Zašto se Vojvodina odriče trenera Lalatovića i najboljih igrača?

Epilog dešavanja u FK Vojvodina mogao bi da se nasluti posle poslednje odluke Upravnog odbora da se ne nastavi saradnja sa trenerom Nenadom Lalatovićem, najuspešnijim strategom „lala“ u poslednjih desetak godina, kao i da se klub na leto svesno odrekne najboljih igrača.

Na kraju verovatno nije ni bitno koja je politička struja pobedila u „staroj dami“, mada je svima jasno da je to SNS, pošto će izgleda svi postati gubitnici, a najviše navijači Vojvodine.

Obrazloženje da je Lalatović nepotreban Vojvodini zbog koncepcijskog razmimoilaženja, odnosno zahteva trenera da se produže ugovori sa „šestoricom vremešnijih fudbalera“, a da klub ne želi da „iskusniji zauzimaju mesto mlađima“ zvuči sarkastično.

Naročito jer je opšte poznato da je Lalatović trener koji je u svakoj sredini gde je radio uvek u prvom timu forsirao po nekoliko mlađih igrača, kao i da slovi za stručnjaka koji čak ume da fudbalskim žargonom istrpi talentovane igrače i da im šansu da se do kraja razviju.

Iako je kapiten Nikola Drinčić sa svojih 36 godina nesumnjivo u zalasku karijere, nema dileme da je u prethodne dve sezone bio lider ekipe i da bi to sigurno mogao da bude još najmanje godinu dana.

Namera kluba da olako pusti najboljeg igrača Sinišu Saničanina u Crvenu zvezdu vraća „lale“ u period kada su služile samo za pojačavanje večitih rivala. Navodi i da bi Miodrag Gemović i najbolji strelac ekipe Miljan Vukadinović takođe mogli da se nađu na izlaznim vratima „Karađorđa“ takođe zabrinjavaju navijače.

Podsetimo, „stara dama“ će naredne godine igrati u kvalifikacijama na novo takmičenje, Ligu konferencije, u kojoj će konkurencija biti znatno slabija od Lige Evrope, zbog čega mnogi vide istorijsku šansu „lala“ da se plasira u grupnu fazu ovog evrokupa.

Druga strana iste medalje jesu finansije, pošto su evropski klubovi odavno prestali da kupuju „zrele“ srpske fudbalere, već traže isključivo mlade igrače.

Predsednik Upravnog odbora novosadskog kluba Dragoljub Samardžić pristao je da za Danas objasni zašto je pet od šest članova, na kraju dugog razmatranja svih okolnosti i opcija glasalo za rastanak sa trenerom Lalatovićem.

– Pozvali smo ga pre dve godine, jer smo hteli rezultate, on je taj posao sjajno odradio. Naravno, zajedno sa igračima, svojim saradnicima i klubom koji mu je stvorio potrebne uslove i uložio mnogo para u to. Hvala njemu i ekipi na Kup trofeju, trećem mestu i fantastičnoj igri, ali nemamo više dovoljno novca da to finansiramo, a ne postoji nijedna ponuda za naše igrače. Zato smo odbili njegov predlog za produženje ugovora najiskusnijim prvotimcima, klupska politika u naredne dve godine biće promocija momaka iz naše škole, njihovo stavljanje u evropski „izlog“ i punjenje kase transferima. Sadašnji put je duplo skuplji od ovog kojim smo krenuli – kaže prvi čovek „lala“, uz napomenu da je letošnje nastupanje u Evropi bila velika čast, ali je donelo 320.000 evra minusa u budžetu kluba, čijih je 16 klinaca iz generacije 2003. ovih dana potpisalo profesionalne ugovore.

Osim koncepcijskih razlika sa šefom struke, naš sagovornik navodi još jedan razlog zbog kog nije produžena saradnja.

– Osetio se „zamor materijala“ kod njega, borio se na svim frontovima, pa i tamo gde nije smeo, jer je to zadiralo u politiku kluba, a pri tom je od prvog dana imao apsolutnu autonomiju u svom radu. Sa nama je osvojio prvi trofej, bićemo srećni ako ih uzme još 10. Život je čudo, možda nam se opet ukrste putevi – zaključuje Samardžić, svestan da je FK Vojvodina dužna da svima isplati sva dugovanja po osnovu ugovora, bez obzira što ih je sklapao prošli UO.

