Završene OI: Amerikanci najuspešniji, Srbija na 32. mestu

Posle dvočasovnog programa, u kome je učestvovalo na desetine muzičara i više hiljada profesionalnih plesača i dobrovoljaca, prvi čovek Rio de Žaneira predao je olimpijsku zastavu gradonačelniku Tokija, gde će za četiri godine biti održane 32. Olimpijske igre.

Zatvarajući Igre, predsednik Međunarodnog olimpijskogkomiteta Tomas Bah zahvalio je svim učesnicima najvažnjeg i najvećeg sportskog takmičenja na svetu na viteškim borbama,a   je izrazio i domaćinima koji su, kako je istakao, ipak uspešno organizovali prve Igre na tlu Latinske Amerike.

Američki sportisti završili su učešće na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru sa 121 osvojenom medaljom, od čega 46 zlatnih, 37 Srebrnih i 38 bronzanih, dok je Srbija sa osam odličja, dva zlatna, četiri srebrna i dva bronzana, zauzela 32. mesto.

Učinak vodećih sportskih nacija nije sasvim realan, jer se mora uzeti u obzir činjenica da je ruski tim u Rio došao desetkovan, pošto više od 100 njihovih takmičara nije dobilo dozvolu da nastupi na Olimpijskim igrama. Da su bili kompletni, Rusi bi sasvim sigurno osvojili više od 56 odličja, a SAD, Velika Britanina i Kina bi ih imali manje.

Što se učinka srpskih sportista tiče, svi bi morali da budu zadovoljni sa osam osvojenih medalja, jer je to više nego u Londonu i Pekingu zajedno. Tačno je da smo u tenisu i streljaštvu ostali bez „već viđenih“ odličja, ali su osvojena neka na koja i nismo računali.

Od država bivše Jugoslavije, najviše uspeha su imali hrvatski sportisti, koji su osvojili deset medalja, pet zlatnih, tri srebrne i dve bronzane, i zauzeli su 17. mesto. Slovenci su osvojili četiri medalje (1-2-1), a jedna zlatna je otišla na Kosovo. Takmičari iz Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore nisu se peli na pobedničko postolje.

Zlatne medalje su osvajali sportisti iz 59 zemalja, a odličja su otišla ukupno u 87 država.

Tim Srbije osvojio je osam medalja, što je najviše od kad se pod tim imenom takmiči na Igrama. Realno, to je ogroman uspeh s obzirom na veličinu zemlje i njenu ekonomsku moć. Osvojiti odličje u individualnim sportovima koji traže posebno sistemsko rešenje za reprodukciju jeste – podvig. Činjenica da su selekcije u sva četiri ekipna sporta u kojima su učestvovale osvojile medalje, može se bez preterivanja nazvati i – čudom.

Sportisti su i definitivno, bez obzira na brojna osporavanja i tokom ovih igara, jedan od najboljih i najreprezentativnijih proizvoda ove zemlje.

Usred političkih previranja, ekonomske i zdravstvene krize, bezbednosnim rizicima, sa budžetom koji je prošao mnoge revizije Brazil je bio pred težim izazovom od prethodnih domaćina Londona i Pekinga. Do samog početka više se govorilo o kašnjenju građevinskih radova, korupciji i krađama, zagađenosti voda u kojima će se takmičiti olimpijci i socijalnim protestima, a manje o takmičarima.

Ipak, skoro sve je na kraju krajeva bilo u slavu sporta, oko 10.500 sportista iz 207 država, uključujući po prvi put u istoriji i tim izbeglica, dalo je sve od sebe za što bolji plasman, medalje su podeljene, kao i raspoloženje među sportistima i navijačima.

Igre u Riju pamtiće se po dvojici sportista koji su ušli u istoriju olimpizma. Američki plivač Majkl Felps u Brazilu je osvojio još pet zlatnih, a ukupno šest medalja, pa je karijeru završio sa 28 olimpijskih odličja, od čega čak 23 zlatna. Možda će proći vekovi dok taj rekord ne bude oboren.

U legendu je ušao i sprinter sa Jamajke Jusein Bolt, prvi atletičar koji je tri puta zaredom osvajao zlatne medalje u sve tri sprinterske discipline u kojima je učestvovao, a ostaće upamćen i po tome što se sa olimpijskog borilišta povukao neporažen.

Najbolji sportisti sveta ponovo će se okupiti za četiri godine u Tokiju, gde će od 24. jula do 9. avgusta biti održane 32. Olimpijske igre.

Medalje:

1. SAD 46 37 38 – 121

2. V. Britanija 27 23 17 – 67

3. Kina 26 18 26 – 70

4. Rusija 19 18 19 – 56

5. Nemačka 17 10 15 – 42

6. Japan 12 8 21 – 41

7. Francuska 10 18 14 – 42

8. Koreja 9 3 9 – 21

9. Italija 8 12 8 – 28

10. Austalija 8 11 10 – 29