Ostin Holins
photo: Pedja Milosavljevic/STARSPORTU vikendu odigranih nacionalnih kupova širom Starog kontinenta, finale doživljeno u Nišu sigurno je bilo najstrastvenije i najkoloritnije. U hali Čair viđena je frenetična podrška večitim rivalima, u granicama podnošljive nepristojnosti, a na parketu, možda i mimo očekivanja, apsolutna dominacija košarkaša Crvene zvezde.
Posle uvodnog, ubedljivog trijumfa u okvirima ABA lige, crveno-beli su u direktnom duelu sa Partizanom za prvi trofej u sezoni, čini se, bili još dominantniji, pokazavši jasnu kvalitativnu razliku koja je trenutno na razumljivih i objašnjivih desetak poena u bilo kojim okolnostima i uslovima (85:68). Zvezda je tako u Nišu došla do osme Žućkove levice u svojoj istoriji, a ukupno 11. trofeja u najmasovnijem takmičenju.
Izjednačili su se tako crveno-beli sa večitim rivalom po broju osvojenih završnih turnira u Kupu Radivoja Koraća, kako se domaći Kup zove od 2003. godine. Zanimljivo je i da se Dejan Radonjić sa petim trofejem u kupu izjednačio sa Duškom Vujoševićem dok je Branko Lazić sustigao Peru Božića, nekadašnjeg kapitena Partizana, sa 18. podignutim peharom u crveno-belom dresu.
U svim ostalim “parametrima”, crveno-beli su u finalu bili kvalitativno bolji i iznenađujuće dominantni gotovo svih 40 minuta. U kontroli ritma, čvrstini duela i “građenju” napada videla se jasna razlika između evroligaškog nivoa i onog koji je dovoljan za određenu dominaciju u Evrokupu.
Zvezda je bolje napadala slabe tačke u igri rivala; igrala je raznovrsnije, pametnije i daleko defanzivno agresivnije. Jesu Nikola Kalinić i Nejt Volters bili nosioci igre, pogotovo ovaj prvi, koji je spuštanjima na niskom postu konstantno tražio mis-meč situacije u kojima je rutinski daleko brže terao rivala na izlazak iz bonusa, međutim, Stefan Marković i Ostin Holins ispostavili su se “iks faktorima”.
Koncepcijski je bilo razumljivo što je trener Obradović odlučio da Markovića brani ispod bloka u “piku” odnosno da ne bude agresivan prilikom njegovih pokušaja sa distance, međutim, popularni Pefi je uvodnim minijaturama potpuno obesmislio taktički manevar najboljeg stručnjaka u Evropi.
U roku od pet minuta na parketu, Marković je nanizao deset poena, divno je, pritom asistirao ka Mitroviću u “piku” i time inicirao prvo ubedljivije vođstvo od nekih petnaestak razlike.
– Niš mi je dugovao jedan trofej. Sa Hemofarmom sam igrao finala, polufinala, a evo sada i sa Crvenom zvezdom prvo finale i trofej. Stvarno sam presrećan. Hvala na poverenju svima, hvala saigračima, treneru, članovima stručnog štaba, navijačima na prelepom ambijentu – rekao je Marković.
Sa raspoloženim Markovićem, trener Radonjić mogao je daleko više da kombinuje u spoljnoj liniji, dok je Zvezda lakše i smislenije razvijala igru u tranziciji o čemu svedoči i podatak da su crveno-beli imali 15 poena više postignutih u igri na otvorenom terenu.
Defanzivno, Holins, pre svih, bio je fantastičan u takozvanoj “dinaj” odbrani nad Kevinom Panterom. Najboljeg igrača Partizana bukvalno je “uštopovao” naterao ga na četiri izgubljene lopte i brojne ishitrene pokušaje. Dugih ruku, sve vreme mu je bio na šutu, a pritom je prisutnošću u kontranapadima omogućio crveno-belima da znantno ubrzaju igru u prve tri četvrtine. Amerikanac je pritom ostvario i pet uspešnih dodavanja što je bio segment igre u kojem je Zvezda bila neuporedivo bolja od Partizana (22/12).
– Nikad nije lako, ali od prvog trenutka smo igrali fantastično. Holins, Lazić, svi ljudi koji su čuvali (Kevina) Pantera… Sramota me je sad, da eventualno ne zaboravim napomenem nekog… Ono što se ne vidi u statistici, zapravo nama daje najveću energiju da odigramo dobro i pobeđujemo. Zaista im skidam kapu zbog toga – akcentovao je Marković timski pristup u odbrani kao ključni segment u igri Zvezde.
Trebalo bi pomenuti i odlične defanzivne role Kuzmića i Davidovca koji su doprineli apsolutnoj kontroli skoka (Partizan samo pet ofanzivnih), odbrani u “piku” kako u zatvaranju pasa ka centru, tako i sa strane pomoći sa koje je Davidovac “onesposobio” Ledeja.
Jasno je da će se večiti rivali još “ćerati” u toku sezone, verovanto i boriti za trofeje u ABA ligi i domaćem prvenstvu, međutim prolazno vreme je posle finala Kupa Radivoja Koraća na strani Zvezde i deluje da se kvalitativna razlika samo povećava.
Volters: Timski podvig
Tih i nenametljiv karakterom, Nejt Volters se negde i sličnim stilom, odnosno uticajem na igru nametnuo kao MVP finala Kupa Radivoja Koraća. Amerikanac je meč završio sa 14 poena i po četiri skoka i asistencije, uz samo jednu izgubljenu loptu.
“Napravili smo timski podvig, igrali smo odlično u odbrani i imali dosta otvorenih situacija koje smo iskoristili. Uspeli smo da ostanemo u istom ritmu ceo meč, držimo distancu i pobedimo.
Nadam se da možemo da izgradimo samopouzdanje na račun ovih igara u Nišu i da napravimo dobru seriju u Evroligi”, naveo je Volters.
Kalinić: Navikavam se na ulogu
– Dobar je osećaj. Svi nešto potenciraju tu reč ’lider’… Prija mi to, ali apostrofirao bih da je ceo tim napravio odličan posao. Pokušavam svojim iskustvom i znanjem da doprinesem. Već sam prošao dovoljno ovakvih utakmica da mogu da udelim neki savet. I meni je, pravo da kažem, prvi put u životu da imam ovakvu ulogu. Trebalo mi je vremena da malo iskontrolišem sebe, svoje emocije, odluke na terenu… Sve to ide u dobrom smeru, napredujem, baš kao što i cela ekipa napreduje iz meseca u mesec. Neizvesne završnice privodimo kraju timski, izgledamo sve bolje i bolje – rekao je Nikola Kalinić, Zvezdin najefikasniji igrač u finalu sa 18 poena.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
