Zašto Srbija ni posle 20 godina ne uspeva da se plasira na Euro?

Nacionalni fudbal dve decenije unazad nema uspostavljen sistem sa jasnim planom i ciljevima, a kada se čak i u tom „ad hoc“ radu pojavljivao neko poput Radomira Antića ili Slavoljuba Muslina, pokušavajući da individualnim sposobnostima napravi nekakve čvrste temelje za budućnost – ekspresno bi bio najuren, ako pre toga sam ne bi shvatio da mu tu nije mesto.

Iza najvećih očekivanja kriju se najveća razočaranja. A očekivanja javnosti Srbije možda su i nerealno napumpana medijskim natpisima posle pobede nad Norveškom (2:1) u polufinalu baraža.

Podsetimo da pre samo godinu i kusur dana malo ko je verovao da bi „orlovi“ uopšte mogli da dođu u poziciju da se bore za EURO, naročito posle debakla od Ukrajine (0:5).

Nekadašnji napadač Atletiko Madrida Rade Bogdanović ističe za Danas da su Škoti samo još jedan od protivnika u nizu koji su pokazali da su srpska fudbalska javnost i struka u zabludi da „mi znamo da igramo fudbal“.

– Poslednji odlazak na Evropsko prvenstvo bio je pre 20 godina i oprostili smo se od njega tako što smo izgubili 6:1 od Holandije. Zato nije nikakvo iznenađenje što nismo otišli, već bi pre bilo iznenađenje da smo otišli. Škoti su došli u Beograd i demonstrirali silu na „Marakani“. Silu su demonstrirali tako što su ćutali pred meč, izašli na teren, a zatim odigrali presing u 80 odsto utakmice. Oni su 80 odsto vremena igrali presing na našoj polovini, i to u meču koji je trajao 120 minuta. To nam govori da ne znamo da igramo, da se takmičimo i da pobedimo u modernom fudbalu. Mi smo još uvek u onoj fazi u kojoj mislimo: „ja znam da igram, a oni neka trče“ – objašnjava Bogdanović.

Plasman na velika takmičenja nastavićemo po njegovim rečima da ostvarujemo samo slučajno, sve dok na ključne pozicije u fudbalu ne dođu najškolovaniji ljudi.

– Gledao sam utakmicu Škotska – Izrael koja je prethodila ovoj, a takođe je odlučena penalima. Škotska je izvela pet penala i kod svih pet lopta je išla u rašlje. Odigrali su utakmicu besprekorno, kao protiv Srbije. Svaki deo terena su pokrili. A ovo je maltene bio preslikan taj meč. To što naši bajni stručnjaci misle da mi znamo da igramo fudbal, mogu samo da kažem da su fudbalske neznalice. Koliko mi fudbal znamo da igramo najbolje se videlo na primeru kako smo protiv Škota iznosili loptu iz faze odbrane u fazu napada, a nismo umeli da je iznesemo. Mi živimo u zabludi i zato ne znamo ništa. Mi znamo možda da igramo u mestu, ali fudbal je danas igra u trku i u prostoru. Prošli smo onako kakvi su nam učitelji, a u modernom fudbalu i Evropi nije zapamćeno da se fudbalska škola vodi sa planine, umesto iz grada i sa fakulteta – dodaje Bogdanović.

Restartovanje sistema jedino je rešenje kome bi po njegovom mišljenju trebalo pribeći što pre.

– Rekao sam i ranije da je srpski fudbal pokojnik koga nema ko da sahrani. Sad bih zamolio nadležne iz fudbalskih struktura da zamole nekog vladiku da održi i to poslednje opelo i da napuste svi Fudbalski savez, da se raspišu novi izbori, a da dođe novo rukovodstvo koje 20 godina nije učestvovalo u reprezentativnom fudbalu – napominje Bogdanović.

Bivši trener Crvene zvezde Milorad Kosanović nema dilemu da odgovornost, ne samo za poraz od Škotske, već višegodišnji niz slabih rezultata zajedno dele igrači, selektor(i) i Savez.

– Svako ima svoj deo krivice u odnosu na ono za šta je zadužen. Savez je zadužen da bira najbolje što može i omogući da se sistemi uspostave i čuvaju i da ništa drugo ne može da bude važnije i jače. Sistem mora da funkcioniše od najmlađe selekcije do „A“ tima. Struka je odgovorna za pripremu meča, a igrači za ono što su uložili u utakmicu. Mi smo u ovom momentu, upravo zato što te tri stvari nemamo dobro posložene, a nema ni odgovornosti, ušli u fazu da smo postali treća klasa reprezentacija u Evropi. Nemojmo se iznenaditi ako i taj status izgubimo – upozorava Kosanović.

Škotska je po njegovim rečima demonstrirala moderan fudbal kakvom Srbija još uvek samo teži.

