Zašto je FIFA ocenila da Arbitražni sud FSS nije nezavisan? 1Foto: EPA-EFE/ STEFFEN SCHMIDT

Sindikat profesionalnih fudbalera Srbije odavno tvrdi da je Arbitražni sud našeg nacionalnog Saveza „nakrivo nasađen“ i da kao takav ni ne može da deluje u skladu sa normativom prihvaćenom širom sveta, a od nedavno ima i potvrdu više instance za te svoje opservacije.

S obzirom da je Međunarodna fudbalska federacija, povodom spora igrača Dejana Melega, naše Vojvodine i turskog Kajzeri spora, konstatovala da njen „Odbor ne može da zaključi da Arbitražni sud FSS potpuno poštuje princip jednakog predstavljanja“ i „Zato ne može da bude prihvaćen kao nezavisni Arbitražni sud koji garantuje fer procese“.

– Nezavisnost arbitraže uređena je FIFA Pravilnikom o statusu igrača, u članu 22b, koji kaže da je nezavisan svaki takav Sud koji ima jednako zastupljen broj arbitara predloženih od strane klubova i od strane igrača. Na primer, u Hrvatskoj su sve to usvojili, plus tamošnji stranci u domaćim ekipama u slučaju spora moraju na HRV arbitražu. Takođe, u praksi se mora imati pravo žalbe Sudu za sportsku arbitražu u Lozani (CAS), da bi FIFA takvu arbitražu priznala kao nezavisnu. A, kako stoje stvari u Srbiji? Za razliku od saigrača iz inostranstva, naša deca nemaju pravo da pravdu potraže pred CAS, gde se ista finansira novcem iz budžeta FIFA, šta više moraju skupo da plaćaju arbitriranje, dok je stranim fudbalerima sve to besplatno – pojašnjava za Danas predsednik našeg ogranka FIFpro Mirko Poledica, povodom pomenutog slučaja od pre nekoliko godina, kada je novosadski klub tvrdio da je njegov bivši prvotimac falsifikovao dokumentaciju.

On i njegovi saradnici nebrojeno puta su tražili od prvog čoveka srpskog fudbala Slaviše Kokeze i Izvršnog odbora FSS da postupe po propisima, ali su njihovi apeli i zahtevi otišli u vetar, baš kao i zvanično obraćanje istim povodom Povereniku za informacije od javnog značaja, čija kancelarija ne reaguje od prošlog marta.

– Evropska fudbalska federacija i FIFPro potpisale su pre osam godina sporazum o minimalnim uslovima ugovora između klubova i igrača, koji predviđa da se u sklopu svih nacionalnih federacija osnuje nezavisan Arbitražni sud, na način predviđen pomenutim Pravilnikom FIFA. Mi smo zahtevali od FSS da se na taj način arbitri i izaberu ali je Savez to odbio, pa među devet arbitara imamo samo dvojicu na listi biranih na predlog igrača.

Koliko se glas i prava fudbalera uporno i sistematski guše svedoči i sledeći detalj iz bliske prošlosti.

– Poslednjih nekoliko godina, u predmetima gde su sudile sudije pojedinci, samo jednom je sudio arbitar koji je predložen od strane igrača, dok su 99 odsto arbitraža sudili arbitri koje su predložili klubovi ili FSS. U jednom trenutku u Sudu su bila tri arbitra predložena od strane igrača, međutim FSS je smenio jednog od njih a na njegovo mesto postavio predsednika Skupštine FK Radnički iz Niša Radana Ilića, iako je strogo zabranjeno da predstavnici klubova budu arbitri.

Poledica nema dilemu oko toga da živimo u pravno neuređenoj državi, a sporno funkcionisanje AS FSS objašnjava interesima poslodavaca u domaćem fudbalu.

– FSS i klubovi žele potpunu kontrolu nad srpskim igračima koji nemaju nikakva prava u odnosu na strance, za koje je nadležna FIFA koja ima 24 arbitra u svom sudu od čega su 12 birani na predlog klubova a 12 na predlog igrača. Oni imaju pravo na jednostran raskid ugovora i na privremene registracije, dok naša deca nemaju ta prava i prema njima se odnose kao prema robovima. Iz nedavne odluke FIFA u gore pomenutom sporu jasno se navodi da FSS Arbitražni sud ne može pruži nezavisnu i poštenu arbitražu.

Nevolja je što ni kontinentalna ni planetarna krovna organizacija ne mogu tražiti ili naložiti otklanjanje navedenih nepravilnosti.

– Da hoće da postupa kako valja, FSS bi se dozvao pameti i posle jedne ovakve kritičke odluke sam promenio način rada svog Suda, ovako će nastaviti po starom. Znajući da FIFA i UEFA nemaju pravo da se mešaju u rad nacioonalnih Saveza. Oni štite strance, a rešavanje sporova naših igrača prepuštaju nama. Pod geslom – ne treba mi da se bavimo pravima vaših zaposlenih građana u vašoj zemlji. Tako da će igrači na privremenom radu ovde i dalje, u slučaju da im se duguju dve plate, moći da raskidaju ugovore posle samo 15-dnevnog upozorenja. Za razliku od naših fudbalera, kojima je u istoj situaciji uskraćeno pravo na takav odlazak iz kluba – zaključuje Poledica.

Slučaj Simunovića je nešto drugo

Pre dva meseca Disciplinska komisija Međunarodne fudbalske federacije (FIFA) obustavila je postupak koji je protiv Fudbalskog saveza Srbije pokrenulo Udruženje fudbalskih profesionalaca (FIFPro), povodom „kršenja principa i načela iz Statuta FIFA, kao i narušavanja integriteta Saveza“, tj. zbog „nesprovođenja pravila o nezavisnoj arbitraži u slučaju igrača Radničkog iz Niša Vladimira Simunovića“. Poledica kaže da nema mesta paralelama.

– Ne, ta dva slučaja nemaju veze jedan s drugim. U ovom se FIFpro obratio DK FIFA a ne njenom Sudu, pri čemu sledi sindikalna žalba Sudu za sportsku arbitražu u Lozani. Videćemo još kako će ta priča biti završena.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari