Zidan i Kuman plaćaju ceh

Jeste madridski klub na kraju prvi prošao kroz cilj; tačno je i da je najmanje rezultatski oscilirao, ali je i činjenica da je iskoristio izuzetno lošu takmičarsku godinu Reala i Barselone, ispunjenu turbulencijama na gotovo svim poljima.

Uostalom, rutinska eliminacija u osmini finala Lige šampiona od Čelsija, pokazuje da su „jorgandžije“ ove sezone bile daleko od evropskog vrha, ali dovoljno kadre da u španskom dvorištu manje greše u odnosu na večite rivale.

Sezona bez trofeja Reala, odnosno samo osvojenog nacionalnog kupa Barselone, posledice su loših odluka, prevashodno rukovodećih ljudi u klubovima, ispoljene megalomanije, kako Pereza, tako i Bartomeua, prethodnika Laporte, koji je pre dva meseca seo u predsedničku fotelju katalonskog giganta.

Kako bi povećao prihode, za potrebe godišnjeg budžeta od skoro milijardu evra, predsednik Reala započeo je, neposredno pred izbijanje pandemije korona virusa, megalomansko renoviranje stadiona „Santjago Bernabeu“ koje će klub koštati oko nestvarnih 800 miliona evra.

Perez je, s tim u vezi, klub zadužio dodatnih 200 miliona evra i tako sportskom menadžmentu vezao ruke na tržištu najvrednijih fudbalera.

Zinedin Zidan nije mogao da osveži ekipu, naročito poslednju liniju i manevar, igrajući konstantno sa Modrićem i Krosom, koji zbirno imaju 67 godina.

Benzema je na kraju ostao jedino rešenje u srcu napada; Azar je maltene sve vreme bio povređen, baš kao i primarna rešenja Madriđana na bekovima (Karvahal i Mendi) i u smiraj sezone kapiten Serhio Ramos.

Izraubovan povredama, opterećen godinama, Real je sve vreme igrao na tri fronta (ispali u polufinalu Lige šampiona) na način da Zidan ni u jednoj od presudnih utakmica nije mogao da izvede najjači sastav.

Igrajući, faktički, na svaka tri dana, gotovo sa istom ekipom, Modrić i saigrači izgubili su svežinu i brzinu u smiraj sezone, tako da je i sama činjenica da su do poslednjeg kola ostali u trci za titulu, sasvim podnošljiva.

Real i Barselona, uz Juventus, bili su glavni zagovornici ideje o Superligi; da Aleksandar Čeferin, predsednik UEFA, nije skočio kao oparen na dan kada je trebalo da bude predstavljen usvojeni projekat vredan najmanje pet milijardi dolara, Perez i Bartomeu (bivši predsednik Barselone) mogli su da se opuste zadovoljni implementacijom plana kojim je trebalo da njihove dugove apsorbuje liga najbogatijih klubova na svetu.

Kataloncima je finansijski, Superliga mogla da bude spas.

Pandemija je samo ogolila nestvaran broj očajnih odluka koje su godinama unazad donosili Bartomeu i njegovi saradnici.

Toliko promašaja na tržištu igrača verovatno niko više neće napraviti, naročito „težine“ veće od pola milijardi evra. Samo transferi Grizmana i Kutinja koštali su klub 300 miliona evra.

Način na koji je letos raskinuta saradnja sa Luisom Suarezom posebna je priča i to sve zbog astronomske godišnje plate veće od 20 miliona evra.

Podatak da je Lionel Mesi samo ove sezone koštao klub bruto 50 miliona evra negde najbolje ilustruje finansijsku dubiozu u kojoj se nalazi, uz Real, najvredniji i najbogatiji fudbalski klub na svetu.

Bartomeu je pritom zadužio klub kod Goldman Saksa za kredit težine 800 miliona evra na 20 godina (projekat „Espai Barsa“) ; a potom je samo za potrebe plata morao da od Vlade Španije zatraži 200 miliona evra.

Prema rečima Laporte, novog predsednika, Barselona je klub koji će godišnje prihodovati milijardu evra, imati iste rashode, ali i kreditna zaduženja identične težine.

Povratnik na predsedničko mesto nedavno je obezbedio kredit od 500 miliona evra od strane jednog američkog investicionog fonda kako bi novi menadžemnt imao sredstva da na leto angažuje neophodna pojačanja.

U takvim okolnostima, Ronald Kuman morao je da ukaže šansu Barsinoj deci poput Mingeze, Moribe, Fatija (doživeo težu povredu), perspektivnim pojačanjima Trinaku, Pedriju, Arauhu, Destu, ali i da promeni sistem sa trojicom štopera svestan da su Katalonci veoma star i spor tim sa brojnim igračima kojima je zenit odavno prošao.

Očajni rezultati u smiraj domaćeg prvenstva, kada je Barsa mogla da preskoči Atletiko i Real i osvoji titulu (porazi od Granade i Selte kod kuće i remi sa Atletikom na Kamp Nou) verovatno su „presudili“ Kumanu, čiji bi naslednik mogao da bude čuveni Ćavi.