Zašto kadrovske promene u FSS nisu rešenje za probleme u srpskom fudbalu?

… jer bi u analima travnatog loptanja na ovim prostorima ostalo upisano da je A reprezentacija baš za vreme predsedničkog mandata Slaviše Kokeze prekinula dvodecenijski kontinuitet neučestvovanja na prvenstvima Evrope, a nacija i tabolidni mediji bi uveliko bildovali nacionalizam  pred omiljen im okršaj sa Hrvatskom u grupnoj fazi EURO.

Ovako je još jedno bolno spuštanje na zemlju „evropskih Brazilaca“ otvorilo Pandorinu kutiju.

Do vrha ispunjenu najrazličitijim sistemskim devijacijama, čiji istorijat u nekim slučajevima seže sve do „velike“ Jugoslavije (kao što je mešanje politike u sport), s tim što su nasleđene anomalije prilježno razrađivane do „savršenstva“, a dejstvo im pojačano dodatnim teškim poremećajima, pa je poraz od „male“ Škotske mnogo više od katastrofalnih 89 minuta pre produžetaka i zlehude sreće na penal ruletu.

Predugo skupljana žuč samo je čekala trenutak da prelije čašu, a sveopšti gnev preraste u sve brojnije zahteve za urgentnim i suštinskim promenama u ovom sportu, s tim što nema svačija kritika isti smisao i kontekst, još manje težinu i moguće reperkusije.

– Gledao sam, žao mi je. Ali tu imam neke druge vesti, koje će biti dobre za neke ljude. Nama je posao da dugoročno promenimo te stvari. Pre šest godina smo imali blatnjave terene, a sada imamo travu. Moramo da izgradimo nove stadione, da dovedemo publiku na utakmice, da izgradimo drugačiju i ozbiljniju organizaciju. Moraćemo da popravimo struku, mnogo toga moramo da uradimo, ali uložićemo pre svega u infrastrukturu, koja je od presudnog značaja za budućnost – tako je neuspeh u baražu za EP i aktuelni fudbalski trenutak u Srbiji video njen gospodar Aleksandar Vučić, čija se predsednička, a ranije premijerska, potreba da u sve gura nos, za sve pita i o svemu odlučuje jasno prepoznaje u navedenoj izjavi.

U delu u kom indirektno deli packe partijskom kolegi Kokezi, smatrajući izgleda da je vreme da se zaslužnom prvoborcu Srpske napredne stranke stavi glava na „panj“ ili da sam napusti fotelju koju greje još od 2016. godine, bez da je imao ikakve valjane kvalifikacije za tu funkciju.

Kao ni pre toga za visoku poziciju u Upravnom odboru Crvene zvezde, čiji su bivši i sadašnji čelnici po volji Vučića.

Baš kao i „ekipa“ sa Partizanovog dela Topčiderskog brda.

Koliko je odavno napravljena spona između političara i fudbala u međuvremenu ojačala govori i to što je najviši akt FSS tako skrojen da samo neko „sa strane“ ili „sa vrha“ može da smeni Kokezu ili sutra nekog drugog izvršitelja domaćih zadataka.

– Ako pogledamo Statut Fudbalskog saveza Srbije i vidimo u Članu 42 da je sva moć data predsedniku, jer od 15 članova Izvršnog odbora direktno postavlja svojih osam bez nužne saglasnosti Skupštine FSS, onda dolazimo do toga da su promene nemoguće ukoliko ne bude neke političke intervencije. Što se tiče samog Kokeze, ukoliko on sam reši da kaže da ne želi da ode, aspolutno ne postoji teoretska šansa da se nekim regularnim putem smeni. Kada u Skupštini FSS od 69 delegata samo 22 daju klubovi, a 47 su njegovi drugari, odnosno prijatelji i poslušnici, onda ne postoji nikakva mogućnost da bude smenjen legitimnim putem, ako ne dođe do nekog upliva sa strane – objašnjava za Danas predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Nezavisnost Mirko Poledica.

Borac za prava igrača, pravdu i regularnost u srpskom fudbalskom mulju ne misli da bi povlačenje ili teranje Kokeze nužno značilo promenu negativne prakse, jer je greška sistemska, a ne jedino u liku i delu jednog čoveka na čelu Saveza.

