Zašto UEFA ne sme da uvede privremene mere u FSS uprkos svim dešavanjima: Čeferin ima svoju logiku i računicu

Da je izborna sednica Skupštine FSS, iz oktobra 2022. godine, prošla kako se očekivalo, odnosno da glasačka baza nije naprasno uskratila podršku, prethodno masovno podržanom, zameniku predsednika Nenadu Bjekoviću danas ovo ne bi bila tema već bi se javnost i mediji bavili aktuelnim ili budućim potezima naslednika Slaviše Kokeze.

Međutim, sledećeg meseca će se navršiti tačno dve godine kako je poslednji „regularni“ vladar fudbalske Srbije prinuđen da potpiše ostavku, pod optužbom da je blisko sarađivao sa pripadnicima zloglasnog kriminalnog klana Veljka Belivuka, iz redova najtvrđeg jezgra „navijača“ Partizana, a da još niko nije dobio njegov pun mandat.

Otuda spekulacije o uvođenju pivremenih mera od strane Međunarodne fudbalske federacije, koja je u prošlosti umela da reaguje na takav način u sličnim situacijama. Jer, ima pravo na intervenciju, u ovom slučaju na mig Evropske fudbalske federacije. Samo što u drugom delu rečenice leži argument tumača situacije ubeđenih da nema ništa od te rabote.

Barem ne do aprila, za kada su zakazani predsednički izbori u UEFA. Aleksandar Čeferin je jedini kandidat za najistureniju i najodgovorniju funkciju u vrhovnoj kontinentalnoj fudbalskoj organizaciji i ima velike šanse da još jednom dobije potrebno većinsko poverenje udruženih nacionalnih Saveza, kao što je to bio slučaj 2016. i 2019. godine.

Ali, kako u životu ništa nije sigurno, a pravnik iz Slovenije se u međuvremenu zamerio nekim od najmoćnijih evropskih klubova, sprečivši ih (za sada) u realizaciji Superlige, van okvira UEFA, mora da vodi računa o svakom potencijalnom glasu. A, Srbija mu je od početka liderske karijere, kao centar eks Jugoslavije, predstavljala oslonac u tom smislu.

Upućeni u trenutna zbivanja u Beogradu i Nionu tvrde da Čeferin neće posezati za radikalnim potezom, uopšte ili dok ne završi svoj posao. Istovremeno se nadajući da će FSS do tada dobiti validnog predsednika. U skladu sa odredbama internog Statuta, čiji su osetljivi delovi sadržaja pisani uz pomoć i(li) naloge stručnjaka iz UEFA, jer ga je trebalo prilagoditi međunarodnoj regulativi.

Istina, FSS i politički faktori, po davnašnjem nepisanom pravilu usko povezani sa svim bitnijim kadriranjima u srpskom sportu, nisu ga poslušali pretprošlog decembra. Do kada im je rečeno da moraju da dovedu nekog novog Kokezu. Druga, još bitnija je stvar što izbori nisu ni zakazani, a zna se da izborna procedura ne može biti kraća od mesec dana.

Što ne znači da prestrojavanje nije uveliko u toku i da se ne „krčkaju“ prredsedničke kandidature. Bivši ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović, u kuloarima je još jesenas označen kao glavni kandidat države, nekadašnji visokorangirani poitičar i generalni sekretar Crvene zvezde, Nebojša Leković, preko medija je najavio uključivanje u trku…

Dok je legendarni kapiten Mančester junajteda, vlasnik profi trenerske licence stečene u Engleskoj i polaznik master klase sportskog menadžmenta pri UEFA, Nemanja Vidić, pre neki dan postao član Skupštine FSS. I time ispunio polazni uslov za eventualno podnošenje kandidature. To jeste uključivanje u borbu za vrhovno mesto u srpskom fudbalu, kog je svojevremeno oštro i s mnogo pokrića javno iskritikovao.

Na potezu je aktuelno rukovodstvo FSS, u kom nema više članova Upravnog odbora s početka drugog Kokezinog mandata ili su to i dalje samo na papiru, jer kažu da nemaju uvid u proceduru i suštinu donošenja odluka, zbog čega se često preko medija konfrotiraju sa kolegama iz srpske fudbalske vrhuške.