Zašto je Marko Janković oprostio dugovanje svom klubu

Ovu idiličnu sliku o ljubavi prema klubu poslednji u nizu je nastavio igrač Partizana Marko Janković, koji je prema sopstvenim rečima odlučio da oprosti dug između 160.000 i 200.000 evra. Janković se na otpis duga opredelio kada je dobio ponudu da pređe u italijanski SPAL.

– Partizan je u teškoj situaciji i značiće mu novac od mog transfera. Mislim da sam bio maksimalno korektan što se svega tiče. Imam potrebu da kažem, reč je o ogromnom novcu, za koji ljudi rade čitav život. Nisam ni stigao da izračunam, ali reč je o cifri između 160.000 i 200.000 evra. To je na ime zaostalih plata, premija, dodatnih bonusa i sve ostalo. Neka dugovanja sam reprogramirao prošle godine u ovom periodu. Sa moje strane to je maksimalno. Jednostavno, volim ovaj klub. Ako se nekad nađem u teškoj situaciji, a nadam se da neću nikad, valjda bi i bez ovog mog gesta, uvek mogao da računam na klub u kome sam odrastao – izjavio je Janković.

Crnogorski fudbaler nije usamljeni primer pošto je oprost dugova klubu u protekloj deceniji postala uobičajena praksa u skoro svim klubovima Superlige. Najveću pažnju javnosti po pravilu su izazivali fudbaleri večitih rivala, s obzirom na to da su redovno u pitanju cifre koje prevazilaze okvire prosečnih srpskih plata. Igrači koji ne žele da se dobrovoljno odreknu zarađenog novca ili da produže ugovor sa klubom, ne bi li tako omogućili veći priliv novca od budućeg transfera, susreću se sa mobingom, pa čak pretnjama. Najdrastičniji primer bio je pre četiri godine kada je kapiten Crvene zvezde Darko Lazović odbio da potpiše novi ugovor sa klubom, a uz to je zapretio da će sudski potražiti sve zarade koje mu se duguju. Lazović je tada stavljen „na led“, odnosno odstranjen je iz prvog tima, a potom je vraćen tek kada je pristao da se „svojevoljno“ odrekne dela duga. Još drastičniji primer star je 15 godina, kada su fudbaleru Crvene zvezde Marjanu Markoviću zapalili auto nepoznati počinioci, a incident se dogodio u trenutku kada je najavio da namerava da klub napusti kao slobodan igrač, po isteku ugovora. Vremenom je javnost prestala da saznaje za ovako drastične primere, ali se stara praksa nastavila. Iz Partizana je tako letos u turski Konjaspor prešao Marko Jevtović koji se iz ljubavi prema klubu odrekao 120.000 evra.

Fudbaleri se u ovakvim slučajevima uglavnom stavljaju pred takozvani svršen čin. Igraču se objasni da klub ima mehanizam da ne dozvoli da dođe do transfera, kao i da postoji opasnost da će izgubiti mesto u prvom timu, te da posle u karijeri nikada neće imati priliku da ode u klub kalibra koji ga traži. Upućeni tvrde i da se igračima često „prodaje“ priča da će za visinu tog duga spustiti cenu koju traže od drugog kluba, pa će mu tako „pomoći“ da dođe do realizacije transfera. Na kraju se pritisak vrši i tako što se fudbaleru predočava da u novom klubu ima priliku da zaradi višestruko više novca od visine duga, te da će ispasti naivan ukoliko je ne iskoristi. U ove mahinacije često su umešani i menadžeri fudbalera kojima je u interesu da što pre dođe do transfera kako bi ostvarili svoju proviziju, dok ih neretko ne interesuje to što je njihov klijent ostao uskraćen za pare koje mu pripadaju.

Bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević objašnjava za Danas da bi u slučaju velikog broja ovakvih dogovora policija imala elemente da ispita postoji li krivično delo.

– Ukoliko je bio prisutan psihički pritisak ili fizička sila, onda policija ima elemenata da proveri šta se dogodilo. Međutim, tako nešto nije lako dokazati ukoliko ne postoji neko ko će posvedočiti o tako nečemu ili ako sam igrač ne prijavi slučaj. S druge strane, razumljivo je da fudbaleri na to pristaju kako bi u povoljnom trenutku iskoristili mogućnost transfera pod povoljnim uslovima – tvrdi Ivošević.

On objašnjava i da se ovakvi slučajevi isključivo svode na lični interes igrača koji sam izvaga šta je bolje za njega.

– U pitanju je privatni interes fudbalera, dok bi u slučaju da se dokaže da je došlo do iznuđivanja volje to bilo krivično delo za koje bi Tužilaštvo moralo da reaguje po službenoj dužnosti. U svakom drugom slučaju fudbaleru jedino ostaje mogućnost privatne tužbe – zaključuje Ivošević.

Bivši fudbaleri treba da kažu istinu

Bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević ističe da ključ problema drže bivši fudbaleri.

– Teško je očekivati da bi neko od aktivnih igrača izašao i rekao da je trpeo bilo kakav pritisak. Logično je da oni razmišljaju o svojoj karijeri i tome šta ih tek čeka. Jedini način da se skrene pažnja na takvu pojavu mogao bi da bude da neko od bivših igrača, koji su odavno završili karijeru, kaže javno zašto je zapravo oprostio dug klubu.