Foto: EPA

Klupski, pa reprezentativni spektakl.

Pre nego što se 32 najbolje selekcije sveta 14. juna u Rusiji daju u poteru za najvrednijim trofejom u konkurenciji nacionalnih timova ostalo je još da ove subote saznamo ko je gazda u fudbalskoj postojbini Evropi, čija je Liga šampiona svevremeni magnet za navijače, sponzore i medije širom planete. I ovogodišnje finale sluti na vrhunsko uživanje, jer su do Kijeva dogurali rekordni vlasnik „ušatih pehara“ (12) – Real i njihov petostruki osvajač – Liverpul, aktuelni kontinentalni vladar sa Pirineja i najefikasniji sastav takmičenja na izmaku, čije dresove nose od Islanda do Južne Afrike, od Perua do Japana.

Kladionice veće šanse za slavlje na „Olimpijskom stadionu“ horski daju Realu, pobeda ekipe sa „Santijago Bernabeua“ većinska je prognoza i stručnjaka, ali i neopredeljenih navijača, jer: „kraljevići“ već dve sezone ne silaze sa klupskog Olimpa, imaju skuplji i kvalitetniji tim, jači budžet, bolji tretman u centrima moći i veće poštovanje ili čak idolopoklonstvo u sudijskom esnafu. Pa, opet sve je to nedovoljno da Zinedin Zidan prihvati ulogu favorita u pokušaju da, kao još zelen trener, napravi trenerski trofejni het-trik u LŠ.

– Ovo će možda biti naše najteže finale Lige šampiona ikada. Moramo dati najbolje od sebe, na svakom mogućem planu. Zato što imamo posla sa engleskim velikanom i ekipom koja nikada ne odustaje, psihički je stabilna i jako motivisana da napravi veliku stvar za sebe, svoj klub, Englesku i ceo ostrvski fudbal. Na sve to imaju sjajnu tehniku i neverovatne pojedince. Biće teško, baš teško… A, Real je navikao na takve izazove i voli ih. Videćemo kako ćemo se ovog puta izboriti sa pritiskom i očekivanjima naših navijača i javnosti – suzdržan je slavni Francuz sa klupe branioca titule, koji je za samo dve sezone samostalnog stručnog rada uzeo duplo više titula u LŠ nego dok je sam nosio kopačke.

Harizmatični Jirgen Klop ima dužu trenersku kilometražu, ali je bio gubitnik u oba svoja UEFA finala, protiv Bajerna u ključnih 90 minuta LŠ i meču odluke LE sa Seviljom, pa gori od želje da sa Liverpulom dotera priču do kraja.

– Postoji mnogo dobrih razloga zbog kojih smo ovde gde smo sada i malo je reći da sam ponosan na ono što su momci koje vodim radili i uradili svih ovih meseci. Nismo kao ostali, mi smo Liverpul i na pravom putu da postanemo jedan stvarno vrhunski tim. Bilo je ludo gledati ga kako „raste“ i grabi ka finalu. Idemo snažno do kraja, onako kako jedino umemo – u svom stilu nemački stručnjak se više bavio svojom ekipom nego protivnikom, koristeći dozvoljeno „oružje“ u dizanju borbene gotovosti momaka sa „Enfilda“.

Naravno, svestan da će im za tuču i trku sa Realovim zvezdama biti potrebno mnogo pameti, strpljenja, izdržljivosti i taktičnosti. Posebno u pokušaju da se zauzda Kristijano Ronaldo. Po svim parametrima najbolji fudbaler sveta lane, u ovu sezonu je ušao levom nogom, da bi, kako je odmicala dizao golgetersku lestvicu, a dežurnim kritičarima zatvorio usta pogocima koji su španskog kolosa pogurali ka šestom duelu sa Liverpulom u istoriji. Nema šta ne može Portugalac, a kada uhvati ritam, onda minulu Primeru završi sa 26 hitaca pravo u metu, a dosadašnjim rivalima da 15 „komada“. Dovoljno za brigu navijača crvenih, toliko puta izludelih zbog očajnih reakcija preterano propusne odbrane. Još ako mu se u razvlačenju protivničke defanzive priključe Karim Benzema, Luka Modrić, Isko, Asensio….

Međutim, ne bi Liverpul bio Realov izazivač u prestonici Ukrajine da nema svoju golmansku noćnu moru. Afrički Leo Mesi, egipatska kopija brazilskog Ronalda, fudbalski faraon, terminator, ubica… su samo neki od izraza divljenja sezoni iz snova centarfora sa „Enfilda“ Mohameda Salaha. Zaslužio ih je sa 32 pogotka i 11 asistencija u Premijer ligi, odnosno 10 datih i pet nameštenih golova u LŠ, pa stoji prvi u redu kandidata za „Zlatnu loptu“. Na Klopu je „samo“ da ga rastereti ogromnog pritiska i izvuče najbolje iz njega u ovom trenutku, smisli mu dovoljnu podršku od drugih prvotimaca i iskoristi silne mane zadnje linije i vratara Reala.

Ulog je preveliki i meri se desetinama miliona evra (in)direktne zarade, a od ova dva dvojca ponajviše zavisi na kom polju će se zaustaviti kuglica u zadnjoj partiji LŠ ruleta u takmičarskoj 2017/2018. Što ne znači da neće neko drugi ili sreća biti „krivi“ za Liverpulovih 4:2 ili 3:3 u međusobnim okršajima.

Vlasnik Liverpula: Ne razumem Suareza i Kutinja

Džon Henri, čija je kompanija većinski vlasnik fudbalskog kluba Liverpul, pecnuo je pred finale Barselonu i njene vedete Luisa Suareza i Felipea Kutinja, na čijoj je prodaji engleski klub zaradio oko 200 miliona evra.

– Možda je to zato što sam Amerikanac, ali zaista mi je teško da razumem zašto bi bilo koji igrač želeo da napusti klub bogate istorije i tradicije, sa milionima navijačima širom sveta, makar to bilo i zbog velikog kluba kakav je Barselona. Gledaće ovo finale, a mogli su da ga igraju.

Mažić i finalisti stari znanci
Fudbalska Srbije biće prikovana uz RTS i Arenu sport ne samo zbog toga što navija za Real/Liverpul/voli fudbal već i zato što će ceo svet lupom pratiti odluke naših sudija: glavnokomandujućeg Milorada Mažića, linijskih pomoćnika Milovana Ristića i Dalibora Đurđevića, njihovih kolega iza mreže Danila Grujića i Nenada Đokića, eventualno rezerve Nemanje Petrovića (u slučaju povrede nekog od „mahača“). Inače, akteri finala poznaju od ranije našeg najboljeg arbitra, jer Realu sudio protiv Bazela 2014. u grupnoj fazi LŠ (1:0 za Špance), Atletika u četvrtfinalu LŠ (0:0) i u finalu Superkupa Evrope 2016. sa Seviljom (3:2, crveni Sevilji i penal za Sevilju), a Liverpulu 2011. u meču Lige Evrope sa Spartom iz Praga (1:0), kao i 2016. u osmini finala LE protiv Mančester junajteda – Liverpul (1:1, jedanaesterac za MJ).

Zanimljivosti na marginama