Bivši direktor u Vojvodini Miroslav Vislavski smatra da je klub žrtva političkih prepucavanja, a da uprava verovatno nije svesna sa kakvim se ustvari izazovima suočava.

– Deo ovog rukovodstva kluba čine nemušti i nedorasli ljudi, naročito da vode klub u ovom periodu raznih iskušenja kroz koje prolazi ceo fudbal, a ne samo Vojvodina. Kada kažem iskušenja, mislim od materijalne osnove, preko moralnih principa, fer-pleja i svih vrednosti koje nosi fudbal kao sport, a oni su naprosto nedorasli za to. Zbog načina na koji se vodi klub verovatno je to razlog zašto je izgubljen interes široke javnosti za Vojvodinu. LJudi po Novom Sadu više ne prepoznaju igrače koji igraju za klub, ne znaju ni ko je u upravi. Klub kao da je postao sam sebi dovoljan. Ovo je suština jednog ličnog osećanja koje vlada generalno gledajući na prilike u fudbalu, a Vojvodina je samo izdanak toga. S druge strane, postoje stranačke deobe koje nisu iskrene ni u opštoj politici, a kamoli tamo gde su manji interesi po sredi, što nesumnjivo utiče i na Vojvodinu – tvrdi Vislavski.

Bivši trener i takođe nekadašnji direktor „stare dame“ Milorad Kosanović tvrdi da je Vojvodina propustila još jednu u nizu prilika da ponovo postane veliki klub.

– Ne mogu da verujem da je moj klub dozvolio sebi da se neko s njim tako poigrava. U Vojvodini se u poslednjih 20 godina izdešavalo mnogo ružnih stvari. Ona je bila dete ovog grada i cele pokrajine, a postala je nešto s čime su se igrali pojedinci koji ne zaslužuju uopšte ni da uđu na stadion, a ne da sebi uzmu za pravo da se tako ponašaju. Klub i sada ima šansu, tu je Bajatović koji može da obezbedi sredstva, pa iza leđa uprave stoji gradonačelnik Novog Sada (Miloš Vučević), postoje dakle ozbiljni preduslovi da Vojvodina postane ozbiljna. Najveći je problem što su ljudi iz kluba dozvolili da se s njima igraju kojekakvi menadžeri i kvazimenadžeri i kvazistručnjaci – priča Kosanović.

Novosadski klub po njegovom mišljenju ne može da pretenduje da bude prvak, sve dok je politička odluka da ispred moraju da budu dva „državna projekta“.

– Nadam se da će Vojvodina pronaći snagu da izađe na svoj put, bez pomoći menadžera iz Beograda i klubova koji žele da se ubace u nju. Vojvodina ima dobru školu, ima veliki potencijal. Ona mora da sačuva sebe i da se time bavi, a ne da ima ambicije da bude prva. To jednostavno ne može, zato što postoji jedan državni klub i drugi koji ga prati, a svi ostali kako prođu. Treba se okrenuti onome što je moguće, a to je razvoj svog pogona i momaka iz svog grada i kompletno fudbalsko stasavanje te dece u svom gradu. A ne da se bave prodajom i preprodajom s kojekakvim sumnjivim tipovima – zaključuje Kosanović.

Novi stadion više niko ni ne spominje

Od pompezne najave gradnje novog stadiona koju je izneo prvi čovek Srbijagasa Dušan Bajatović ostalo je za sada samo obećanje. Klub koji razmišlja kako da budžet napuni samo prodajom fudbalera teško da može da sebi priušti novi fudbalski dom.

Odbijao da mu drugi sastavljaju tim

Nenad Lalatović je očigledno već dugo vremena u sukobu s upravom oko toga kojim igračima treba dati šansu u prvom timu. Nedavno je čak sadašnjoj upravi poručio da „nekom drugom treneru uz kafu sastavljaju tim“, mada čelnici kluba tvrde da nikada nisu zadirali u trenerske ingerencije i izbore.