Foto: EPA-EFE/RITCHIE B. TONGO

Odvajkada, san svakog profesionalnog sportiste na planeti je da makar jednom u životu ode na Olimpijske igre, boljima među njima da se vrate s nekom medaljom sa takmičenja svih takmičenja, a najveći kao srpska tekvondistkinja Milica Mandić redovno rade obe stvari.

Pre devet leta u Londonu donela je prvo OI zlato našoj zemlji od osamostaljivanja, a sa današnjih 10:6 u finalnoj borbi kategorije preko 67 kilograma, s Korejkom Dabin Li, u šampionskom stilu, napustila tatami i u 29. godini otišla u najavljenu sportsku penziju.

Najsjajnije od tri dosadašnja odličja srpskog tima u Tokiju „kuvalo“ se još od ranih jutarnjih časova po srednjeevropskom vremenu, kada je sportska heroina iz Beograda „izdevetala“ mladu Kenijku Ogalo Fait – 13:0, ne ostavljajući agresivnoj protivnici nijednog časa šansu da uhvati korak sa osvajačicom odličja sa svih velikih turnira u ovom borilačkom sportu.

Da se vedeta TK Galeb nameračila na intoniranje himne u njenu čast videlo se i u četvrtfinalnom okršaju rukama i nogama s Aleksandrom Kovalčuk iz Poljske – 11:4.

Gubila je nakon dve trećine meča (2:3), ali to je nije demoralisalo, šta više, tako mentalno i fizički snažna, serijom od devet poena okrenula je stvari naglavačke i nastavila da grabi ka šampionskom znamenju.

Polufinalna protivnica bila je najkrupniji zalogaj, jer je 19-godišnja Altea Lorin došla glave šampionki iz Rija i hrabro stala na crtu trofejnoj MM.

Igra nerava i sudar taktika pretegli su ipak na stranu naše zvezde, od treće runde sve sigurnije u ono što radi.

I, očigledno, rešene da ceo svet upamti njen silazak sa tatamija.

Tako je i bilo.

Zlatna medalja za tekvondistkinju Mandić u finalu Olimpijskih igara

Trebalo joj je puno, baš puno koncetracije u branjenju od planetarne prvakinje od pre dve sezone i jednako mnogo mudrosti u napadanju tela i oklopa pola decenije mlađe Li, ali je i pored takvog snažnog otpora uspevala da vodi borbu.

I ostane čvrsto na zemlji, kada je rivalka izjednačila na 6:6 u poslednjoj rundi, odnosno pribrana da sve do jednog posluša savete svog trenera i tekvondo zanesenjaka Dragana Jovića, čija su strast prema ovom sportu, posvećenost, stručnost i upornost doneli čak četiri olimpijske medalje Srbiji. Miličinu iz Londona i Tokija, srebro Tijane Bogdanović iz Rio de Žaneira 2016. i bronzu iste borkinje ovog leta u Japanu.

Za antologiju, divljenje i ponosno prepričavanje.