– Današnji fudbal se strašno promenio još od ne tako davne tika-take Gvardioline. Ono što je danas dominantno najbolje vidite kada gledate Bajern ili Nemce. Na utakmici sa Škotima imali smo priliku da gledamo sudar dve reprezentacije koje fudbal razumeju potpuno različito, a predaleko su jedna od druge. Ne zato što su Škoti vrsni igrači i pametniji, nego zato što im većina fudbalera igra u Premijer ligi. Oni su tamo stekli određene automatizme i sa time su i došli. Njihovom selektoru je dovoljno bilo da im prosto kaže da je najbitnije da udalje Mitrovića, Tadića i Sergeja od gola i ostatka ekipe i to su rutinski i uradili. Oni inače tako igraju i tamo, stalno prema lopti, stalno pritisak na igrača, udvajanje, čvrsto, onda s loptom što brže prema napred – priča Kosanović.

Dodaje i da je rešenje jedino iz temelja promeniti način i filozofiju rada u domaćem fudbalu.

– Naš fudbal je u problemu i ne znam koliko smo toga svesni. Mi mislimo da je dovoljno da imamo 11 dobrih igrača i da će oni poređani na terenu da uzmu loptu, ali kome i kako ne razmišljamo. Fudbal je otišao u drugom pravcu. Zato smo videli dve potpuno drugačije filozofije. I danas se rađaju talenti u Srbiji, ali se mi više ne bavimo proizvodnjom igrača nego samo gledamo kako da što pre afirmišemo maloletno dete da ode u inostranstvo – ističe Kosanović.

Ljupko Petrović, trener koji je sa Crvenom zvezdom 1991. bio klupski šampion Evrope, smatra da je „orlovima“ protiv Škotske poklopilo istovremeno (pre)više loših stvari.

– Nekada dođe dan kada se sve poklopi da ne ide, a to smo videli protiv Škotske. Selektor nije imao tri igrača koji su fenomenalno igrali protiv Norvežana: Đuričića, Kolarova i Ristića. Ne znam da li je to glavni uzrok, ali protiv Škota je viđeno strašno bledo izdanje. U prvom redu su igrači krivi, pa redom svi ostali. Siguran sam da su od trenera dobili dobra upustva, ali na terenu nisu prikazali ni pola onoga što su protiv Norvežana. Mislim da je Gudelj vidno nedostajao u sredini terena. Trebalo je staviti klasičnog štopera, jer smo bez njega u sredini mnogo izgubili. On nije kreativan igrač, ali je ključan da u sredini zaustavlja protivničke kreativce – tvrdi Petrović.

Trofejni stručnjak napominje da je Srbiju protiv Škotske, koja je po njegovom mišljenju čak slabiji rival od Norveške, preskupo koštao mentalitet.

– Posle Norveške je delovalo i u javnosti i kod igrača da smo već otišli na EURO, a ustvari nismo. Platili smo ceh takvog načina razmišljanja. Trebalo bi iz ovoga izvući pouke da se ne bismo posle sledećih kvalifikacija ponovo pitali zašto ponavljamo greške – zaključuje Petrović.

Zamoliti Paunovića da bude selektor

Rade Bogdanović nema dilemu da bi trener Redinga trebalo da što pre postane selektor Srbije.

– Budućem predsedniku Saveza preporučio bih da ode do Engleske i da zamoli Veljka Paunovića da bude selektor narednih barem osam godina jer je to jedini pravi kandidat koji može da ujedini i povrati fudbalsku Srbiju. On je trenutno najbolji zato što je je iz fudbalske porodice, od oca koji je znao šta radi i imao renome, zato što ima i obrazovanje i znanje, zato što priča pet jezika, i najbitnije zato što je jedini sa ovih prostora koji je kao trener bio svetski prvak sa Srbijom i pokazao je da ume da radi sa klincima koji su tada bili šampioni, a do sada je trebalo da postanu nosioci igre nacionalnog tima – tvrdi Bogdanović.

Nema vremena za promene

Ako će doći do promene selektora, rukovodstva FSS, načina rade, pa čak i igrača na koje se računa u reprezentaciji – onda to mora da se uradi odmah, danas, bez ikakvog odlaganja. Već 7. decembra će Srbija saznati imena rivala sa kojima će se boriti za odlazak na Svetsko prvenstvo u Kataru 2022. godine. Kvalifikacije će trajati najkraće u dosadašnjoj istoriji, od 24. marta do 16. novembra, a u nizu će se igrati po tri utakmice. Na Mundijal će ići pobednici grupa, a 10 drugoplasiranih selekcija, kao i najbolje dve reprezentacije iz Lige nacija koje nisu prošle kroz kvalifikacije. Igraće baraž za još tri mesta.