Zašto fudbaleri uspehe iz mlađih kategorija ne ponove u „A“ selekciji

Mlada reprezentacija je 2013. bila prvak Evrope, omladinska je 2015. bila šampion sveta, dok prvi tim „orlova“ 2018. ne može da prođe ni takmičenje po grupama na Svetskom prvenstvu, a na startu Lige nacija muči se sa reprezentacijama Litvanije i Rumunije.

Da talentovani igrači na ovim prostorima nikada nisu bili deficitarni potvrđuje i to što je mlada reprezentacije (generacija rođena posle 1996) dva kola pre kraja kvalifikacija već obezbedila plasman na Evropsko prvenstvo sa osam pobeda iz osam mečeva. Iz generacije koja je 2015. bila prvak sveta u „A“ timu su Predrag Rajković i Andrija Živković, a tek od Mundijala u Rusiji i Miloš Veljković i Sergej Milinković Savić. Dragan Okuka, trener Vojvodine i nekadašnji selektor mlade reprezentacije Srbije i Crne Gore s kojom je 2006. godine stigao do polufinala, problem vidi u pohlepi roditelja i menadžera koji uspeh u timu „orlića“ žele da što pre naplate.

– Igrači odlaze u inostranstvo prerano. Posle svakog uspeha u juniorima Srbije roditelji i menadžeri požure da što pre unovče talenat, a pritom ne razmišljaju o posledicama. Na Zapadu je profesionalizam surov i trener nema vremena da istrpi mladog igrača kao što to može šef struke koji radi u našem prvenstvu – objašnjava Okuka za Danas.

On navodi da posledice preranog odlaska najbolje mogu videti na primeru Crvene zvezde koja je ove i prošle sezone vratila u Srbiju mnoge juniorske reprezentativce.

– Milan Rodić, Filip Stojković, Nemanja Radonjić, Branko Jovičić, Vujadin Savić, Aleksandar Pešić, Nikola Stojiljković, Dejan Meleg i mnogi drugi, svi su oni povratnici iz inostranstva i sada u Zvezdi doživljavaju novu renesansu. Oni tek sada izrastaju u prave igrače igrajući srpski šampionat, Ligu Evrope i Ligu šampiona – napominje Okuka.

Bivši selektor „A“ reprezentacije Ilija Petković tvrdi da je kod juniora najveći problem što onda kada treba da pređu u seniorski tim nemaju kontinuitet igranja u svojim klubovima.

– Uporedite dve generacije koje su bili prvaci sveta i sve će vam biti jasno. Juniori Jugoslavije, koji su bili prvaci sveta 1987. godine u Čileu, svi su igrali još tri, četiri godine u našim klubovima. Robert Prosinečki, Predrag Mijatović, Zvonimir Boban, svi su oni kao izgrađeni i potpuno formirani igrači otišli u inostranstvo. Bile su tada druge okolnosti koje su ih ovde zadržavale, ali da se na to ne obazirem sada… Mi sada imamo sjajne mlade igrače po velikim klubovima poput Valensije i Benfike, ali džaba kada oni ne igraju već sede na klupi. Andrija Živković, Luka Jović, Nemanja Maksimović, Uroš Spajić, Milan Gajić, svi su oni prerano otišli u inostranstvo i tek sada uspevaju da se izbore za prvi tim u svojim klubovima. Da su imali kontinuitet igranja, sada bi mogli da budu nosioci igre „A“ reprezentacije – ističe Petković.

On napominje da sistemski treba podmlađivati „A“ tim i da nije dobro ni prerano gurnuti u „vatru“ mladog igrača.

– Podmlađivanje treba da se radi sistemski, da uvek imate spremnog mlađeg igrača za svaku poziciju, ali ne smete na silu da ga gurate. Sve to treba da ide svojim tokom. Pogledajte na primer šta je Španija uradila Hrvatskoj kada je pobedila sa 6:0. Modrić, Rakitić i mnogi drugi su završili svoje u reprezentaciji. Stižu ih godine, a ponestaje motiva. Imaće i Hrvatska problem ako ne podmladi na vreme svoj tim. Mi s druge strane stalno podmlađujemo, ali imam taj problem što oni nikako da postanu zreli da budu nosioci igre – objašnjava Petković.

Osim objektivnih postoje i subjektivni faktori koje navodi nekadašnji pomoćnik selektora Srbije u vreme Havijera Klementea, Simo Krunić, a koji se odnose na sistemski rad pri prelasku iz juniorske u seniorsku kategoriju. Jedan od primera odsustva sistemskog rada leži i u činjenici da je Mladen Krstajić deveti selektor Srbije u poslednjih osam godina.

– Rezultati govore za sebe, a oni ukazuju na to da se verovatno bolje radi u mlađim kategorijama nego u „A“ timu. Igrač je sa 21. ili 22. godine već formiran, nema on više 15 ili 16 godina… Zašto takav igrač već sad ne konkuriše da bude nosilac „A“ tima , logično je pitanje koje svi postavljaju. Nije dobro da sedi na klupi u inostranom klubu, ali je opet bolje i da u Liverpulu ili Real Madridu ima pet ili deset utakmica, nego 40 u Superligi Srbije. Nije ni prerani odlazak jedino opravdanje. Evo, Matić je otišao u Čelsi kao jako mlad, pa nije uspeo, bio na pozajmicama, prodali ga, ali su ga na kraju ipak doveli nazad. On je dokazao da vredi za Premijer ligu. Šta se s drugima dogodi pitanje je kojim struka, selektor i čelnici domaćeg fudbala treba ozbiljno da se pozabave. Sistemski rad je podjednako bitan kao i individualni – zaključuje Krunić.

Okuka: Ne podmlađuje se na silu

Dragan Okuka napominje da naglo podmlađivanje reprezentacije Srbije, kakvo je najavio selektor Mladen Krstajić, ne može da donese rezultat.

– Reprezentacija ne služi kao poligon za podmlađivanje. Selektor treba da selektira najbolje igrače, a ne da gleda u ličnu kartu i godište pojedinaca. Ne može se na silu podmladiti reprezentacija. Prvi tim nacionalne selekcije treba da bude kruna, da ima rezultate. U „A“ selekciju ne treba da se ulazi bez 100, 200 ili čak 300 evropskih utakmica. To podmlađivanje samo radi podmlađivanja nema nikakvog efekta – tvrdi Okuka.