organizacionoj krizi VK Partizan ?

… odnosno uspeha naših nacionalnih timova, stasalim upravo na postulatima čuvene vaterpolo škole na beogradskoj Banjici.

U jeku je stravičan sukob direktorke Tatijane Rakas sa tandemom smenjenih predsednika Upravnog odbora i klupske Skupštine, Aleksandra Šoštara i Zorana Avramovića, čije posledice već nanose nesagledivu štetu crno-belima a mogle bi da ugroze opstanak kolektiva slavne prošlosti.

I jedna i druga strana tvrde da je njihova verzija raskola doskorašnjih bliskih saradnika jedina istina, u oba slučaja se pozivajući na (ne)poštovanje internih akata i optužujući protivnika za nečasne namere i nepoštene radnje u rukovođenju prvakom države 29 puta (17 u SFR Jugoslaviji, 2 u SR Jugoslaviji, 10 u Srbiji), 26 nacionalnih Kupova (12 u SFR Jugoslaviji, 5 u SR Jugoslaviji, 9 u Srbiji) i 6 Zimskih prvenstava Jugoslavije (preteči Kupa Jugoslavije). Neslaganje je toliko da je nemoguće saznati ni tačan iznos duga, jer Rakasova tvrdi da je on dostigao ogromnih šest miliona evra, a Šoštar dovodi u pitanje tu cifru i traži nezavisno češljanje knjigodstvenih papira, kako bi se tačno utvrdilo ko i koliko potražuje novca od Partizana.

U toj šizofrenoj situaciji, gde obe i pozicija i opozicija smatraju sebe legitimnim organima VKP, najviše strada ekipa. Najpre je to na svojoj koži osetio smenjeni trener prvog tima Stefan Ćirić, a odlukom tročlane Radne grupe kao privremenog organa deo seniorskog pogona nisu više ni Nikola Radonjić, Nikola Radulović, Filip Radojević i Aleksandar Radanović.

Samo zato što su tražili minimum uslova za rad, kao što je bazenska voda zagrejana do 25 stepeni i pripadajuća oprema za treninge i utakmice, dok Rakasova tvrdi da su na sastancima tražili novac za sebe i, finansijski jednako ugrožene, saigrače i da klub nema para za izmirivanje obaveza iz ugovora sklapanih za vreme Šoštarove ere.

Jednom rečju – tragedija, kojoj se ne nazire kraj. Jer, država koja zabada nos i gre treba i gde ne bi smela ovog puta ćutke posmatra poslednji čin urušavanja vaterpolo institucije svetskog „pedigrea“. A, morala bi jer reprezentacija ne može bez Partizana, a pritom ima moć da preseče stvar, kao što je u fudbalskom klubu Crvena zvezda, gde je na vodeća mesta postavila svoje ljude i dala veliki novac, a mnoge poverioce primorala da se odreknu svojih finansijskih potraživanja.