– Nije samo stvar da li će otići Kokeza. Ako se ceo sistem ne resetuje onda su sve promene nebitne. Ovde nije problem Slaviša Kokeza već nakaradni sistem koji je postavljen tako da su 18 komisija koje ima FSS bukvalno privatizovane i nemaju apsolutno nikakvu nezavisnost u odlučivanju. Suština vođenja Saveza je da sve te komisije, koje broje 102 čoveka, budu nezavisne i da donose odluke u skladu sa zakonom. Sve ostalo su kozmetičke promene – jasno je Poledici.

Ni bivši fudbaler Atletiko Madrida Rade Bogdanović nije za paravan promene, a za popravljanje stanja u srpskom fudbalu kaže da mora biti dug i naporan proces.

– Tek treba da vidimo da li će promene u FSS biti suštinske ili kozmetičke. Ako budu ove druge, spasa nam nema. Ako budu krucijalne onda imamo sigurno period od četiri do osam godina da se izvučemo iz blata u kome smo sada. Promene i uspesi ne dolaze preko noći, pogotovo u fudbalu – objašnjava jedan od retkih poznavalaca srpskog fudbala bez dlake na jeziku.

Našem sagovorniku je drago što su počeli da se javljaju bivši reprezentativci i, poput prvog glasnogovornika Nemanje Vidića, traže korenite transformacije Saveza i fudbalske baze, međutim sumnja da bi se iko od njih u ovom trenutku prihvatio da se „valja u blatu srpskog fudbala“.

– Od toga što se oglašavaju pojedini bivši igrači nažalost nema ništa. To što se oglašavaju bivši reprezentativci sporadično teško će da nešto ozbiljnije promeni. To su sve individualni istupi, pre nego što će oni zaista da se uhvate u koštac sa problemom. Lično mislim da se niko normalan, ko iza sebe već ima karijeru i novac, ne bi prihvatio posla u srpskom fudbalu – dodaje Bogdanović, uz napomenu da je nerešen vlasnički status većine klubova najveća kočnica za ozbiljne promene.

– Da bi uopšte mogao da se napravi uspeh u sportu, prvo je potrebno da se promeni vlasnička struktura klubova. Kada se ona promeni onda će biti sve manje i manje tog uticaja sa strane mediokriteta i ovih koji su celi život na državnim jaslama. Svaki put ponavljam da je Zlatibor bila jedna dobra i lepa planina dok je nisu uništili poslednjih deset godina, ali na njoj se ne stvaraju fudbalski treneri – zaključuje Bogdanović.

I savršeno je u pravu, jer je srpski fudbal gubilište za sve one što su dorasli svom pozivu, ne misle tuđom glavom i ne boje se da stvari nazovu pravim imenom.

U četvrtak o Tumbakoviću

Ako se nešto u međuvremenu ne promeni, u četvrtak bi trebalo da se sastane Izvršni odbor Fudbalskog saveza Srbije i tom prilikom pročešlja traženi izveštaj selektora Ljubiše Tumbakovića, u kom bi ovaj, po ranije utvrđenoj proceduri, morao da objasni šta je i kako je (u)radio od kako mu je najjači nacionalni tim predat iz ruku smenjenog Mladena Krstajića. Vrlo je verovatno i da će se raspravljati o njegovom statusu, jer nije malo onih među najvišim funkcionerima FSS što bi digli ruku za otkaz ili sporazumni razlaz, kao u slučaju većine njegovih prethodnika. U ovom trenutku, nekadašnjem strategu Crne Gore ne pada na pamet da korvertira ostavku i time primi na sebe svu krivicu za debakl u baražu.

Politika van Statuta

FIFA, UEFA jasno ne dozvoljavaju mešanje države i političara u rukovođenje Fudbalskim savezom. Ta odredba jasno stoji u Statutu FSS, u članu dva:

„FSS je nepolitički i nedobitni sportski savez zasnovan na principima integriteta i sportskog duha u skladu sa principima fer-pleja. Prava, dužnosti i obaveze FSS definisani su autonomijom koju mu pruža regulativa FIFA, UEFA, Zakon o sportu i propisi FSS“.

FSS je po članu 4 „Neutralan po političkim i religijskim pitanjima“.