Željko Rebrača: Mentalni sklop igrača se promenio

Većini još uvek nije do razgovora; neki kao da čekaju da se semafor popravi i sudije pokažu na „petu četvrtinu“ u kojoj bismo nekako „izvaćarili“ Italijane i na sporedna vrata domogli najvećeg sportskog takmičenja na svetu, ali ima i onih koji su i u teškim trenucima racionalni, otvoreni i svesni činjenice da smo nadigrani kada je bilo najvažnije, kao i da smo pali na mnogim bitnim testovima od starta kvalifikacionog turnira.

Željko Rebrača jedan je od najboljih evropskih centara svih vremena i neko ko je sa našom reprezentacijom osvajao evropska i svetska zlata, kao i srebro sa Olimpijskih igara u Atlanti 1996.

Bio je optimista pred početak kvalifikacionog turnira, međutim uvidom u kvalitet igara reprezentacije Srbije u grupnoj fazi pribojavao se eliminacionih mečeva, pogotovo finalnog duela sa Italijanima.

– Veoma sam teško doživeo poraz u finalu. Iskreno, očekivao sam plasman na Olimpijske igre, uprkos tome što smo od starta kvalifikacionog turnira igrali nedovoljno dobro. Već protiv Dominikanske Republike i Filipina videlo se da nešto ne funkcioniše; jesmo ih dobili, ali je razlika, kako u pogledu igre, tako i broja poena morala da bude mnogo ubedljivija – jasan je Rebrača u razgovoru za Danas.

Sama analiza kako finalnog duela, tako i čitavog turnira zahteva ozbiljnost i podrobnost; sve osim toga predstavljalo bi jeftin populizam. Čak četiri i to sjajne sezone, Rebrača je proveo u Benetonu, nekadašnjem italijanskom i evropskom košarkaškom gigantu. Dobro je upoznat sa mentalitetom Italijana.

– Italijani su odigrali veoma strpljivo na oba kraja terena. Sve vreme su kontrolisali ritam utakmice; bili pametni i racionalni, stičući sigurnost kvalitetnom odbranom – rezimira Rebrača prikazano od strane „azura“.

Kada u presudnom meču reprezentacija Srbije primi 102 poena, dozvoli da u jednom trenutku gubi 24 razlike i bukvalno bude samo nemi posmatrač šuterske rapsodije protivnika onda koren problema sigurno leži u pristupu, uigranosti i komunikaciji u odbrani, zbirno – voljnom momentu i fizičkoj pripremljenosti igrača.

– Definitivno nam je odbrana bila izuzetno loša. Nisam video energičnost, rešenost, jasnu timsku hemiju. Posledično, bilo je mnogo nervoze, nestrpljenja… Konstantno smo jurili rezultat, gubili mnogo energije i samim tim ostajali bez snage za neki agresivniji pristup u najvažnijim trenucima. Imali smo puno problema u odbrani „1 na 1“ a kada defanzivno ne uspevate da pronađete rešenja obično vam i igra u napadu trpi – ocenjuje Rebrača.

On nije želeo da priča o pojedincima; bilo je i objektivnih faktora koji su sigurno uticali na to da igrači u kratkom vremenskom periodu, posle prenapornih klupskih sezona, moraju na „veštački način“ ponovo da dolaze do „projektovanog“ nivoa forme, što je bilo teško ostvarivo.

– Njima je sigurno najteže; ujedno, oni su ti koji bi trebalo da se obrate javnosti, kao i Savez i da detaljnije obrazlože razloge tako loše igre. Nama sistem takmičenja, promenjen zbog pandemije korona virusa, sigurno nije odgovarao. Pauza između dve sezone bila je veoma kratka; naročito ako pričamo o NBA. Odmah posle klupskih obaveza, usledili su reprezentativni izazovi i vremena je bilo malo da se adekvatno odmore i pripreme za kvalifikacioni turnir. Mislim da su pojedinci nedovoljno pripremljeni došli na okupljanje; možda je bilo poštenije da su rekli, ako im se nije igralo ili nisu imali dovoljno motivacije, da prosto ne mogu – istakao je Rebrača, i osvrnuo se na selektorsku sudbinu Igora Kokoškova.

– Igoru svakako treba pružiti podršku. Nama je neophodan sistem a za tako nešto važan je period od najmanje tri ili četiri godine. Nisam za to da se posle jednog neuspeha menjaju stvari; smenjuju selektori… Kokoškov je neko ko najbolje poznaje ove nove generacije igrača, naročito momaka koji dolaze iz NBA. Zna kako da im priđe. Moramo biti svesni da se mentalni sklop igrača promenio i da nije isti kao 90-ih, samim tim potreban je i drugačiji pristup – poručio je Rebrača ljudima iz Košarkaškog saveza Srbije.