Zidan u istoriju, Hajnkes u penziju

Za takav epilog krivicu i(li) zasluge, osim strelaca, dele (u revanšu) čudesni Kejlor Navas, među stativama španskog diva, retko nes(p)retni Sven Ulrajh na istom mestu, na suprotnoj strani terena, i DŽunejt Čakir, čije je deljenje sudijske (ne)pravde dokaz koliko arbitri mogu da pomognu ili odmognu, ali i da su neki klubovi po definiciji povlašćeni, zbog svoje moći i uticaja. Kao što je ovog puta bio slučaj sa osvajačem dva poslednja naslova prvaka Starog kontinenta i vlasnikom rekordnih 12 „ušatih pehara“.

– Nije normalno tri puta zaredom igrati finale Lige šampiona, ali kada smo tu, pokušaćemo da pobedimo. Ovaj klub ima veliku istoriju, a mi pišemo još stranica. Real nikad ne odustaje – bile su prve reči Zinedina Zidana, koji je prvu trenersku titulu u elitnom takmičenju – čuvenu i dugo čekanu decimu – uzeo kao pomoćnik Karla Ančelotija, a druge dve kao samostalni „šef parade“.

Onda se poklonio Bajernovom fudbalu viđenom u 180 uzbudljivih minuta.

– Bila je to luda utakmica, ali u isto vreme i odlična za gledanje. Moramo da čestitamo Bajernu odličan meč, počeli smo loše, primili gol, ali je drugo poluvreme bilo mnogo bolji. U fudbalu morate da se namučite, a posebno u Ligi šampiona. Znamo da ne možemo doći do finala bez muke. Lepše je ovako, ali nije sjajno za vaše srce – nije štedeo reči poslovično suzdržani Francuz, koji je još u kopačkama naučio kako se pokorava svet.

Imali protiv sebe Liverpul ili Romu, „kraljevići“ će biti favoriti u finalu, kao u svakom od svojih 15 dosadašnjih, jer su čak 13 završili kao pobednici.

– Uradićemo sve što možemo da odbranimo trofej. To bi bilo sjajno. Ovaj klub ima sjajnu istoriju. Sada je pišemo još više… Osećam se sjajno, zbog ovoga volimo fudbal, jer kroz njega možemo da osetimo lepe emocije. Radimo i radujemo se, imamo priliku da branimo titulu u Kijevu i sve ćemo dati za to – jasna je poruka talentovanog i taličnog stručnjaka, kojeg su mediji i navijači tokom sezone mnogo puta „smenjivali“ zbog izgubljene trke za nacionalni primat sa večitim rivalom Barselonom.

Pre ravno 20 godina Jup Hajnkes je sa generacijom Predraga Mijatovića i Davora Šukera doneo Realu prvi trofej LŠ posle više od tri decenije posta, ali ove sezone nije imao to malo potrebne sreće da isti uspeh ponovi sa svojom većom fudbalskom ljubavlju – Bajernom.

– Kao moj tim, i ja sam razočaran što nismo prošli dalje. Možda smo zaslužili finale. Nisam melanholičan, gledam na rezultat realistično. Ako pogledate obe utakmice, bili smo bolji, dominirali smo. Razočaran sam što nismo mogli do finala, ali sam i srećan jer su obe ekipe odigrale vrhunski meč. Bilo je lepo, vrhunski, svaka čast Kejloru Navasu, nestvarno je branio u finišu – progovorio je posle eliminacije legendarni stručnjak, ponosan na prikazani fudbal svojih izabranika.

– Moral mog tima bio je ogroman tokom cele utakmice. Igrali smo lepo i tečno. Sve što je Real radio bili su kontranapadi sa njihove polovine. Nisam skoro video da Bajern igra ovako lepo. Iako smo bili bez pet ili šest igrača, pružili fantastičnu igru pred 80.000 gledalaca – rekao je Hajnkes i uzdignuta čela se vratio u fudbalsku penziju.

– Nikada više neću biti trener. Mislim da nema puno 72-godišnjaka na svetu koji su doneli ovakvu odluku.

Drugi finalista – Liverpul ili Roma

Drugi akter zaključne fudbalske predstave u sezoni 2017/2018. Lige šampiona odlučen je sinoćnjim revanšom Rome i Liverpula u Rimu. Slavni engleski klub došao je s lepom prednošću, jer je sa svog „Enfilda“ na Apenine doneo priličnih 5:2 i, još više, utisak da fenomenalni Mohamed Salah i društvo mogu da daju gol u svakom trenutku. Prođu li dalje, crveni će igrati svoje osmo finale LŠ, odnosno biti u prilici da se bore za šestu evropsku titulu, dok bi „vučici“ to bilo drugo finale u klupskoj istoriji.