Zoltan Sabo: Dozvoljeno je maštati o tituli

– Postepeno su nam rasli samopouzdanje i ambicije. Pripreme su pokazale da smo na dobrom putu, startni rezultati da imamo osnova da se nadamo plasmanu u plej-of, a izostanak rezultatskih oscilacija u nastavku da u ovom trenutku pripadamo vrhu srpskog fudbala. Ako me pitate da li smo premašili klupske planove, jesmo i to baš, baš – kaže na početku priča za Danas trener prošlosezonskog otkrovenja SLS Zoltan Sabo, pod čijom komandom je klub ušao u najviši rang i samo 12 meseci posle toga napravio još veći istorijski uspeh u vidu odlaska u kvalifikacije za Ligu Evrope.

# Da li je taj podvig pomerio naviše lestvicu očekivanja u sezoni 2020/2021?

– Stara sportska istina glasi da je uvek teže nešto odbraniti ili ponoviti, u našem slučaju, nego osvojiti ili postići. I zaista, predah između dve sezone je prekratak, a liga značajno proširena, pa će biti komplikovano opet biti tako visoko plasiran. Bili bismo prezadovoljni reprizom tog fantastičnog uspeha.

# Da li vam je dojadilo smenjivanje Crvene zvezde i Partizana u osvajanju trofeja? Je li za srpski fudbal bolje da i neki drugi klubovi uzimaju titule?

– Ne bih rekao da su dojadili, ipak su to naša dva najveća kluba, prave fudbalske institucije, sa najvećom bazom i budžetima, puno publike… Nama ostalima je dozvoljeno da maštamo o titulama, ali njihovom osvajanju treba da prethode ozbiljan rad i kontinuitet. Raduju pozitivni primeri Čukaričkog, Voždovca, Radničkog iz Niša, TSC-a… Vojvodina se odavno pozicionirala iza Crvene zvezde i Partizana.

# Kako to da se vi i vaši igrači ne sklanjate večitim rivalima i „lalama“, čak ni ne birate ultradefanzivne taktike osuđene na propast? Kao mnoge druge ekipe.

– Svi smo takmičarski nastrojeni, od uprave preko fudbalera do mene i mojih saradnika. Nikome ne pretimo, ali se i nikoga ne plašimo. Uvek pokušamo da nametnemo neki svoj stil ili makar izvučemo maksimum od sebe, pa tako i protiv vodeće trojke našeg fudbala. Svesni da se moraju iskoristiti svaka ozbiljna šansa i višak prostora, jer ih takvi protivnici retko dopuštaju. Nekada uspemo, nekada ne.

# Koliko ste menjali stil igre, a koliko sastav za nova izdanja takmičenja?

– Nismo dirali igru, jer su se izabrana rešenja pokazala dobrim a i zbog dolaska više mladih igrača fokus nam je bio na njihovom uklapanju u postavljenu taktiku i formaciju. Zbog novog, obavezujućeg pravila o najmanje dvojici startera ispod 21. godine morali smo podmladiti ekipu, pa su nam se pridružili centarfori Damjan Dostanić (2001. godište) i Edvin Eleven (2002), te vezisti Stefan Santrač (2000) i Mihajlo Banjac (1999). Stigla su i dva iskusnija beka.

# Zašto nemate strance na platnom spisku?

– Ako bismo dovodili strane igrače, oni bi morali da budu bolji od svoje domaće konkurencije, u suprotnom takvi transferi nemaju smisla. Pogotovo što umeju da budu veoma skupi. Večiti rivali su umeli da pogode s izborom poslednjih godina. Partizan, na primer, sa Sadikom i Nathom, a Zvezda sa štoperima.

# Nije li Superliga sa 20 klubova preglomazan format?

– Jasno je da nemamo 20 dovoljno kvalitetnih klubova za najviši rang, ali Savez je tim privremenim rešenjem hteo da anulira posledice pandemije korona virusa na domaći fudbal. Moramo mu se prilagoditi.

# A kako vam se čini ideja da cela trka za Ligu Evrope desi na jednom mestu, na primer na Kipru?

– Dokle god Evropska fudbalska federacija ne ozvaniči takvu odluku, ako je uopšte donese, suvišno je razmišljati o nečemu što će možda biti a možda neće. Svakako bi nam više odgovaralo da se igra u Srbiji, ako budemo imali sreće sa žrebanjem domaćinstva u tom jednom meču u svakom kolu.

# Šta hoćete ili koliko možete u borbi za LE?

– Evropa je velika nepoznanica za nas. Puno toga će zavisiti od toga ko nam bude rival i gde ćemo igrati. Znam samo da ćemo držati do sebe i nećemo menjati stil. Pa, dokle doguramo.

# Može li se TSC-u desiti da prođe kao neki kratkoročni projekti u drugim sredinama ili za njega nema zime dok ima pozadinsku podršku Mađarske?

– Ne bih priču o našem uspehu sveo na tu, kako je zovete, pozadinsku podršku Mađarske. Klub želi da traje, da bude konstantan i stabilan u radu i rezultatima. Već sada ima najlepši sportski centar u Srbiji, sledeće godine će imati i najlepši stadion u zemlji. Toliko o dugoročnosti klupske politike. Pronašao sam sebe u takvom ambijentu i želim da ostanem deo jedne prosperitetne priče. Svestan sam da su moj klub iz igračkih dana – Partizan i Crvena zvezda najjača odskočna daska za inostranu karijeru, ali meni se ne žuri nikada iz TSC-a.

Od finansijskog kraha do Evrope

Zvanična istorija Topolskog sportskog kluba (TSC) počela je 1913. godine, kada je glavni sponzor bio Beer Karoly, čijom zaslugom je prva fudbalska lopta stigla u ovu vojvođansku varoš. Do finansijskog kraha 2003. menjao je naziv u JAK (Jugoslovenski atletski klub) – 1930. godine, Egység (posle II svetskog rata) „Topolya“ (1951), AIK Bačka Topola (1974) i FK Bačka Topola (2005, posle obnavljanja rada i fuzije sa FK Bajša), da bi se 2013. vratio izvornom imenu. Za to vreme se takmičio u: Drugoj ligi Mađarske, Subotičkoj, Vojvođanskoj, II Saveznoj ligi SFRJ, Srpskoj ligi… a najveći ponos njegove omladinske škole su sadašnji vođa Ajaksovog tima i jedna od ključnih figure reprezentacije Srbije Dušan Tadić, bivši napadač Crvene zvezde, Valensije, Birmingema … Nikola Žigić i centarfor Andrija Kaluđerović, čija je karijera išla preko klubova u desetak zemalja.

Bilans sa vodećom trojkom

* Crvena zvezda 1 pobeda, 1 poraz

* Partizan 2 remija

* Vojvodina 1 pobeda, 1 remi