Zašto je mogući meč Zvezda – Dinamo tema dana u regionu?

U trenutku kad nisu odigane ni prve utakmice tog trećeg kola, krenula su nagađanja, špekulacije i opservacije na temu da li će taj duel uopšte biti održan, ili da li će se i kako završiti, više u „tehničkom“, nego u fudbalskom smislu.

U trenutku kad većina u obe države misli da za to još „nije trenutak“.

UEFA, naravno, ne smatra da je više od četvrt veka posle završetka rata na teritoriji Hrvatske potrebno nikakvo dirigovanje žreba u tom smislu, niti je ikome padalo na pamet da „razdvoji“ srpskog i hrvatskog šampiona.

Odmah po žrebu tabloidne javnosti na ove strane počele su da se bave onim što najbolje znaju i njaviše vole, sa nekim zajedničkim nadnaslovom- „Kako će izgledati taj duel, da li je izvodljiv i zašto nije“. Sa „sećanjima“ na 13. maj 1990. i neodigranu utakmicu istih rivala na stadionu u Maksimiru, koja je skoro konsenzusom proglašena za početak rata na ovim prostorima.

Podsećanje za nove generacije, Zvezda je tad bila ubedljivo prva na tabeli prvenstva SFRJ,

Dinamo je eventualnom pobedom mogao malo da iskomplikuje stvari u finišu, ali to je bilo najmanje bitno.

U SR Hrvatskoj su u aprilu 1990. godine održani lokalni, parlamentarni i predsednički izbori gde je pobedila Hrvatska Demokratska Zajednica, a predsednik SR Hrvatske je postao Franjo Tuđman.

Do te utakmice nisu zamenjeni „kadrovi“ u policiji, navijači iz Beograda su znali zašto su otputovali, a domaći još više. Posle tuča pre utakmice, ali i na stadionu,

Bed blu bojsi su probili ogradu, usledilo je dugo vijanje njih i policije po terenu, utakmice naravno nije bilo.

Kakve to ima veze više od 30 godina kasnije, u Nionu ne znaju i ne zanima ih, a ovde je krenulo mazohističko naslađivanje efektima balkanskog mentaliteta i „istorijskih“ dugova i naplata.

Malo ko se uopšte bavio upoređivanjem kvaliteta dva eventualna rivala, njihovim evropskim dometima uopšte i u poslednje vreme, budžetima.

Tema su jedino šanse da se te dve utakmice završe na terenu i da posle histerije na obe strane koja je nesumnjiva, dođe i do fudbalskog, rezultatskog epiloga.

Srpski i hrvatski klubovi u međuvremenu su se sastajali u evropskim kupovima četiri puta.

Neposredno posle rata žreb je u prvom kolu kvalifikacija za Ligu šampiona spojio hrvatsku Kroaciju (kako se Dinamo na insistiranje Franje Tuđmana tada zvao) i Partizan.

Sve je tada bilo sveže, bojazan je bila opravdana, ali se završilo samo sa najogavnijim verbalnim nasiljem, koje se na ovim prostorima smatra nužnim, pa i dozvoljenim.

Crno-beli su u Beogradu 23. jula 1997. pobedili 1:0, u revanšu u Zagrebu sedam dana kasnije Kroacija je slavila sa 5:0 i nanela jedan od najtežih evropskih poraza Partizanu.

Na obe utakmice stadioni su bili puni, i „većih“ incidenata nije bilo.

Dve sezone kasnije, u kvalifikacijama za Kup UEFA sastali su se Partizan i Rijeka, crno-beli su kod kuće pobedili 3:1, a na „Kantridi“ čak 3:0.

Obilić i Cibalija bili su rivali u sezoni 2000/2001 u Intertoto kupu.

Vinkovčani su kod kuće bili bolji 3:1, a u evanšu je bilo 1:1, i takmičenje i utakmice su bile relativno beznačajne, mnogo je bitniji bio kontekst i činjenica da je Obilić klub Željka Ražnatovića Arkana.

I „najsrpskiji“ od svih srpskih klubova Crvena zvezda je u sezoni 2005/2006 za rivala dobila hrvatski klub.

U drugom kolu Kupa UEFA crveno bneli su protiv Intera iz Zaprešića slavili u gostima 3:1, a u Beogradu je bilo 4:0 i tada je jedino „zanimljivo“ bilo dali će navijače iz Srbije pustiti preko granice i kad.

Posle velikih nereda u Mostaru tokom utakmice između Zrinjskog i Partizana u julu 2007, posle kojih su Beograđani izbačeni iz evrokupa te sezone, UEFA je uvela „dirigovani“ žreb koji je onemogućavao susrete srpskih i hrvatskih klubova, zbog velikog bezbednosnog rizika.

Za manje upućune, Zrinjski je klub iz Zapadne Hercegovine, po imenu, navijačima, i suštini čisto hrvatski iako geografski iz BiH.

Ostalo je nevažno da je Partizan utakmicu u Mostaru na kojoj je dugo trajala tuča navijača na tribinama dobio 6:1, revanš u Beogradu 5:0, a posle njega je suspendovan od UEFA.

„Šta bi bilo, kad bi bilo“, ipak ne smeta čaršijskim elaboracijama pred mogući „meč decenije“.

Sve ovo pre smatra se „manje opasnim“ jer Zvezda slovi za državni projekat, kao i Dinamo, te bi to bio sudar za prestiž „na najvišem nivou“.

Uz činjenicu da „navijači“ i jednih i drugih, i „evropski“ gledano spadaju u najekstremnije sa bogatom istorijom incidenata i kazni u UEFA arhivama, i da bi to mogao da bude susret od „najvišeg nacionalnog značaja“, hipotetička utakmica je dobila mnogo veću težinu od plasmana u Ligu šampiona i sve finansijske dobiti koje to donosi.

I dovela u situaciju da je podatak da bi Zvezda u prvoj utakmici trebalo da bude domaćin postao vrlo značajan.

Jer bi očekivani incidenti, pa i oni verbalni, mogli da učine da prvak Srbije bude diskvalifikovan iz daljeg takmičenja pre revanša.

Posebno kao povratnik kod Disciplinske komisije UEFA, upravo pošto je odslužila kaznu zbog vređanja Zlatana Ibrahimovića.

Dupli remi reprezentacija

Posle rata došlo je i do susreta reprezentacija Jugoslavije i Hrvatske. U kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 18. avgusta 1999. u Beogradu je bilo 0:0, a u Zagrebu 9. oktobra 2:2. Strelci su bili Bokšić (20) i Stanić (46) za Hrvatsku, Mihajlović(26) i Stanković (31) za Jugoslaviju, kao prva u grupi Jugoslavija se plasirala na EP u Belgiji i Holandiji, poslednjem na kojem smo učestvovali. Hrvatska je pala na treće mesto u grupi i nije učestvovala ni u baražu. Meč je ostao zapamćen po „kontaktu“ Zorana Mirkovića i Roberta Jarnija zbog kojeg je reprezentativac Jugoslavije dobio crveni karton.