Zoran Filipović: Otkad idem napolje, osećam se živim

Priznaje da mu stroge mere ne padaju lako, ali da ih se kao odgovoran čovek uredno pridržava.

– Kao bivši sportista, ali i aktivni trener navikao sam na disciplinu. Nije naravno bilo lako privići se na ove teže uslove, ali ih bespogovorno poštujem. Nikome nije lako u karantinu, pogotovo ljudima u godinama koji su navikli da šetaju i kojima je ta šetnja možda i najbitnija za zdravlje. Svako voli da udahne kiseonik, da bude na suncu, vazduhu, to je nekako prirodna potreba, a da ne pričam koliko je bitno za vitalnost – priča Filipović za Danas.

Sat koji su stariji od 65 godina dobili za šetnju značajno je po njegovom mišljenju poboljšao kvalitet života ljudi koji su mesec i po dana bili u potpunoj izolaciji.

– Dok nije bilo mogućnosti da izađem napolje šetao sam po stanu ukrug, iz jedne u drugu sobu, trudio sam se da ostanem koliko-toliko u formi. Mislim da sam uspevao da tako napravim par kilometara. Veoma mi prija od kako smo dobili mogućnost da izađemo, iskoristim tih sat vremena za što više kilometara zajedno sa suprugom. Moram priznati i da sam iskoristio to da se vidim sa nekim prijateljima s kojima se nisam video ova dva meseca, ali smo naravno stajali na razdaljini od dva metra, uz sve ostale mere opreza. Sad se osećam živim ponovo, da tako kažem.

Na najavu nastavka sezone u Superligi gleda sa odobravanjem, ali upozorava da se moraju preduzeti sve mere opreza.

– Fudbal treba igrati uprkos svemu. Igra se za navijače i za taj ambijent koji oni prave, tako da neće biti isto bez njih. Međutim, uprkos svemu treba da bude sporta, on je nešto što mnogima znači u životu. Fudbal kao i celo društvo trpi zbog ove situacije. Po mom mišljenju treba da se igra, makar bez navijača. Nije dobro ni za koga da ova pauza potraje u nedogled. Oprez je naravno neophodan jer bolest ne bira da li imate 25 ili 65 godina.

Za svetski fudbal tvrdi da će mu trebati neko vreme dok prevaziđe krizu koja je izazvana prekidom takmičenja.

– U fudbalu je došlo do ludila gde su plate igrača postale abnormalno visoke. U tom smislu će i vrednost igrača opasti zbog ekonomske situacije klubova, ali i većine zemalja. Mnogi klubovi još uvek jesu bogati, ali je pitanje da li će sponzori davati isto novca i kako će teći finansiranje. Sve privrede trpe i logično je očekivati da će se to odraziti i na fudbal – zaključuje Filipović.

Igrače niko ne pita

Zoran Filipović ističe da se sada treba truditi da igrači budu maksimalno zaštićeni.

– Svuda je ekonomski i finansijski pristup zabrinjavajući, igrači su, da tako kažem, poprilično naterani da igraju jer ih niko ni ne pita, a to im je, naravno, posao. Treba im i vremena da se vrate u formu i to nije lako. Međutim, treba učiniti sve da ne dođe do neželjenih posledica i težih povreda zbog prevelike pauze koja će se sigurno odraziti. To su problemi s kojima se svi suočavaju i svaka zemlja će morati zasebno da pronađe najbolji model – priča Filipović.