Zlato uvek kad je teško

Opčinjen njihovim lucidnim rešenjima na terenu, počinjem i sam da igram basket u kraju sa drugarima. Naravno da svako ko je igrao basket tri na tri zna da tu nema popuštanja ni rođenom bratu, pa sam kao i većina iz moje generacije ostavio krv, znoj i suze na mnogim terenima u Beogradu. Tu sam i shvatio da Kubertenova rečenica “Važno je učestvovati“, važi samo za malodušne i gubitnike.

Najvažnije je bilo pobediti i ostati na terenu za basket na terenu Poštara kod hale Pionir jer je već čekala sledeća ekipa koja igra isključivo sa pobednikom. Mentalitet naših košarkaša je upravno takav tj. pobednički i nije ni čudo da od Jugoslavije do Srbije imamo igrače koji su tako uspešni jer ovde kada se rodiš prvo što naučiš je da je pobeda u basketu ili košarci lepša i od zalaska sunca na obali mora.

Bilo je i neverovatnijh poraza kao onaj 1986. godine od SSSR-a, kada je SFRJ pokazala prve znake krize na košarkaškom terenu, a već 1987.godine je i sama država počela da puca posle Osme sednice. Ali, dok se reprezentacija stabilizovala i 1988. godine osvojila srebro na Olimpijadi, zatim 1989. godine zlato na Evropskom prvenstvu i zlato 1990. godine na Svetskom prvenstvu, naši tadašnji političari su pokazali da nemaju niti pamet niti viziju velikih stratega poput kultnog Aleksandra Nikolića.

Tako je i poslednji šut premijera Ante Markovića koji je mogao da odluči o pobedi jedne neverovatne zemlje bio blokiran od nacionalističkih osrednjih igrača koji su sa klupe uletetli na politički teren i rasturili ekipu košarkaških genijalaca koja bi i čuvenom Drim timu pokazala štoseve i koševe koje nisu videli u životu. Žal za tom utakmicom ostaje, ali košakaški bogovi poput Saleta Đorđevića, Bodiroge, Paspalja, Divca, Zorana Savića i svih ostalih majstora su nam u narenom periodu vratili veru u savršenstvo sporta za koji smo bogomdani. NJihove titule na Evro basketu 1995, 1997 i 2001. godine i na Svetskim prventstvima 1998.i 2002.godine spadaju sam vrh kreativnosti moderne košarke i pamtiće se za vek vekova. I što je najbitnije osvajali su najvredniju medalju baš onda kada nam je trebao melem za dušu zbog večnog nezadoljstva sistemom u kome živimo. Zato ova ekipa pod vođstvom Nacionale Saleta ima veliku odgovornost da nastavi tradiciju osvajanja zlatnih medalja baš onda kada nam je teško i čemerno kao sada, Jer baš onda nam i najviše treba nešto da se vinemo do neba.